Nemačka je danas ponovo uvela privremene kontrole na svim granica. To uključuje Francusku i Holandiju, Belgiju, Luksemburg i Dansku u okviru napora za borbu protiv neregularnih migracija i prekograničnog kriminala, prenosi Rojters.
Od danas nemačka policija neće kontrolisati putnike samo na istočnim i južnim kopnenim granicama, već i na onim na severu i zapadu. I to najmanje šest meseci.
Nemačka od prošle godine sprovodi takve kontrole i na granicama sa Poljskom, Češkom, Austrijom i Švajcarskom.
Nemačka koaliciona vlada pooštrila je svoj stav o migracijama nakon porasta broja dolazaka, posebno onih koji beže od rata i siromaštva na Bliskom istoku, i porasta podrške opozicionoj desnici i konzervativcima, ocenjuje Rojters.
Pobeda desnica direktan uzrok mera
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je da su danas uvedene mere kontrole duž cele granice Nemačke zbog preopterećenosti tamošnjeg sistema za prihvat tražilaca azila, direktno uzrokovane rezultatima nekoliko prethodnih izbora u nemačkim federalnim jedinica u kojim je desnica pobedila.
Đurović je dodao da je očigledno da vladajuća koalicija u Nemačkoj smatra da su migranti i migracije jedan od razloga zašto su ljudi u tom broju glasali za desnicu.
„Ovo su mere koje odgovaraju i na napade i incidente koji su se dešavali u Nemačkoj u prethodnom periodu. Oni su bili vezani sa pokušajima da ljude koji su ostali i koji nisu dobili azil, da ih vrate nazad u zemlje odakle su došli, pri čemu je u poslednjem slučaju došlo i do ranjavanja i ubijanja nekoliko ljudi. To je sve uznemirilo nemačku javnost. Sada koalicija na vlasti pokušava da na neki način pokaže građanima da brine“, objasnio je Đurović.
Dodao je da je nemačka vlast pokazala da i ona koristi migracije u svoje dnevno-političke svrhe. Između ostalog, postavljajući graničnu kontrolu na graničnim prelazima sa susednim evropskim zemljama.
„Koliko je to efikasno vrlo je upitno. Imajući u vidu da su to kontrole na graničnim prelazima, da migracija tako ne funkcioniše, da kada ljudi jednom uđu u Evropu, u Evropsku uniju, oni vrlo lako dođu i do Nemačke. Tako da upitno je koliko ove mere ovako i na ovaj način će dovesti do rezultata“, ukazao je Đurović.
Šta očekuje Srbiju?
Na pitanje da li je Srbija u riziku da postane „parking za migrante“, Đurović je odgovorio da smo mi stalno u tom riziku. Na direktnom smo putu globalnih migracija koje ide ka Evropi.
„Ona je dominantna iz godine u godinu. Ide preko Turske, preko Balkana dalje ka Evropi. Ove godine je kroz Srbiju prošlo između 40.000 i 45.000 ljudi do ovog trenutka. To je upola manje u odnosu na prošlu godinu, ali su izuzetno velike brojke“, rekao je Đurović.
Naveo je da migranti koji prolaze kroz Srbiju na putu do Evrope jesu ljudi iz Sirije, Avganistana, Pakistana, Libana, Bliskog istoga, kurdske izbeglice.
„Svi oni hrle dalje. Najčešće ka zemljama Zapadne, Evropske unije, između ostalog i ka Nemačkoj. Da li će se stvari smiriti i kako njih rešavati, kako migracije zaustaviti, rešenje je u zemljama odakle ovi ljudi dolaze. Ili u zemljama Mediteranskog basena. Tu je potrebno uspostaviti koliko toliko održive sisteme za prihvat ovih ljudi. Dok god ove ljude ne može da sačeka ništa, ni krov nad glavom, ni neka pomoć, ni normalan život, na putu do EU, ne može da se očekuje da migracija zaista i stati“, zaključio je Đurović.
Od barijera profitiraju krijumčari
Ocenio je da od mera „ograda i barijera“ profitiraju samo krijumčari.
Mere u Nemačkoj su, međutim, izazvale zabrinutost među stručnjacima za migracije. Oni dovode u pitanje njihovu dugoročnu efikasnost, sugerišući da su više simbolične nego suštinske.
„Signal je odvraćanje – pokušaj da se demonstrira sila“, rekao je Hans Vorlender, predsedavajući nemačkog stručnog saveta za integraciju i migracije.
Dok granične kontrole mogu imati kratkoročni efekat odvraćanja, mreže za krijumčarenje često pronalaze nove rute, rekao je Vorlander. Dodaje da bi održivije rešenje bilo da se obrađuju zahtevi za azil migranata na spoljnim granicama EU.
Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Faeser rekla je da su vraćene kontrole na granicama osujetile više od 30.000 nelegalnih ulazaka.
Granične kontrole se ponovo uvode u vreme kada je Nemačka zabeležila pad od 21,7 odsto zahteva za azil u prvih osam meseci ove godine.
