Roboti već „operišu”, ali uvek pod nadzorom ljudi. Do 2030. godine moguća je veća autonomija u pojedinim zadacima, ali ne i potpuna zamena hirurga. Ilon Mask podržava tu ideju kroz Neuralink, ali više u kontekstu neurotehnologije nego klasične hirurgije.
Već danas roboti uz pomoć veštačke inteligencije asistiraju u operacijama, a do 2030. godine se očekuje da će biti još napredniji i samostalniji, ali ne u potpunosti nezavisni od lekara. To je slika koju danas možemo da očekujemo u budućnosti koja će možda ipak biti drugačija.
Šta je istina
Robotska hirurgija već postoji – sistemi kao što je Da Vinci Surgical System omogućavaju hirurzima da rade preciznije, manje invazivno i sa manje grešaka. Očekuje se da će do 2030. godine roboti automatizovati jednostavnije hirurške zadatke kao što su šivenje rana ili neko jednostavnije rezanje, asistiraće u složenijim operacijama, ali će lekar i dalje biti u kontroli, zbog etičkih i bezbednosnih razloga.
Šta kaže Ilon Mask
Ilon Mask se ne bavi direktno robotskom hirurgijom, ali kao veliki poklonik veštačk einteligencije on u svim tehnološkim segmentima vodi glavnu reč. Kroz svoju kompaniju Neuralink, razvija medicinske implantate u mozgu koji se ugrađuju pomoću robota – i to već sada u ograničenim kliničkim ispitivanjima. On tvrdi da će roboti vršiti vrlo precizne neurohirurške intervencije, što je već delimično postignuto. U jednom intervjuu je naveo da će „u bliskoj budućnosti roboti biti daleko precizniji od ljudi u određenim medicinskim procedurama”.
