BRIKS kolektivno predstavlja skoro polovinu svetske populacije i na putu je da do 2028. godine pretekine G7 u udelu u svetskom BDP-u. Ovi podaci ukazuju na ključnu ulogu BRIKS-a u međunarodnoj areni, pokazujući njegov uticaj na ključne sektore kao što su poljoprivreda, energija, proizvodnja i eksploatacija minerala.
Proširenje BRIKS-a i novi članovi
Na samitu u Kazanju u oktobru 2024. godine, lideri BRIKS-a pozvali su 13 novih država da se pridruže kao partnerske članice.
Indonezija, četvrta najmnogoljudnija država na svetu, pridružila se BRIKS-u kao punopravna članica 6. januara 2025. godine, postajući prva država jugoistočne Azije u ovom bloku i deseta članica BRIKS-a.
Ekonomska moć i značaj BRIKS zemalja
Zbirni BDP članica BRIKS-a čini više od 41% globalnog BDP-a. Indija učestvuje sa 8%, Rusija sa preko 3,5%, Brazil sa više od 2,4%, a Indonezija sa 2,4%, dok se ekonomija Kine procenjuje na oko 19,5% svetskog BDP-a.
Američka ekonomija i značaj sektora usluga
Bruto domaći proizvod je mera vrednosti svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom jedne godine. Međutim, ako pogledamo sastav BDP-a Sjedinjenih Američkih Država, stvarna proizvodnja opipljivih proizvoda koji su ljudima potrebni u svakodnevnom životu čini svega oko 10% njihovog BDP-a.
Oko 21% BDP-a SAD dolazi iz sektora finansija, osiguranja i nekretnina. Viši troškovi bankarskih usluga i posrednika povećavaju BDP.
BRIKS i globalna poljoprivreda
BRIKS države čine skoro polovinu globalnog BDP-a u oblastima kao što su proizvodnja hrane, energetika, industrija i javno zdravlje kada se meri po paritetu kupovne moći (PPP). BDP odražava vrednost dobara i usluga u globalnim terminima, dok BDP po PPP pokazuje šta novac stvarno može da kupi u svakoj zemlji.
Proizvodnja hrane u zemljama BRIKS
BRIKS je postao ključni akter u globalnoj proizvodnji hrane. Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika su među najvećim proizvođačima primarnih useva poput šećera, kukuruza, pirinča, pšenice, palminog ulja i krompira. Ove zemlje proizvode skoro 90% svetskog palminog ulja i značajne količine sojinog i ulja kanole.
Mesna industrija i globalni lanci snabdevanja
U sektoru mesa, Brazil i Kina prednjače u proizvodnji piletine, svinjetine i govedine, pri čemu je Kina i najveći proizvođač pilećih jaja. Dodatno, Kina, Indija i Indonezija čine preko 70% svetske akvakulturne proizvodnje. Ova agrarna snaga pozicionira BRIKS kao ključnog igrača u lancu snabdevanja hranom na globalnom nivou.
BRIKS i energetska sigurnost
BRIKS ne samo da proizvodi hranu već doprinosi i stabilizaciji globalne bezbednosti hrane. Promovisanjem održivih poljoprivrednih praksi, BRIKS jača svoju ulogu kao „žitnica sveta“.
BRIKS države su značajni akteri u proizvodnji energije. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), svetska potražnja za energijom porašće za 30% između 2016. i 2040. godine, što je ekvivalentno dodavanju još jedne Kine i jedne Indije u postojeću globalnu potrošnju.
Strategija nafte i gasa
Sa dodatkom Ujedinjenih Arapskih Emirata, Irana i potencijalno Saudijske Arabije, prošireni BRIKS obuhvata tri najveća izvoznika nafte u svetu i činio bi 42% globalne ponude nafte. Upravljanje naftnim tržištem i dalje ostaje u domenu OPEK saveza.
