Dimitrije Nešić bio je srpski matematičar, profesor i rektor Velike škole, predsednik Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i član Državnog saveta.
Rođen je 20. oktobra 1836. godine u Beogradu, gde je nakon završene gimnazije upisao studije na Liceju, koje je nastavio na Velikoj tehničkoj školi u Beču, pa na Politehnici u Karlsrueu. Godine 1862. postavljen je za suplenta na katedri za matematiku, a kada je Licej sledeće godine prerastao u Veliku školu, bio je među prvih osam profesora koji su birali ostali nastavni kadar i tu ostao zaposlen do odlaska u penziju 1894. godine. Tada je svoje mesto prepustio Mihailu Petroviću Alasu.
Predavao je euklidsku geometriju, trigonometriju, analitičku geometriju, kombinatoriku, algebru, diferencijalni i integralni račun. Napisao je nekoliko udžbenika i štampao trinaest naučnih radova u „Glasniku Srpskog učenog društva“ i „Glasu Srpske kraljevske akademije“, a za potrebe Srbije je putovao u Evropu sa ciljem da prouči njihove sisteme mera. Rezultat toga bilo je donošenje Zakona o metarskim merama 1873. godine, kao i knjiga Metarske mere, koja je imala veliku prosvetiteljsku ulogu u toj oblasti kod nas.
Bio je prvi direktor Druge beogradske gimnazije, rektor Velike škole u dva mandata, redovni član Srpskog učenog društva i među prvih šesnaest akademika prilikom osnivanja Srpske kraljevske akademije 1886. godine, kao i njen treći po redu predsednik.
Matematičar, profesor i akademik, odlikovan Ordenom Svetog Save I i II stepena, kao i Ordenom Belih orlova IV reda, Dimitrije Nešić sahranjen je na Novom Groblju u Beogradu.
Nešić je svojim znanjem i posvećenošću značajno oblikovao srpsko obrazovanje i nauku. Kroz predavanja i upravljanje obrazovnim institucijama, ostavio je neizbrisiv trag u intelektualnom životu Srbije. Njegov doprinos akademskoj zajednici i državnoj upravi pokazuje koliko posvećenost obrazovanju može oblikovati budućnost naroda.
Dimitrije Nešić je primer kako stručnost i posvećenost mogu izgraditi temelje za napredak i znanje budućih generacija.
Prvi pravi matematičar
Prirodne nauke su odjednom dobile veliku pažnju, jer bez njih, a naročito raznih oblasti matematike – aritmetike, algebre, nacrtne geometrije i trigonometrije – nije mogla ni da se zamisli nastava tek osnovane Artiljerijske škole u Beogradu.
U prestonicu je prenet i Licej. U to doba još nije bilo jasno utvrđeno ko može da bude profesor matematike, a nije bilo ni programa nastave, pa je svaki predavao prema svom nahođenju. Tako je bilo sve dok se nije pojavio Dimitrije Nešić.
Još dok je studirao na Liceju u Beogradu, profesorima nije mogla da promakne Nešićeva velika želja za znanjem i predanost u radu, ali to mladom Dimitriju nije bilo dovoljno. Shvatio je da ne može da uspe ukoliko ne upozna savremena dostignuća nauke. Zato se već na drugoj godini studija obratio Ministarstvu prosvete i crkvenih dela da ga primi za pitomca i pošalje u inostranstvo.
Dobio je stipendiju kao jedan od najboljih đaka, i otišao u Beč, tada poznati centar za prirodne i tehničke nauke. Sa bečke Velike tehničke škole se posle godinu dana premestio u Karlsrue, i tu je za četiri godine završio studije na Politehnici. Već pri kraju studija prijavio se na konkurs Liceja u Beogradu za profesora upražnjene katedre za fiziku, meteorologiju i fizičku geografiju.
Na predlog Ministarstva prosvete knez Milan Obrenović je ukazom 1862. postavio Nešića za suplenta na katedri za matematiku, i tu je on u početku predavao višu matematiku, geometriju i arhitekturu.
