Naučnici su otkrili neobičan artefakt u Svetoj zemlji. Predmet veličine ljudskog nokta može osvetliti mnoge misterije biblijske istorije. Na primer, može otkriti kakvim bogovima su se molili u drevnom Izraelu i sa kim je zapravo ratovao kralj David.
Jedna stvar — mnogo pitanja
Na jubilejskoj konferenciji posvećenoj istoriji Jerusalima, centralni eksponat bila je mala pečatna figura od tamnog kamena. Izraelski arheolozi su je pronašli krajem avgusta u blizini Hramovne gore.
Naučnike je zapanjio ne samo njen vek — skoro tri hiljade godina, već i ono što je na njoj prikazano. Ljudska figura sa krunom, podignutom rukom i… krilima na leđima. Pored nje — natpis na paleoevrejskom: „Za Jehoezera, sina Hošajahu“.
Slova su izgravirana obrnuto, kako bi se mogla ostaviti otisak na glinenoj ili voštanoj tablici. U modernoj interpretaciji, objašnjava jedan od rukovodilaca iskopavanja, saradnik Uprave za antikvitete Izraela Juvač Baruš, to znači: sve što je označeno ovim pečatom postaje svojina nekog Jehoezera.
Vlasnik artefakta, nastavlja njegov kolega doktor arheologije Navot Rom, verovatno je bio visoko rangirani čovek u hijerarhiji izraelskog carstva. Moguće je da je bio zvaničnik. A pečat je služio za istu svrhu kao i danas.
Mnoge nedoumice
Međutim, postoje pitanja. Pečat datira iz VIII veka pre nove ere. U to vreme, jevrejski narod je skoro pet stotina godina živeo slobodno od egipatskog ropstva, sklopio savez s Bogom i podigao Hram u Njegovu čast.
Drugim rečima, kako su u državi koja se pridržavala strogog monoteizma iznenada pojavili paganski amuleti sa krilatim figurama? Svaka ljudska, a posebno božanska figura, bila je zabranjena u judaizmu. Da li to znači da su Jevreji neodgovorno ispunjavali obaveze prema Bogu?
Komercijalisti drevnog sveta
I da i ne, objašnjava jedan od stručnjaka Uprave za antikvitete Izraela, asiriolog Filip Vukosavović. U krilatoj figuri jasno se prepoznaje neoasirijski stil. On je jedinstven i retko se pojavljuje u glifima (pismima) perioda Prvog hrama.“Figura je prikazana u profilu,“ opisuje naučnik.
„Odeća — duga prugasta mantija ili haljina. Kosa gustih kovrdža prekriva potiljak, a na glavi se nalazi kruna. Jedna ruka je podignuta napred sa otvorenom dlanom. Moguće je da ukazuje na neki predmet.“
Tako su asirijci zamišljali demone — različita božanstva nižeg reda. Smatrali su ih svojim zaštitnicima: štite ljude od zlih sila i pomažu im da se suoče s nedaćama. U Mesopotamiji su takvi krilati zaštitnici prvi put pojavili oko IX-VIII veka.
Kako su oni došli u Izrael?
„Potpuno je očigledno da imamo posla s jakim kulturnim uticajem Asirskog carstva koje je tada jačalo. A ubrzo će zauzeti ceo Bliski Istok. Političke realnosti, naravno, nisu mogle da ne ostave traga na umetnosti,“ kaže Filip Vukosavović.
Međutim, osvajanje Zemlje obećane i dugi babilonski ropstvo dogodit će se tek u VI veku pre nove ere. A pečat je napravljen znatno ranije. Ipak, susedna Fenikija u to vreme već je pala pod asirski pritisak. Sasvim je moguće da su Jevreji informacije o misterioznim krilatim demonima dobili upravo odande.
Otkriće koje intrigira
Što se tiče pitanja da li se vlasnik pečata molio asirskom krilatome demonu ili ne, ovde je sve jednostavno.
„Sa velikom verovatnoćom možemo reći da je prvobitno na pečatu bilo samo prikazano božanstvo. A tekst je naknadno izgraviran. On je prilično neuredan — za razliku od gravure demona. Mogao ga je napraviti sam vlasnik,“ kaže doktor arheologije Navot Rom.
To jest, neko Jehoezer jednostavno je dodao svoje ime postojećem otisku i učinio ga svojim prepoznatljivim znakom. Nakon razjašnjavanja ove misterije, naučnici iz Uprave za antikvitete žure da reše još jedan zadatak.
Naime, oba imena koja su izrezana na pečatu nalaze se u knjigama Starog zaveta. Jehoezer (u skraćenoj formi — Ioazer) pominje se među ratnim saborcima cara Davida. A njegov otac Hošajahu, poreklom iz plemena Levijevog, učestvovao je u svečanom osvećenju gradskih zidina Jerusalima.
Sada stručnjacima predstoji da utvrde da li pečat pripada poznatim ličnostima iz jevrejske istorije. Istraživanje još traje. Nema sumnje da će uskoro u biblijskoj arheologiji biti manje tajni.
