Akademik Dejan Medaković (1922–2008) bio je i ostao merilo pravednosti i beskompromisni borac za istinu, za dijalog. Bio je građanin sveta, a svojim monografijama obeležio je Hilandar, Beč, Trst, Temišvar, Sentandreju, Zagreb, Sremske Karlovce, Novi Sad, Beograd, dokazujući da je srpski kulturni i socijalni prostor policentričan.
Čovek sinteze i duha
Bio je neposredan, ljubazan, delikatan, strpljiv, šarmantan, duhovit, rečit, velikog znanja i velikog interesovanja za sticanje novih. Za nas mlađe bio je dragocen kada je govorio o nečemu iz prošlosti, kao čovek sa darom za sintezu raznih pojava u društvu, ličnosti i istorijskih događaja, stvarajući sliku epohe, uz pojašnjenja onoga što je pre toga bilo nepoznato.
Ostvaren kao stvaralac, nesrećan kao čovek
Dejan Medaković je otišao potpuno ostvaren kao stvaralac, ali duboko nesrećan kao čovek, zbog toga, kako je govorio, što naš vek protiče u senci ratnih poluistina, rekao je na svečanosti u Domu vojske u Beogradu Zoran Kolundžija, glavni urednik izdavačke kuće „Prometej”, koja kontinuirano i predano godinama objavljuje Medakovićeva dela i koja učestvuje u obeležavanju sto godina od njegovog rođenja.
Izdavački poduhvat i podrška institucija
Po Kolundžijinim rečima, budući da je akademik Medaković iza sebe ostavio 46 knjiga, taj izdavački posao nije bio lak, a bio bi još teži bez podrške porodice Medaković, Pokrajinske vlade i njenog predsednika Igora Mirovića, Ministarstva kulture, Arhiva Vojvodine, Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Vukove zadužbine, Narodne biblioteke Srbije, Narodnog muzeja, Galerije Matice srpske i drugih.
Zaveštanje o identitetu i značaju Kosova i Metohije
Na kraju svog izlaganja Kolundžija je pročitao deo teksta akademika Medakovića, kao njegovog zaveštanja nama, a koji govori o tome da su veliki poslovi vezani za prepoznavanje sopstvene nacije, koja je decenijama sistematski gubila pravo na svoj identitet.
U tom veštački stvorenom haosu, iščezavala je i bledela slika o duhovnom značaju Kosova i Metohije, a bili su potrebni veliki napori za uključivanje Kosova i Metohije u nacionalnu svest srpskog naroda, kao neotuđive vrednosti našeg postojanja, pisao je Medaković.
Oda intelektualcu 20. veka
Profesor Suvajdžić ukazao je na to da je Dejan Medaković bio jedan od najznačajnijih intelektualaca koga smo imali u 20. veku, vrsni istoričar umetnosti, pesnik, pisac, publicista, profesor i dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu, predsednik SANU, a posebno je ukazao na njegovo delo „Efemeris”, kao raskošni literarni spis i istorijski putokaz.
Obeležavanje stogodišnjice širom institucija
On je, ispred Vukove zadužbine, kojom je Dejan Medaković najduže predsedavao, kao i Organizacionog odbora za obeležavanje ove stogodišnjice, istakao da su ostvareni svi planirani naučni skupovi u institucijama koje su obeležile stvaralački rad akademika Medakovića: u Matici srpskoj, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, na Vukovom saboru, u Vukovoj zadužbini i drugima.
Hilandar kao duhovna otadžbina
Kao i dr Zoran Bingulac, koji je povodom obeležavanja osam vekova manastira Hilandara imao priliku da sarađuje sa akademikom Medakovićem, i dr Suvajdžić se prisetio važne uloge koju je Dejan Medaković imao u očuvanju ove naše duhovne otadžbine.
Tada je i istakao da je osam vekova Hilandara prilika da se mi kao narod suočimo sa sopstvenom istorijom i kulturom, da konačno zaustavimo sve mržnje i sunovrate, a da uspostavimo vezu sa trajnim vrednostima kojima nas je učio Sveti Sava.
Studije o srpskom baroku i slikarstvu
Dr Vladimir Simić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu podsetio je na značaj kapitalnih dela Dejana Medakovića o srpskim slikarima 18. i 19. veka, njegove definicije srpskog baroka i njegovog evropskog konteksta, kao i izuzetno važnog dela o počecima srpske štampe.
