Godinama Mađarska sledi politiku bodljikave žice i „nula migracije“. Dok se u Nemačkoj razmatraju stotine hiljada zahteva za azil, u Mađarskoj ih je svega petnaest. No, sada i Nemačka zatvara granice i uvodi kontrole.
Nemačka od ponedeljka (16. septembar) na svim granicama uvodi kontrole kako bi pronašla migrante i podnosioce zahteva za azil koji nameravaju da nelegalno uđu u zemlju.
To je deo „velikog zaokreta“ u migrantskoj politici nemačkog kancelara, socijaldemokrate Olafa Šolca. On je u sredu to još jednom potvrdio u Bundestagu.
Međutim, ne bi trebalo da bude vraćanja podnosioca zahteva za azil sa granica u Austriju, Poljsku ili Francusku, što je zahtevala demohrišćanska opozicija.
Prema mišljenju nemačke ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer takvi postupci bi značili kršenje važećih zakona i Dablinskog sporazuma.
Orban podržava Šolca
Aplauz za ovakve mere Šolc je dobio upravo od mađarskog premijera Viktora Orbana, koji već godinama pokušava da zaustavi migracione tokove prema Mađarskoj.
Haštag „StopMigration“ krasi Orbanovu objavu na društvenoj mreži Iks u kojoj se obraća Šolcu: „Dobro došli u klub!“
Unutar Evropske unije, Orban je jedini član u klubu koji želi da se migracije potpuno zaustave. Mađarska godinama sistematski i redovno krši evropske zakone. Evropski sud je to više puta potvrdio od 2015. godine.
U junu ove godine Sud je mađarskoj vladi odredio kaznu od 200 miliona evra, jer je Viktor Orban odbio da se povinuje presudi iz prošle godine, prema kojoj je Mađarska bila dužna da obustavi praksu da dozvoljava podnošenje zahteva za azil samo u mađarskim ambasadama u Srbiji ili Ukrajini.
Prema važećim zakonima Evropske unije, zahtev se može podneti i na samoj granici. Orban nije prihvatio ni ovakvu sudsku odluku ni novčanu kaznu.
Zato će Evropska komisija verovatno naredne nedelje smanjiti sredstva koja su namenjena Mađarskoj u budžetu Evropske unije. Evropski sud je odredio milion evra po danu neispunjavanja presude.
Orban insistira na nacionalnom rešenju
Mađarski premijer je prošle sedmice u jednoj diskusiji u italijanskom gradiću Černobio rekao da Mađarska kao članica EU može sama da odlučuje o migracionoj politici i azilu.
Dodao je da odbija mešavinu različitih civilizacija: „Neke stvari ne bi trebalo da se odlučuju u Briselu. Ko može da odluči da li neka država može ili ne može da živi sa migrantima. O tome mora da odlučuju narod i izabrani lideri, a ne imperijalistički centar prinudne integracije.“
Viktor Orban je uz to i predsednik Saveta EU i najduže je na vlasti od svih kolega u Uniji. Njegova zemlja ima velike nedostatke u oblasti vladavine prava. A on ignoriše činjenicu da je politika azila u domenu evropskog, a ne nacionalnog pravosuđa.
Mađarska je svoju granicu sa Srbijom, koja je ujedno i spoljna granica Evropske unije, hermetički zatvorila ogradom i bodljikavom žicom.
Na „ničijoj zemlji“ su podizane tranzitne zone u kojima su podnosioci zahteva za politički azil za vreme procedure ponekad mesecima bili u pritvoru. Tu praksu je Evropski sud proglasio za nezakonitu i zahtevao njeno obustavljanje.
Ali, Viktor Orban je ostvario svoj cilj. Prošle godine je ukupno pet osoba dobilo politički azil u Mađarskoj. Trenutno je u zemlji u toku svega petnaest procesa u kojima se odlučuje o azilu.
Što manje dolazaka
Dakle, broj ljudi koji dolaze u Mađarsku da postave zahtev za azil je dramatično nizak. Nemački kancelar Olaf Šolc takođe želi da se taj broj u Nemačkoj bitno smanji.
U maju ove godine je u Nemačkoj bilo u toku 365.000 postupaka.
„Mi moramo da imamo mogućnost da biramo ko će da uđe u Nemačku. To ovde jasno kažem. U to stoga spada da postignemo uspešan menadžment neregularne migracije u Nemačku, da smanjimo broj onih koji neregularno stižu u zemlju. A da one koji ne mogu da ostanu takođe pošaljemo nazad“, rekao je Šolc u Bundestagu.
Trend se razvija u pravcu mađarske pozicije – više kontrole i manje dolazaka. Ali sredstva nisu uporediva.
Premeštanje na spoljnu granicu
Na nivou Evropske unije, zemlje članice, među kojima je i Mađarska, sklopile su „Migracioni pakt“. Nadležna komesarka Ilva Johanson kaže da ovaj sporazum ima cilj da smanji broj dolazaka i poveća broj vraćanja i deportacija.
Planirano je da se postupci odlučivanja o zahtevima za azil ubrzaju i da se po mogućnosti premeste na spoljne granice Evropske unije, u zatvorene prihvatne centre, koji podsećaju na mađarske tranzitne zone. Osnovno pravo na azil bi i dalje bilo garantovano.
Preopterećene zemlje kao što su Italija i Grčka bi mogle da određen broj podnosilaca zahteva prebace u druge članice.
Pošto se zahteva solidarnost i preuzimanje ljudi koji traže pomoć, sada Mađarska odbija da prihvati i sprovede Migracioni pakt. Tom klubu Evropske unije mađarski premijer Orban ne želi da pristupi ni u kom slučaju.
Povrh toga Orban preti da će i ono malo izbeglica koje su se dokopale Mađarske ukrcati u autobuse i transportovati u Brisel, da ih preda institucijama Evropske unije. Evropska komisija je u utorak odbacila ovu pretnju kao kršenje svih pravila.
Nove nemačke kontrole na granicama izazvale su kritiku političara iz drugih zemalja. Poljski premijer Donald Tusk je nazvao moguća vraćanja migranata sa nemačko-poljske granice u Poljsku „neprihvatljivim“.
Pravno su vraćanja sa granice moguća ako ta osoba ne zatraži azil u Nemačkoj i ako nema važeću vizu.
Austrijski kancelar Karl Nehamer je najavio da će u slučaju potrebe i njegova zemlja vraćati ljude sa granice. Nemačko tumačenje problematike azila nazvao je „svojeglavim“.
