Da li je moguće da mašina dekodira naše misli u realnom vremenu? Najnovija istraživanja ukazuju na to da granica između čoveka i tehnologije postaje sve mutnija.
Jedan od zanimljivijih projekata dolazi iz kompanije „Meta“, koja je razvila sistem sposoban da „čita” misli putem neinvazivne moždane kape. Ovaj istraživački poduhvat, vredan dva miliona dolara, koristi napredne neurotehnologije kako bi pretvorio signale iz mozga u tekst.
Da li je moguće da mašina dekodira naše misli u realnom vremenu? Najnovija istraživanja ukazuju na to da granica između čoveka i tehnologije postaje sve mutnija.
Jedan od zanimljivijih projekata dolazi iz kompanije „Meta“, koja je razvila sistem sposoban da „čita” misli putem neinvazivne moždane kape. Ovaj istraživački poduhvat, vredan dva miliona dolara, koristi napredne neurotehnologije kako bi pretvorio signale iz mozga u tekst.
Osnovu ovog sistema čini magnetna kapa koja snima magnetoencefalografske signale (MEG). Ova tehnologija omogućava merenje slabih magnetnih polja koja nastaju zbog električne aktivnosti mozga. MEG signali pružaju dragocene informacije o neuronskoj aktivnosti i vremenskoj sekvenci, što omogućava precizno dekodiranje misli, piše nemački list Fokus.
Prema izveštajima iz studije, ovi MEG signali se obrađuju u realnom vremenu u „dubokoj neuronskoj mreži”. „Neuronska mreža je veštačko kreirani sistem koji oponaša ljudski mozak, uči putem prepoznavanja obrazaca u podacima i donosi predviđanja na osnovu njih”, objašnjava prof. dr Anabel Ternes, stručnjak za digitalnu transformaciju.
Ove mreže se odavno koriste u prepoznavanju govora i analizi slika, ali njihova primena u dekodiranju misli predstavlja revolucionarni iskorak. Ili rizični napredak?
Mašina čita misli sa tačnošću od 90 odsto
Početni testovi pokazali su izuzetne rezultate. Sistem je uspeo da dekodira misli sa tačnošću do 90 procenata, pri čemu je prosečno vreme odziva bilo manje od jedne sekunde. Ovaj napredak može imati dalekosežne posledice ne samo u nauci, već i u svakodnevnom životu, naročito za osobe sa jezičkim ili motoričkim oštećenjima.
Tehnologija prepoznavanja slova iz misli
Žan-Remi King, istraživač u Meti, potvrdio je, takođe, impresivne rezultate ovog sistema.
„U 80 odsto slučajeva, sistem može tačno da odredi koje slovo osoba zamišlja”, istakao je King. Ovaj visoki nivo preciznosti postignut je analizom karakterističnih obrazaca u mozgu prilikom formiranja misli o određenim slovima.
Budućnost ove tehnologije otvara vrata neinvazivnim interfejsima mozak-računar, kažu stručnjaci.
U teoriji, osobe sa poteškoćama u kretanju ovu tehnologiju bi mogle da koriste za komunikaciju samo putem misli, što bi dramatično poboljšalo kvalitet njihovog života.
Odustajanje od implantacije elektroda u mozak
Meta je u početku planirala razvoj sistema koji bi omogućio korisnicima da kucaju misli direktnim interfejsom mozak-računar (BCI). Ovaj ambiciozni projekat podrazumevao je implantaciju elektroda u mozak kako bi se pratile misli i pretvarale u digitalne komande.
Međutim, kompanija je od ovog plana odustala iz više razloga. Pre svega, tehnologija još uvek nije dovoljno pouzdana za praktičnu primenu, a postojali su i ozbiljni etički problemi vezani za invazivne metode.
Umesto toga, Meta se okrenula neinvazivnim metodama koje pružaju slične rezultate bez hirurške intervencije.
Ova promena pravca osigurava viši nivo bezbednosti i veću prihvaćenost tehnologije u društvu.
Prednosti
Ljudi sa fizičkim oštećenjima mogli bi se mnogo lakše integrisati u digitalni svet, koristeći misli za komunikaciju i rad.
Ovakvi interfejsi mogli bi da pomognu u lečenju neuroloških bolesti, poput Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti, kao i da pruže nove metode personalizovane terapije.
Brza transformacija misli u tekst ili komande mogla bi dramatično da unapredi efikasnost rada, eliminiše potrebu za fizičkim unosom podataka i pojednostavi komunikaciju.
Opasnosti
Sistemi koji dekodiraju misli otvaraju nova pitanja o privatnosti i bezbednosti podataka, kao i o mogućnostima zloupotrebe.
Dalje, ako bi takvi sistemi mogli ne samo da čitaju, već i da utiču na misli korisnika, moglo bi doći do ozbiljnih etičkih dilema i manipulacija mislima.
Dostupnost ovih tehnologija mogla bi da bude ograničena na bogate i tehnološki razvijene zemlje, što bi dodatno produbilo jaz između različitih slojeva društva.
„Ključno pitanje nije samo kako ćemo koristiti ovu tehnologiju, već i kako ćemo postaviti etičke granice da bismo obezbedili da ostane u službi čovečanstva, a ne protiv njega”, napominje profesorka Ternes i dodaje da smo tek na početku razumevanja našeg mozga i njegove interakcije sa tehnologijom.
Sa ovim u vidu, ostaje da vidimo da li će budućnost doneti revoluciju u komunikaciji ili otkriti nove izazove u interakciji između čoveka i mašine, zaključuje nemački list.
