Ovogodišnja, jubilarna deseta, Andrićeva nagrada (Velika nagrada Ivo Andrić) dodeljena je Nebojši Jevriću i Aleksandru Bariku.
Direktor Andrićevog instituta Emir Kusturica rekao je da su njih dvojica autori koji govore o paralelnim vrednostima srpske, odnosno svetske literature.
Kusturica je nakon objavljivanja imena laureata istakao da Jevrića odlikuju hemingvejski pristup i jedna tehnika u literaturi koja se zasniva na tome da autor sve što mu desi, a što je važno, posebno ako je dramatično, prenosi na papir.
Jevrićevo delo „Mrtvi dim“, za koju je dobio „Veliku nagradu Ivo Andrić“ za najbolju knjigu, prema rečima Kusturice, sastoji se od kratkih priča, koje nega podsećaju na nešto što je bilo u filmu, a rađeno je na osnovu sudskih spisa.
„Tako se i u ovoj doživljenoj literaturi, koja se bazira na stvarnosti i živoj istini, pokreću naša najdublja osećanja vezana za prošlost, a posebno za rat devedestih, odakle Jevrić čitaocima, kao sam kaže, pred oči prinosi ono što su suštastveni događaji iz tog vremena“, rekao je Kusturica.
On je ukazao da je Italijan Aleksandro Bariko, laureat „Velike nagrade Ivo Andrić“ za životno delo, nešto sasvim drugo u odnosu na Jevrića.
„On je poštovalac Borhesa i jedne tradicije moderne u evropskoj literaturi, u kojoj su mnogi pokušali da naprave svoj zaštizni znak“, rekao je Kusturica.
On Barika, kako je objasnio, doživljava kao pisca koji piše u asocijativnim nizovima, koji su maštoviti.
„Za mene je zanimljivije što se on bavio pozorištem i filmom i svoju literaturu bazirao na onome što je dnevno pisao za italijanske novine. Dakle, ove jubilarne godine imamo dva laureata koji kod mene izazivaju duboko poštovanje i vrlo izraženu pažnju“, rekao je Kusturica.
Predsednik žirija za dodelu nagrade Slađana Ilić ocenila je da je Jevrić u svojim najnovijim pričama nedooljivo romantičan i surovo stvaran.
„Može se reći da je pisanje za Jevrića istovremeno i bolni krik i metafizička zapitanost, slika užasavajućeg prostora u kojem idealni ponekad nadvladaju zbilju. Njegova slika sveta i vizija istorije jesu pesimistične, ali snovi i ljubav kao da diskretno poriču oppšti haos istorije“, navela je Ilićeva.
Prema njenim rečima, Bariko je autor koji svakom novom knjigom osvaja novu spisateljsku teritoriju, zbog čega interes za njegovo stvaralaštvo samo raste.
Osim Ilićeve, u žiriju za dodelu nagrade „Ivo Andrić“ bili su Želidrag Nikčević i Duško Pevulja, koji su odluku o laureatima doneli 8. maja.
„Velika nagrada Ivo Andrić“ ustanovljena je 2015. godine, a sastoji se od novčanog iznosa i povelje. Na inicijativu Kusturice utemeljivač nagrade je Andrićev institut, a dodeljuje se od 2016. godine.
Nagrada se dodeljuje u dve kategorije – za životno, književno stvaralaštvo, koje predstavlja ukupni doprinos književnosti i kulturi, i za najbolju knjigu objavljenu u Republici Srpskoj i Srbiji tokom godine.
Andrićeva nagrada za životno delo do sada je pripala Matiji Bećkoviću, Dušanu Kovačeviću, Juu Huu, dva puta Goranu Petroviću, a poslednji laureat bio je Sandro Veronezi.
Za najbolju knjigu nagrađivani su Vladimir Kecmanović, Zahar Prilepin, Bora Đorđević, Rajko Petrov Nogo, Piter Handke, a poslednji dobitnik je Enes Halilović.
