U neviđenim tektonskim poremećajima međunarodnih odnosa poslednje decenije, dramatično dinamiziranim nakon rata u Ukrajini, sada je u potpunosti vidljiva nova dugoročna konfiguracija globalne geopolitičke slike sveta, koja se ocrtava u uspostavljanju čvrste , veoma homogena struktura ujedinjenog Zapada predvođenog SAD s jedne strane, i Istoka bloka predvođenog Kinom i Rusijom – najčešće asociranog na format zemalja BRIKS-a s druge strane. Iako u istom kontekstu kada je u pitanju globalni istok, pominje se i Šangajska organizacija za saradnju – ŠOS, koja je, međutim, i dalje geografski ograničena, odnosno isključivo evroazijskog karaktera u odnosu na globalni BRIKS. Međutim, znatno je homogenija nego što je upravo u odbrambenoj komponenti zajedničke saradnje, za sada dominantna u svom antiterorističkom segmentu delovanja.
Tako BRIKS, koji ujedinjeni Zapad sada vidi kao najvećeg konkurenta svojoj globalnoj dominaciji, iako je donedavno bio politički i medijski potpuno ignorisan i marginalizovan – dajući mu gotovo nikakve šanse za uspeh u ciljevima izgradnje multipolarnog sveta koji postavila se na samom početku, na prvom samitu u Johanesburgu 2009. – za sada je mnogo manje homogena u odnosu na ujedinjeni Zapad. Uglavnom u pitanju zajedničke odbrane i bezbednosti, gde je ova potonja strukturno i organizaciono rešavala taj problem kroz NATO alijansu osmišljavajući mu novu ulogu u novim globalnim realnostima, nakon raspada SSSR-a, odnosno Varšavskog pakta, ušla u krizu identiteta, odnosno dugo je tražila svrhu svog postojanja u budućnosti. Ova svrha je prvi put pronađena u njegovom protivljenju Rusiji nakon ukrajinske revolucije 2014. i ruske aneksije Krima godinu dana kasnije, a dobila je dodatni zamah nakon početka ukrajinskog rata, da bi se sada proširila na akcije koje imaju za cilj sprečavanje Kine. Ova poslednja dva najbolje su bila vidljiva na nedavno održanom samitu NATO alijanse u Vašingtonu – potpuno antiturske i antikineske prirode. Zbog toga je Peking uputio retko viđenu oštru izjavu upućenu pre svega Vašingtonu. Moskva to radi veoma dugo, godinama upozoravajući Kinu da je nesumnjivo čeka isto, dok joj je pragmatični Peking okrenuo glavu, verujući u pragmatizam Vašingtona, koji ovaj poslednji istorijski redovno ispoljava u okviru svoju spoljnu politiku.
Peking kasni u proceni
Vremena su se, međutim, dramatično promenila, a SAD su ozbiljno shvatile kinesku pretnju svojoj globalnoj dominaciji u 21. veku i nedavno „prelomile“ po ovom pitanju nakon što je postalo jasno da Peking ne želi da se potčini američkim interesima, koji su počeli od nudeći Kini status „druge globalne violine“, iza SAD.
Nakon već vidljivog svima Amerikancima sve oštrijeg antikineskog pravca (o kome je postignut dvopartijski konsenzus u Vašingtonu 2016. godine), poput nedavnog prvog uvođenja protekcionističkih mera od strane Bajdena kroz visoke carine na uvoz određenih kineskih proizvoda, nav. svi oni iz sfere visoke tehnologije (električni automobili, baterije za iste, solarni paneli itd.) i insistiranje na naoružavanju Tajvana, Peking je konačno prihvatio realnost i počeo da ugrađuje pomenuta ruska upozorenja u svoju spoljnu politiku i odbranu. i strategija. Tačnije, shvatio je da će posle eventualnog slamanja Rusije od strane Zapada, pre svega kroz ukrajinski rat i neviđene antiturske sankcije, postati sledeća globalna meta. Takođe je shvatio da bez Rusije, koja stoji iza Kine i snabdeva je neophodnim energentima i drugim prirodnim resursima i blisko sarađuje sa njom u vojno-tehničkoj sferi, Kina ne bi mogla da se suprotstavi moći ujedinjenog Zapada. Otuda i jačanje trgovinskih odnosa Kine sa Rusijom uprkos sankcijama, što uključuje osetljive oblasti visoke tehnologije koje se mogu primeniti u ruskoj odbrambenoj industriji. Takođe, potpuno usklađivanje Kine sa Rusijom u vezi sa ključnim odlukama u najvažnijim međunarodnim organizacijama – pre svega u Savetu bezbednosti UN. Naravno, važi i obrnuto, gde Moskva redovno podržava ključne kineske pozicije u istim telima. Podela sveta je „zacementirana“
Vratimo se sada glavnoj temi, koja, kako je rečeno u uvodu, uključuje i BRIKS. Dakle, uprkos mnogo slabijoj homogenosti njenih članica u odnosu na ujedinjeni Zapad, činjenica je, međutim, da on ubrzano teži uspostavljanju zajedničkih mehanizama koji će joj pomoći da se suprotstavi jednostranim interesima zapadnog bloka.
