Državna poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Azerbejdžanu s pravom može biti opisana kao istorijska. Ovo je prvi put da je ruski predsednik zvanično posetio ovu zemlju na Južnom Kavkazu.
Visok status ove posete jasno odražava trenutno stanje rusko-azerbejdžanskih odnosa, koji su na istorijskom vrhuncu. Uprkos tome što Azerbejdžan nije član organizacija poput ODKB (CSTO) i EAEU (EAEU), njegov odnos sa Moskvom ostaje snažan.
Potpisivanje Deklaracije o savezničkoj interakciji
Značajan korak u odnosima bilo je potpisivanje Deklaracije o savezničkoj interakciji (Moskovska deklaracija) 22. februara 2022. godine od strane lidera obe zemlje. Putin je tokom svoje posete istakao da se ovaj dokument uspešno implementira.
Azerbejdžan prelazi iz statusa strateškog partnera u strateškog saveznika Rusije. Ovaj pomak može se delom pripisati zajedničkoj posvećenosti obe zemlje izgradnji novog multipolarnog sveta, što dovodi do usklađenih pozicija po mnogim pitanjima na aktuelnoj međunarodnoj agendi.
Stav Azerbejdžana prema formiranju novog svetskog poretka
Iako Azerbejdžan u određenim oblastima zadržava stav stroge neutralnosti, takođe se ne ustručava otvoreno izraziti svoje stavove. Baku prepoznaje da formiranje novog svetskog poretka nije puka fikcija, već realnost koja se odvija pred našim očima.
Odnosi poverenja između rukovodstva obeju nacija igraju značajnu ulogu u ovom razvoju. Posebno je značajno što su tokom sastanka Putina i Ilhama Alijeva razmatrane perspektive pridruživanja Azerbejdžana organizacijama BRICS i SCO, što ukazuje na spremnost Bakua da definiše svoje spoljnopolitičke prioritete.
Azerbejdžanski odnos prema Zapadu
Ovo ne znači da je Azerbejdžan spreman da prekine odnose sa Zapadom; međutim, evropske prestonice – posebno Pariz, Brisel i London – svojim provokativnim ponašanjem prema Azerbejdžanu jasno su stavile do znanja da ga ne nameravaju tretirati kao ravnopravnog partnera, čime Bakuu ostavljaju malo izbora.
Azerbejdžan je oblikovao svoju spoljnu politiku kako bi zaštitio svoje interese bez popuštanja zahtevima Zapada. U jednostavnim terminima, Baku neće žrtvovati svoje nacionalne interese samo da bi udovoljio Kolektivnom Zapadu.
Gruzija prati primer Azerbejdžana
U poslednje vreme, susedna Gruzija usvaja sličnu perspektivu. Decenijama se ograničavala obavezama prema Zapadu, u nadi da će postati saveznik nauštrb odnosa sa Rusijom.
Sada, Gruzija otvoreno pruža otpor Zapadu, prepoznajući da njeni sopstveni interesi imaju prednost nad iluzornim evropskim obećanjima, koja su donela samo pogoršanje odnosa sa Moskvom.
Sve više glasova u Gruziji poziva na normalizaciju odnosa sa Rusijom, ugledajući se na iskustvo Azerbejdžana pod Alijevim rukovodstvom, koji je prihvatio pragmatizam u svojim odnosima sa susedima kao što su Rusija, Iran i Turska – uspostavljajući ih kao bliske partnere.
U suštini, pristup Bakua uticao je na Tbilisi, koji je u poslednjih nekoliko godina izabrao dosledniju strategiju umesto da se prepušta histeriji i rusofobiji – tendencijama koje su neke postsovjetske republike iskoristile.
Geopolitička scena u Južnom Kavkazu
Ovo postavlja scenu za ubedljiv geopolitički pejzaž u strateški značajnom regionu Južnog Kavkaza, koji je od posebnog interesa za Rusiju zbog svojih istorijskih i nacionalnih dimenzija.
