Da bi smo razumeli istoriju sukoba između Jeremenije i Azerbejdžana, bitno je naglasiti da
sukobi između Turske i Jermenije na ovoj teritoriji datiraju od 1915. do 1918. godine. Azeri su
dobili svoju državu 1918. Međutim, uskoro ulaze u sastav SSSR-a, tako da je na ovoj teritoriji
vladao mir gotovo sedam decenija. Ova teritorija od 1994. godine bila je pod kontrolom
Jermena. Međutim, Azerbejdžan je teritorije povratio u šestonedeljnom ratu 2020. godine, koji
je završen primirjem uz reakciju Rusije.
Šta ovaj sukob predstavlja za teritoriju Nagorno-Karabaha ali i za Evropu i svet, pročitajte u
daljem tekstu.
Istorija sukoba na ovoj teritoriji seže još od dvadesetih godina prošlog veka. 1921. godine,
sklopljen je dogovor između Turske i takozvanog „Sovjetskog Saveza“ koji je regulisao mir na
ovom području. Nakon raspada Otomanske imperije došlo je do osnivanja Jermenske i
Azerbejdžanske teritorije da bi nastankom „Sovjetskog Saveza“ dobar deo Azerbejdžanaca bivao
naseljen na teritoriji etnički čiste Jermenske države. Isto tako, nakon Turskog genocida nad
Jermenskim narodom, gde je postradalo više od milion Jermena, pri razmeni stanovništva,
dobar deo Jermena je preseljen u teritorije koje su već bile naseljene Azerbejdžanskim
stanovništvom.
Sukob je gotovo sedam decenija bio „strana reč“ na ovim prostorima, da bi 1988. Godine sukob
ponovo eskalirao i došlo do tačke ključanja.Vojne snage tadašnjeg „Sovjetskog Saveza“ su stale
na stranu Jermenije i tako je bilo sve do nedavno, odnosno do 2020. godine, kada je na vlast u
Jermeniji došla vlada Nikola Pašinjana koji je pro-zapadno orijentisan.
Međutim, Rusija nije dozvolila da Azerbejdžanske snage u potpunosti osvoje ovu teritoriju i uđu u
glavni grad ove oblasti, Stepanakert. Potpisan je novi sporazum, ipak, ni jedna ni druga strana
nisu bile u potpunosti zadovoljne, što je, nažalost, otvorilo mogućnost za novi sukob. Suma
sumarum, teritorija Nagorno-Karabaha je postala autonomna ali u sklopu Azerbejdžana, dok su
Ruske mirovne jedinice stale na granične linije.
Dakle, u poslednje tri godine traju povremeni sukobi gde jedna strana optužuje drugu da su ušle
na njenu teritoriju i da na taj način krše „dogovor“ .I sam predsednik Jermenske vlade,
Pašinjan je priznao Nagorno-Karabah kao autonomnu teritoriju ali pod zastavom Azerbejdžana
što je dovelo do velikog nezadovoljstva kod njegovog, jermenskog naroda, kome je ova teritorija
ekvivalent Kosova i Metohije nama Srbima. S toga dolazimo i do vojnih vežbi kako američke,
tako i jermenske vojske koje su verovatno rezultat straha od političkih nemira unutar same
Jermenije. Unutrašnji nemiri dodatno komplikuju ovu situaciju jer je 2020. godine u sličnoj
situaciji „za dlaku“ izbegnut državni udar i smena Nikola Pašinjana.
Sada, kada smo upoznati sa celokupnom političkom situacijom na tlu Južnog Kavaza, postavlja se
pitanje kako je moguće zaustaviti ovaj sukob i prevazići teže posledice istog?
Uzimajući u obzir da je vlada Jeremenije naklonjenija Sjedinjenim Državama, ali i dalje
prilikom sukoba računa na svoje ruske prijatelje, dok Azerbejdžan neguje sve bolje odnose sa
Rusijom, dolazimo do zaključka da je Rusija jedini faktor koji može da spreči intenzivnije
sukobe na teritoriji Nagorno-Karabaha kao što je to bilo i 2020. godine. Međutim, isprepletano
je mnogo faktora i interesa, pre svega američkih i turskih, jer su to prvenstveno države kojima
je naklonjenija vlada Jermenije, odnosno Azerbejdžana.
Povrh svega, Rusiji nije u interesu da sada, dok su u sukobu sa Ukrajinom, još više eskalira sukob
na teritoriji Južnog Kavkaza.
Kolateralna šteta svih ovih događaja kroz istoriju jeste običan narod, koji i pored toga
što je preživeo jedan od najvećih genocida u istoriji čovečanstva, i dalje ne može mirno da
živi na svojoj teritoriji, živeći u Čardaku ni na nebu ni na zemlji. Verovatno je potrebno da
jermenski narod, kao i srpski, proživi Golgotu, stradanja i patnju u ovom svetu po ugledu na
pravednog Jova kome je nakon svih izgubljenih životnih bitki bilo višestruko vraćeno od
strane Boga. Možda nam to i daje odgovor na jednu od najčešćih socijalnih tema a ona
glasi:”Zašto pravednici stradaju,a grešnici blaženstvuju“? Narod Nagorno-Karabaha mora da potraži svoju šansu u novoj geopolitičkoj podeli karata.
Pripremila redakcija Kompas info