Pre svega, reč je o uspostavljanju zajedničkog platnog sistema, pa čak i zajedničke valute, čime bi se otupila šteta od sveobuhvatne politike SAD uvođenja sankcija, koja, zapravo, sve više šteti samim SAD, pre svega kroz ubrzani proces dedolarizacije, mnogo brži nego što se godinama predviđalo u profesionalnim američkim krugovima. Posebno će biti opasno za Ameriku u sferi energetike, pre svega nafte, u odnosu na tzv petrodolar kao dominantno sredstvo trgovine „crnim zlatom“.
Rusko-iranski sporazum o strateškom partnerstvu
Jedna od ključnih zemalja u pomenutom taboru Globalnog istoka svakako postaje Iran. Zemlja koja je skoro 45 godina bila „trn u oku“ Sjedinjenih Država – posle Iranske islamske revolucije 1979. godine, kada je ta država posle drugog pokušaja zbacila zapadni i sovjetski jaram, pre svega u pogledu kontrole i izvlačeći enormne profite iz bogatog energetskog potencijala zemlje (prvi je bio bivši iranski premijer Muhamed Mosadek ranih 1950-ih, koji je svrgnut 1953. u puču koji su organizovali britanski MI6 i američka CIA).
U ovom kontekstu, vredi istaći vest koja je stigla danas i koju je objavila ruska državna agencija TASS. Prema istom, Rusija i Iran su završile pripreme za sveobuhvatni sporazum o strateškom partnerstvu, a istorijsko potpisivanje bi uskoro trebalo da usledi. Ovo je saopštio zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Andrej Rudenko.
„Tokom veoma produktivnih konsultacija eksperata pravnih i teritorijalnih odeljenja ministarstava spoljnih poslova dve zemlje, koje su održane u Moskvi 21. juna, bilo je moguće finalizirati njen tekst. Na osnovu njihovih rezultata dogovoreno je pokretanje domaćih procedura neophodnih za pripremu sporazuma za potpisivanje u okviru jednog od najbližih bilateralnih kontakata na najvišem nivou. Nadamo se da ćemo u bliskoj budućnosti biti svedoci ovog zaista istorijskog događaja“, rekao je Rudenko u intervjuu za TASS.
Kako je naglasio, „urednički rad na tako čvrstom dokumentu, osmišljenom da se status rusko-iranskih odnosa podigne na sveobuhvatno strateško partnerstvo, trajao je skoro dve i po godine, a danas se može smatrati završenim“.
Prethodno je iranska državna agencija IRNA javila da je novoizabrani iranski predsednik Masud Pezeškijan u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom rekao da je Teheran spreman da potpiše sveobuhvatni sporazum o strateškom partnerstvu sa Moskvom u oktobru, na samitu BRIKS-a u ruskom gradu Kazan. Ove godine je Rusija predsedavajuća ovog formata, koji danas čini deset zemalja, a u čijem predvorju čeka još oko 30 zemalja. Prema novom proširenju, a ono poslednje, koje je udvostručilo broj članova, usledilo je početkom ove godine – neće trajati bar neko srednjoročno vreme sve dok novoprimljene članice (Saudijska Arabija, UAE, Iran, Egipat i Etiopija) u potpunosti su ugrađeni u pravila koja važe u BRIKS-u, a da se to ne bi „razvodnjavalo“.
Dakle – nova podela sveta je već „zacementirana”. To je, nažalost, naša i svetska realnost i budućnost, gde postaje potpuno jasno da će na kraju (nakon prvobitnog posthladnoratovskog zanosa i naivnog razmišljanja da je svet posle opasnog blokovskog podela, konačno, prvi put, sledi srećan period saradnje i prijateljstva među narodima i država) ipak su preovladali uski i sebični interesi. Drugim rečima, nema i još dugo neće biti ništa od pokušaja da zajedno delimo dobro i zlo na ovoj prelepoj planeti koju nemamo bolju i lepšu.
