Još jedan samit G20 održava se ove nedelje u Johanesburgu, ali raspoloženje koje ga prati govori više nego sama agenda. Forum nije nastao iz ideologije, već iz nužnosti.
Njegovo stvaranje na prelazu u novi vek usledilo je nakon azijske finansijske krize 1997–98, kada je postalo jasno da je globalna ekonomija suviše međusobno povezana da bi zapadni klub poput G7 mogao sam da upravlja šokovima.
Logika osnivanja G20
Logika je bila jednostavna: ako su krize globalne, onda i odgovori moraju biti globalni. Rani sastanci ministara G20 i kasniji samiti lidera odražavali su tu pragmatičnost. Grupacija je okupila najmoćnije države iz svih regiona, dajući uticaj novim silama i šireći legitimitet Zapada.
Na svom vrhuncu, G20 je delovao kao zakrpa koja održava postojeći sistem u životu: supra-blok forum gde su pravila i koordinacija još uvek nešto značili.
Kraj jedne ere
Ali taj svet više ne postoji.
Danas je međunarodni sistem obeležen dubokim nepoverenjem i razdvojenim prioritetima. Da ikad postoji trenutak za kolektivno razmišljanje, to bi bio sada. Ipak, najveća priča pred johanesburški sastanak nije saradnja, već njen izostanak — konkretno, odluka Sjedinjenih Država da bojkotuju samit.
Donald Tramp, u svom prepoznatljivom stilu, optužio je rukovodstvo Južne Afrike za sve: od „genocida nad belcima“ do vođenja komunističke diktature. Zbog toga 2025. godina rizikuje da se završi simboličnim predavanjem predsedavanja G20 praznom stolicom, jer su SAD naredni domaćin.
Tramp je već obećao da će samit 2026. na Floridi pretvoriti u svojevrsni spektakl — i nema sumnje da će takav i biti.
Odsustva velikih sila
Lideri druge dve velike sile — Kine i Rusije — takođe neće prisustvovati Johanesburgu, mada obe države šalju visoke delegacije. Razlozi se razlikuju i nisu svi politički, ali optika podvlači dublju poentu: G20 više nije u stanju da ispuni ulogu zbog koje je stvoren.
Krize iz 1990-ih i 2000-ih odvijale su se unutar sistema definisanog liberalnom globalizacijom. Bio je tesno povezan, regulisan pravilima i dominiran zapadnim institucijama.
Ali bio je i dovoljno fleksibilan da apsorbuje uticaj sila u usponu van Zapada, koje su prihvatale ograničenu integraciju u zamenu za određeni uticaj. Zapad je, u suštini, nakrivio vrata sopstvenog sistema kako bi ga učinio legitimnijim i funkcionalnijim.
Ta epoha je završena.
Promena unutar samog Zapada
Nije reč samo o tome da „globalna većina“, odnosno nezapadni svet, više ne želi da ostane u podređenoj poziciji. Glavna promena dolazi iz samog Zapada, naročito iz Sjedinjenih Država. Vašington više ne vidi vrednost u širokom, konsenzusnom globalnom upravljanju.
Njegov instinkt je suprotan: smanjiti multilateralne mehanizme, pregovarati bilateralno i koristiti pritisak pre nego ubeđivanje.
Tramp ovaj pristup otelovljuje, ali on nije ograničen samo na njega. Čak i u tesnim savezima poput NATO-a, njegov metod je transakcioni. U labavijim formatima poput G20, on i ne vidi svrhu.
Svet je povezan, ali mehanizmi saradnje su erodirali
Istovremeno, svet ostaje međusobno povezan — ekonomski, tehnološki i politički — ali mehanizmi koji su nekad koordinisali tu povezanost ili su erodirali ili su napušteni. G20 je dizajniran da ažurira i održi stari sistem. Sad kad se taj sistem raspada, G20 više nema šta da drži na okupu.
Uzmicanje Zapada i uspon paralelnih struktura
Zapad, uprkos Trampovoj retorici, prelazi u defanzivni položaj nalik klasičnom G7. Njegov prioritet je očuvanje postojećih prednosti, a ne oblikovanje globalnog poretka u partnerstvu sa drugima.
Globalna većina, sa svoje strane, sve više traži alternative: BRIKS je najočigledniji primer, raste po broju članica i po ambicijama dok države traže strukture koje više odgovaraju multipolarnom svetu. Neke su proaktivnije od drugih, ali sve prepoznaju potrebu za platformama koje nisu pod dominacijom Vašingtona i njegovih saveznika.
G20 više nije forum za konsenzus
U takvom okruženju nerealno je očekivati da G20 postigne značajan konsenzus. Problem nije u kvalitetu domaćina — bilo da je reč o Južnoj Africi ili Indiji prošle godine — već u činjenici da forum više ne odražava raspored moći niti politički kontekst koji je nekada služio.
G20 je počivao na pretpostavci da će sve velike države biti spremne da rade unutar šire arhitekture globalizacije. Ta pretpostavka se raspala.
Fragmentacija globalnog sistema
Ono što ostaje jeste fragmentisan pejzaž: Zapad koji se povlači u sopstveni blok; nezapadni svet koji gradi paralelne strukture; i SAD koje osciliraju između neangažovanosti i jednostrane prinude.
U takvim okolnostima, ideja da G20 može upravljati globalnim sistemom ili čak koordinisati odgovore na krize više nije održiva.
Trampov spektakl 2026. i kraj ere G20
Trampov samit 2026. biće nesumnjivo upečatljiv: glasan, teatralan i skrojen potpuno po američkim prioritetima. Ali teško je zamisliti da će oživeti forum koji je već izašao iz ritma sa savremenim realnostima. Verovatnije je da će označiti kraj G20 kao značajnog instrumenta globalnog upravljanja i početak nečeg novog.
Svet se kreće ka novoj konfiguraciji, htele to stare institucije ili ne. G20, stvoren da osveži sistem koji više ne postoji, jednostavno je doživeo kraj svoje korisnosti.
