Stotine Libanaca ubijene su, mnogi ranjeni, a hiljade su raseljene dok pokušavaju da pronađu sigurna područja na koja mogu odvesti svoje porodice.
Nazivajući ovo delom „nove faze“ rata u Gazi, izraelska vojska je saopštila da je pogodila više od hiljadu ciljeva u Libanu – tvrdeći da su to bila uporišta Hezbolaha ili vojni objekti smešteni u kućama ljudi.
Šta se dogodilo i kada?
Izrael je ubio najmanje 558 Libanaca. Među njima je 50 dece i 94 žene, dok je oko dve hiljade ljudi ranjeno, saopštilo je libansko Ministarstvo javnog zdravlja.
Više od 10.000 ljudi proterano je iz svojih domova u najžešćem napadu koji je Liban doživeo još od građanskog rata od 1975. do 1990. godine.
Prvi izraelski napadi na Liban zabeleženi su u ponedeljak u 6:30 ujutro, kada je pogođeno nenaseljeno područje blizu Bibla, severno od Bejruta.
Nakon toga usledilo je više od 1.300 napada na, kako Izrael tvrdi, vojne ciljeve Hezbolaha. Napadi još traju.
Gde u Libanu Izrael napada?
Satelitska mapa napada koju je napravila Al Džazira pokazuje napade širom Libana, sa najvećom koncentracijom na jugu i u dolini Beka, gde se smatra da je uticaj Hezbolaha najjači.
Pre napada, zabeleženo je oko 80.000 telefonskih poziva izraelske vojske Libancima, uglavnom na jugu, pozivajući ih da napuste svoje domove i potraže „sigurnost“.
Rezultat su bili panika, haos i gužve, sa glavnom obalskom cestom prema glavnom gradu Bejrutu koja je bila blokirana nekoliko kilometara dok su stanovnici pokušavali da pobegnu od predstojećih napada.
Zašto Izrael napada Liban?
Izrael tvrdi da napada Hezbolah kako bi omogućio povratak svojih raseljenih građana na sever zemlje.
U sredu je izraelski ministar odbrane Joav Galant najavio preraspodelu „snaga, resursa i energije“ prema severu i Hezbolahu dok je rat ušao u „novu fazu“, nagovećujući da se rat u Gazi smiruje.
Prema Galantu, ovo je deo pokušaja da se vrati 65.000 Izraelaca, kojima je u ranim danima sukoba naređeno da se evakuišu, u očekivanju napada Hezbolaha na njihove domove blizu granice sa Libanom.
Taj veliki napad Hezbolaha nikada se nije dogodio, ali od oktobra 2023. godine Izrael i Hezbolah konstantno razmenjuju vatru preko južne granice Libana.
Hezbolah je obećao da će nastaviti napade dok Izrael ne postigne sporazum o prekidu vatre sa Hamasom, njegovim saveznikom u Gazi.
Na konferenciji za medije u ponedeljak uveče, portparol izraelske vojske nije isključio kopnenu invaziju na Liban, rekavši: „Učinićemo sve što je potrebno da vratimo kući sve naše građane na sigurnu severnu granicu.“
Da li je ovo povezano sa napadima na pejdžere?
Izrael nije komentarisao.
Sledećeg dana, još jedan napad pogodio je Hezbolahove tokivoki uređaje. U dva napada ubijeno je 37 ljudi, uključujući dvoje dece, a hiljade su ranjene i osakaćene.
Masovnim napadima prethodile su eksplozije elektronskih uređaja
Napadi su ugrozili komunikaciju grupe i, prema analitičarima, njen moral.
Razmena između Izraela i Hezbolaha od tada je eskalirala, sa razornim izraelskim udarom na južni Bejrut u subotu, u kojem je ubijeno 45 ljudi i ranjeno mnogo više.
Sukob bi mogao privući druge zemlje
Veoma, jer bi sukob mogao privući druge zemlje.
Izraelski saveznik, SAD, objavio je da raspoređuje dodatne trupe u to područje, ne navodeći koliko i u koju svrhu. SAD trenutno ima oko 40.000 vojnika u regionu.
Hezbolah i Iran sarađuju od osnivanja ove libanske grupe, koja je nastala kao odgovor na izraelsku invaziju na Liban 1982. godine.
Izrael je započeo sukobe sa grupama kao što su Hamas i Hezbolah kao deo šire borbe protiv Irana.
Šta bi bilo potrebno da se uključe druge države?
I SAD i Iran pokazali su da su svesni rizika koji svaka eskalacija može predstavljati.
Uprkos izraelskim provokacijama – kao što je vazdušni napad na iranski konzulat u Damasku u Siriji u aprilu 2024. godine i ubistvo političkog lidera Hamasa Ismaila Hanieje u Teheranu u julu – iranski odgovor na ove napade do sada je bio mlak.
Odmazda na napad u aprilu bila je unapred najavljena i uglavnom presretnuta. Na Hanijevo ubistvo nije bilo odgovora.
Šta Izrael želi?
