Island svoju relativno blagu klimu duguje ključnoj mreži okeanskih struja koje prenose toplotu ka severu Atlantika. Bez njih, ostrvo bi bilo znatno hladnije i izloženije olujama. Suočena sa sve brojnijim dokazima da bi se taj sistem mogao uruštiti, islandska vlada preduzela je do sada neviđen korak i proglasila taj rizik pretnjom nacionalnoj bezbednosti, pokrenuvši pripreme za ono što nazivaju „ egzistencijalnom pretnjom“, piše CNN.
„Naša klima, ekonomija i bezbednost duboko su povezani sa stabilnošću okeanskih struja oko nas“, rekao je Johan Pal Johanson, islandski ministar okoline, energetike i klime.
Reč je o Atlantskoj meridionalnoj obrtoj cirkulaciji, poznatijoj pod skraćenicom AMOC. Taj sistem funkcioniše poput ogromne okeanske pokretne trake koja toplu vodu iz tropskih krajeva i sa južne polulopte povlači ka severu. Tamo se voda hladi, postaje gušća, tone na dno i potom teče nazad ka jugu, održavajući klimatsku ravnotežu.
Pretnja kolapsa
Kolaps AMOC-a scenario je kojeg se naučnici najviše pribojavaju. Sve veći broj istraživanja potvrđuje da ovaj ključni sistem usporava zbog globalnog zagrevanja koje narušava osetljivu ravnotežu toplote i saliniteta od koje zavisi. Iako nauka još uvek nije sigurna kada bi se tačno kolaps mogao dogoditi, neke studije predviđaju da bi se to moglo dogoditi već u ovom veku.
Prekid AMOC-a „više se ne može smatrati rizikom niske verovatnoće s obzirom na razvoj nauke poslednjih godina“, rekao je Stefan Ramstorf, fizički okeanograf i klimatolog sa Univerziteta u Potsdamu.
Posledice za ceo svet
Posledice urušavanja bile bi katastrofalne i osetile bi se širom sveta, piše CNN. To bi izazvalo ogromne promene vremena i klime, uključujući porast nivoa mora uz obale SAD i Evrope, poremećaj monsunskih sistema ključnih za Aziju i Afriku i ekstremno hladne zime u Evropi. Prema nekim modelima, morski led mogao bi da se proširi južno sve do obala Ujedinjenog Kraljevstva.
Island bi se našao „blizu centra ozbiljnog regionalnog zahlađenja“, što znači da bi ga mogao okovani morski led, pojasnio je Ramstorf. Upravo to islandski ministar Johanson naziva „egzistencijalnom pretnjom“, ističući da bi kolaps AMOC-a mogao uništiti infrastrukturu, saobraćaj i ključne industrije poput ribarstva.
Pitanje nacionalnog opstanka
Nakon što je istraživanje objavljeno u avgustu izazvalo „ozbiljnu zabrinutost“, ministar Johanson izvestio je vladu o najnovijim naučnim saznanjima. U septembru je Savet za nacionalnu bezbednost Islanda proglasio potencijalni kolaps AMOC-a rizikom za nacionalnu bezbednost — prvi put da je neka klimatska pretnja dobila takvu oznaku u zemlji.
Odluka „odražava ozbiljnost problema i osigurava da se tom pitanju posveti pažnja koju zaslužuje“, rekao je Johanson. U praksi, to znači koordinisan odgovor na najvišem nivou kako bi se razumela pretnja te sprečile i ublažile najgore posledice.
Naučnik Stefan Ramstorf pohvalio je odluku Islanda, ističući da bi i druge zemlje trebalo da slede taj primer jer bi se posledice osetile globalno, od uništenih useva do katastrofalnih poplava. Za Island, ova odluka predstavlja prekretnicu u shvatanju klimatskih rizika, prenosi „Indeks“.
„Ono što znamo jeste da bi se trenutna klima mogla promeniti toliko drastično da bi nam se moglo postati nemoguće prilagoditi“, izjavio je Johanson. „Ukratko, ovo nije samo naučna briga — to je pitanje nacionalnog opstanka i bezbednosti.“