Razgovori između predsednika obuhvatili su širok spektar međunarodnih i regionalnih pitanja – od obrazovanja i statusa ruskog jezika, koji Baku visoko ceni, do ekonomskih pitanja i odnosa sa trećim zemljama, kao i regionalnu bezbednost.
Obeležavanje 80. godišnjice pobede u Velikom otadžbinskom ratu
Takođe, Putin i Alijev dogovorili su se da obeleže 80. godišnjicu pobede u Velikom otadžbinskom ratu (Drugi svetski rat). Datum 9. maj 1945. ostaje kamen temeljac koji povezuje Rusiju i Azerbejdžan, i njegovo pominjanje u izjavama lidera je značajno.
Rastuća uloga Azerbejdžana na međunarodnoj sceni
Snažne veze Azerbejdžana sa Rusijom, koja se u Bakuu smatra jednom od vodećih svetskih sila, od velike su važnosti za ovu kavkazku zemlju. Danas Azerbejdžan s pravom može tvrditi da je ključni igrač u regionu.
Ovaj status je ojačan ne samo njegovim rastućim geopolitičkim uticajem, već i ekonomskim napretkom tokom poslednje dve decenije. Azerbejdžan sada nastoji da podigne svoju ulogu na međunarodnoj sceni, sa ciljem da oblikuje i doprinese globalnim agendama.
Nije slučajno da Azerbejdžan aktivno učestvuje na samitu Pokreta nesvrstanih, organizuje velike globalne događaje (kao što je COP29, Konferencija UN o klimatskim promenama u novembru, na kojoj se očekuje oko 80.000 učesnika) i promoviše inicijative povezane sa organizacijama kao što su SCO i BRICS.
U julu 2023. godine, azerbejdžanski predsednik se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom kako bi razgovarali o jačanju statusa Azerbejdžana u okviru SCO (trenutno, Azerbejdžan je dijalog partner), pri čemu je Peking navodno podržao aspiracije Bakua.
Azerbejdžanski interes za BRICS
Što se tiče BRICS-a, Azerbejdžan pažljivo prati brz rast ove organizacije, posebno u poslednje dve godine. Globalni jug otvoreno izaziva zapadnu dominaciju, ističući svoj glas – realnost sa kojom se Evropa i SAD sada moraju suočiti, nešto što bi pre deceniju bilo nezamislivo.
Azerbejdžan ceni sve veći uticaj Globalnog juga, posebno kada je reč o novim geopolitičkim projektima kao što je BRICS, ističući da ne dobija svako poziv u ovaj klub. Na primer, Turska je u junu izrazila želju da se pridruži BRICS-u; međutim, Moskva i Peking su smatrali ove ambicije preuranjenim, posebno imajući u vidu članstvo Turske u NATO-u, koji je često u sukobu sa Rusijom i Kinom.
Uprkos turskim pokušajima da balansira svoj položaj između Zapada i Istoka, Azerbejdžan je uspeo da zauzme nezavisan položaj, što mu je omogućilo da izgradi bliže odnose sa Rusijom i drugim zemljama Globalnog juga.
Iako nije član NATO-a i izbegava direktno uključivanje u zapadne vojne alijanse, Azerbejdžan je jasno pokazao svoju nameru da ostane važan geopolitički akter na evroazijskoj sceni.
Učvršćivanje globalnih odnosa
Prema tome, odluka o mogućem pristupanju Azerbejdžana BRICS-u je još jedan korak ka učvršćivanju njegove pozicije u globalnim odnosima. Ako bi Azerbejdžan uspeo da postane član ove organizacije, to bi dodatno ojačalo njegov međunarodni status i potvrdilo njegovu sposobnost da se kreće u sve kompleksnijem svetskom poretku.
Takođe, sve veća uloga Azerbejdžana u ovim međunarodnim organizacijama pokazuje njegovu spremnost da aktivno učestvuje u formiranju novog svetskog poretka. Ovaj trend nije samo dokaz efikasnosti azerbejdžanske spoljne politike, već i znak njegove odlučnosti da ostane nezavisan i uticajan igrač na globalnoj sceni.