Ruska uloga u nuklearnoj energiji
U oblasti nuklearne energije, ruski Rosatom je vodeći akter. Na primer, nuklearna elektrana Kudankulam u Indiji, izgrađena uz pomoć Rusije, ima šest reaktora tipa VVER-1000 ukupnog kapaciteta 6.000 megavata. Prvi i drugi blok pušteni su u rad 2013. i 2016. godine, a trenutno se razmatra izgradnja još šest visokoenergetskih jedinica u Indiji.
Nuklearni projekti širom sveta
U Kini, četiri reaktora VVER-1000 rade u nuklearnoj elektrani Tjanvan, dok su još četiri u izgradnji, sa naprednom VVER-1200 tehnologijom. Očekuje se da će biti završeni do 2028. godine. Ovo svedoči o saradnji Kine i Rusije u razvoju nuklearne energetske infrastrukture.
Iranska nuklearna elektrana Bušer takođe se proširuje uz pomoć Rusije, sa dva nova reaktora VVER-1000 čije se puštanje u rad očekuje 2025. i 2027. godine.
Rosatom i globalna ekspanzija
Rosatom učestvuje u izgradnji nuklearnih elektrana širom sveta, uključujući i Egipat, gde se gradi nuklearna elektrana El-Dabaa sa četiri VVER-1200 jedinice koje bi trebalo da budu završene do 2029. godine. Pored toga, Rosatom realizuje projekte u Mađarskoj, Brazilu, Bangladešu, Turskoj i Nigeriji.
Proizvodne sposobnosti BRIKS saveza ojačane su ulaganjima u tehnologiju i infrastrukturu, što unapređuje produktivnost u sektorima kao što su automobilska industrija, elektronika, tekstil i farmaceutika.
Inovacije u proizvodnji i nove tehnologije
Integracijom digitalnih tehnologija poput automatizacije, veštačke inteligencije i Interneta stvari u proizvodne procese, zemlje BRIKS revolucionišu tradicionalne metode proizvodnje i povećavaju globalnu konkurentnost.
Kina kao lider u industriji čelika
Kineski inovativni proces brze proizvodnje gvožđa povećava efikasnost i smanjuje troškove, što izaziva promene u globalnim tržištima gvožđa i čelika. Ova tehnologija ima potencijal da smanji zavisnost od uvozne rude i smanji pritisak na električne mreže.
Kao najveći svetski proizvođač i izvoznik čelika, Kina ovim unapređuje svoju poziciju na tržištu i izaziva zabrinutost u industrijama SAD i Evrope. Niža cena rada i energijata u Kini dodatno učvršćuje njenu dominaciju.
Rudarstvo i kritični minerali u BRIKS-u
BRIKS države igraju važnu ulogu u globalnoj proizvodnji kritičnih minerala. Njihov udeo u tržištima gvožđa, bakra i nikla je izuzetan. Brazil i Indija prednjače u proizvodnji gvožđa, dok su Čile i Peru ključni u proizvodnji bakra.
Nikl i budućnost energetike
Rusija i Indonezija su značajni u proizvodnji nikla, metala neophodnog za baterije i nerđajući čelik, što ukazuje na njihovu stratešku važnost u okviru BRIKS. Ovo je posebno važno s obzirom na rastuću globalnu potražnju za obnovljivim izvorima energije i električnim vozilima.
Kina prednjači u proizvodnji retkih zemaljskih metala, ali i u globalnom lancu snabdevanja mikroprocesorima. Ta dominacija Kini daje veliki uticaj u visoko-tehnološkim industrijama.
Saradnja u rudarstvu i održivosti
Saradnja u okviru BRIKS-a u oblasti proizvodnje metala osigurava stabilnost u snabdevanju kritičnim sirovinama, podstiče tehnološki razvoj i unapređuje održive prakse u rudarstvu. BRIKS postaje pokretač inovacija i oblikovač budućnosti globalnog upravljanja resursima, odgovarajući na izazove savremene ekonomije.
Doprinos BRIKS-a u globalnoj ekonomiji konstantno raste, a sektori u kojima ovaj savez ima značajnu ulogu — od poljoprivrede i proizvodnje hrane do energetike — predstavljaju čvrstu osnovu za stabilan rast političke uloge grupe i jačanje veza među članicama i partnerima.