Za mnoge u Izraelu, nakon decenija tenzija, rat sa Hezbolahom je neizbežan.
Dok rat u Gazi besni, a broj ubijenih premašuje 41.455, mnogi optužuju izraelskog premijera Benjamina Netanjahua za produžavanje i eskalaciju sukoba radi sopstvenih političkih ciljeva.
Grupe koje zastupaju porodice onih koje je Hamas zarobio 7. oktobra optužile su premijera da je sabotirao pregovore o prekidu vatre, što je u junu ponovio čak i Džo Bajden.
„Trenutno se u čitavom regionu odvija najskuplja igra na svetu“, rekao je politički analitičar Ori Goldberg iz Tel Aviva, govoreći pre najnovijeg napada.
„To se uvek predstavlja kao neka vrsta neizbežnosti, za koju izraelsko vođstvo ne treba smatrati odgovornim. Oni stvaraju svoje vlastito proročanstvo koje ispunjavaju.“
Vazdušna kampanja Izraela na jugu Libana
Izrael je pokrenuo masovnu vazdušnu kampanju bombardovanja preostalih skladišta, depoa i lansera na jugu Libana u ponedeljak. Možemo očekivati dodatne dane, ako ne i nedelju dana, dodatnih bombardovanja na hiljade ciljeva Hezbolaha u Libanu, kako tvrdi Izrael.
Cilj Izraela je da sistematski oslabi raketni i projektilski arsenal Hezbolaha, koji je na početku rata procenjen na između 120.000 i 150.000.
Ovo se radi kako bi se sprečilo da Hezbolah preplavi Gvozdenu kupolu Izraela znatno većim salvama raketa i projektila. Do sada je Izrael bio uspešan u tome.
Trajanje trećeg rata i slabljenje Hezbolaha
Dužina trećeg rata zavisiće u velikoj meri od toga koliko brzo će Hezbolah pristati na pregovore. Izraelska kampanja sabotaže, preventivni udari i vazdušni napadi na lansere raketa i skladišta municije očigledno su iznenadili Hezbolah.
Grupa još uvek nije odgovorila na smislen način. Verovatno je da su operacije Hezbolaha u rasulu, jer su mnogi viši lideri ubijeni ili ranjeni u protekloj nedelji. U stvaranju tog haosa, Izrael je pokazao sposobnost da probije i prikupi operativne obaveštajne podatke o Hezbolahu.
Mogućnost bombardovanja Bejruta i kopnene invazije
Šta će se dalje desiti, zavisi od Hezbolaha. Do sada je Izrael uglavnom poštedeo Bejrut, ali bombardovanja ciljeva Hezbolaha u tom gradu i drugde u zemlji mogu uslediti ako Hezbolah ne pristane na povlačenje severno od reke Litani.
Ako to ne uspe, Izrael će verovatno biti prinuđen da pokrene kopnenu invaziju na jug Libana kako bi potisnuo Hezbolah. To se nije dogodilo gotovo dvadeset godina. Iako bi to bila značajna vojna eskalacija za Netanjahuovu vladu, čini se da postoji široka politička podrška.
Predsednik stranke Nacionalno jedinstvo, Beni Ganc, koji je dao ostavku na članstvo u ratnoj vladi Izraela u junu, izjavio je u ponedeljak da bi podržao kopnenu invaziju na Liban ako to bude potrebno.
Operacije kopnene invazije i izazovi za izraelske snage
Kopnena invazija na jug Libana bila bi potrebna ako IDF ne uspe da uništi pozicije, zalihe oružja i lansere Hezbolaha u oblasti između granice i reke Litani. To bi uključivalo upotrebu oklopnih jedinica, artiljerije, pešadije i specijalnih snaga koje bi čistile teren, izvodile racije i uništavale položaje Hezbolaha.
Izrael bi želeo da to izbegne zbog rizika po kopnene snage. Ali, ako bude smatrao da je kopnena invazija neophodan korak, mogao bi pokušati da omekša teren koliko god je to moguće putem vazdušnih bombardovanja, kao što je to činio u Gazi, pre nego što pošalje kopnene snage.
Ponovo, to će zavisiti od toga da li će Hezbolah dobrovoljno da se povuče severno od reke i od toga da li će Izrael smatrati da može da postigne svoj cilj samo iz vazduha.
Uporedba sa drugim libanskim ratom i uloga Irana
Drugi libanski rat trajao je trideset četiri dana 2006. godine. Dužina trećeg rata zavisiće u velikoj meri od toga koliko brzo će Hezbolah pristati na pregovore. Još jedno važno pitanje: šta će Iran učiniti?
Teheran bi mogao, na primer, da se založi za brzi kraj kako bi očuvao Hezbolah, jer možda neće želeti da izgubi svoju najveću proksi silu u regionu.
Hezbolah bi imao ključnu ulogu u eventualnoj odmazdi ako bi Izrael napao iranska nuklearna postrojenja, problem koji i dalje tinja u pozadini sve nestabilnijeg regionalnog sukoba.
