Pojavili su se izveštaji da je Turska podnela zvaničan zahtev za članstvo u BRIKS-u. Ovaj ekonomski savez priprema se da razmatra primanje novih članica na zasedanju u Rusiji od 22. do 24 oktobra.
Predsednik Erdogan nije tajio da je Ankara zainteresovana da se pridruži. Ali koliko je značajno za jednu zemlju, članicu NATO, da se pridruži ekonomskom savezu koji predvode Rusija i Kina?
„Naš predsednik je jasno stavio da znanja da Turska želi da učestvuje u svim važnim platformama, pa i u BRIKS-u“, izjavio je Omer Čelik, portparol vladajuće stranke turskog predsednika Tajipa Redžepa Erdogana.
On nije potvrdio izveštaje da je Ankara podnela zvaničan zahtev za članstvo, ali je rekao da je to „u procesu“.
Šta ako se Turska pridruži BRIKS-u?
Ako Turska zaista bude bila pozvana da se pridruži, biće to prva zemlja članica NATO koja će postati članica BRIKS-a.
„Mislim da će biti prilično simbolično i važno, ne samo za Tursku i BRIKS, već i za NATO i zapadni blok“, kaže Kerim Has, ekspert za tursko-ruske odnose.
Naglašava kako su Turskoj potrebne strane investicije i da je morala da razgrana odnose imajući u vidu duboku ekonomsku krizu kroz koju prolazi zemlja.
„Ako turska privreda bude kolabirala, to će se loše odraziti po evropske banke, zato što turska privreda uglavnom zavisi od njih“, kaže on.
„Gotovo polovina turske trgovine je sa zemljama EU.“
Prema Savetu Evropske unije, taj blok je ubedljivo najveći trgovinski partner Turske, na koju odlazi 31,8 odsto njene trgovine.
Godine 2022, ukupna vrednost trgovine između EU i Turske dostigla je skoro 200 milijardi evra. Zbog toga, tvrdi on, evropske zemlje žmure nad turskim neučešćem u anti-ruskim sankcijama posle izbijanja potpunog rata u Ukrajini.
„Zapad toleriše tursko građenje ekonomskih odnosa sa Rusijom i drugim zemljama BRIKS-a“, kaže Has.
„Takođe, ako kao saveznica NATO Turska bude postala članica BRIKS-a, jedna od njenih uloga biće da smanji anti-zapadnjački ton u tom bloku. Nedeklarisana uloga Turske u BRIKS-u iz perspektive pogotovo SAD i Velike Britanije bila bi da spreči da se BRIKS transformiše iz ne-zapadnjačkog bloka u anti-zapadnjačku organizaciju.“
Zašto se Turska okrenula BRIKS-u?
Predsednik Erdogan otvoreno je nezadovoljan odsustvom napretka u procesu pristupanja Ankare Evropskoj uniji. Uporno govori da Turska mora da popravi odnose i sa Istokom i sa Zapadom „istovremeno“.
„Ne moramo da biramo između Evropske unije i Šangajske organizacije za saradnju (SCO)“, rekao je Erdogan govoreći o regionalnoj organizaciji za saradnju koju predvode Kina i Rusija.
„Naprotiv, moramo da gradimo naše odnose sa oba i drugim organizacijama zasnovanim na obostranoj koristi.“
Godine 2022, turska trgovina sa Rusijom iznosila je 11 odsto njene ukupne trgovine. Trgovina sa Kinom bila je na 7,2 odsto.
Kerim Has veruje da bi tursko članstvo u BRIKS-u „dobilo snažnu podršku Rusije“.
„Prioritet broj jedan Rusije je da održi ekonomiju stabilnom da bi očuvala rat u Ukrajini, kako bi osigurala da se ruska privreda ne uruši pod sankcijama Zapada“, kaže on.
„I zbog toga će Moskva uvek želeti da drži Tursku uz sebe. Oni imaju mnogo veza, od energije preko trgovine do turizma. Takođe, za Moskvu je dobro pokazati da je sposobna da izgradi neke uzajamno korisne bliske odnose sa jednom zemljom NATO.“
Sve veće interesovanje Turske za BRIKS, SCO i druga partnerstva, ne treba doživljavati kao pomeranje ose. Smatra ovo Jusuf Kan iz Vilsonovog Centra, američke ekspertske grupe.
„NATO bi mogao da ima koristi od saveznika koji je aktivan u tim krugovima“, tvrdi on.
Ekonomija u krizi
Produbljivanje turske ekonomske krize i njena zavisnost od stranih investicija i finansiranja duga doživljava se kao jedan od razloga Ankare da žonglira u geopolitičkim odnosima.
Turska je 17. najveća ekonomska sila na svetu, prema statistici MMF-a iz 2023. godine.
Sa godišnjim indeksom potrošačkih cena od 71,6 odsto, Turska je odmah iza Zimbabvea, Argentine, Sudana i Venecuele, prema podacima ovog međunarodnog tela. Sva skorašnja istraživanja javnog mnjenja u zemlji ističu da su troškovi života najveće opterećenje za Turke.
Predsednik Redžep Tajip Erdogan održao je pritisak na tursku centralnu banku da nastavi sa održavanjem troškova zaduživanja niskim, stavljajući naglasak na rast. Po njegovom mišljenju, kamatne stope su uzrok, a inflacija posledica.
Ali on je promenio ekonomsku politiku u protekloj godini, a nova ekonomska administracija pošla je „ortodoksnijim“ putem. Na primer, novi odbor turske centralne banke podigao je kamatnu stopu sa 8,5 na 50 odsto za devet meseci.
Iako aktuelni ministar trezora i finansija Mehmet Simsek tvrdi da novi program dobro funkcioniše, a što se tiče inflacije da je „najgore prošlo“, mnogi su i dalje nepoverljivi kad je u pitanju budućnost.
„Otkako je Simsek naimenovan, inflacija se udvostručila. Vrednost turske lire je značajno opala, uprkos povećanju kamatnih stopa sa osam na 50 odsto“, kaže doktor Umit Akčaj, iz berlinske Škole za ekonomiju i pravo.
„Ovo ukazuje na to da Simsekov ortodoksni program, koji doživljava prekomernu domaću potražnju i povećanje plata kao primarne uzroke inflacije, nije efikasan.“
Ne zna se šta se desiti sa turskom ekonomijom u budućnosti, ističu eksperti.
Politički ili ekonomski razlozi?
„Inflacija će narednih meseci opadati prevashodno zbog efekta baze. Međutim, pad inflacija ne znači nužno da je kriza troškova života okončana. Bez pravog povećanja plata za niže klase, ova kriza će potrajati“, kaže doktor Akčaj.
Ako prijava Turske za članstvo u BRIKS-u bude bila uspešna, to može da ima stabilizujući efekat na njenu ekonomiju. Ali je takođe verovatno da glavni cilj planirane turske veze sa BRIKS-om leži više u političkoj areni i da je samo dodatna manifestacija strategije predsednika Erdogana od 360 stepeni za spoljnu politiku.
