Појавили су се извештаји да је Турска поднела званичан захтев за чланство у БРИКС-у. Oвај економски савез припрема се да разматра примање нових чланица на заседању у Русији од 22. до 24 октобра.
Председник Ердоган није тајио да је Анкара заинтересована да се придружи. Али колико је значајно за једну земљу, чланицу НАТО, да се придружи економском савезу који предводе Русија и Кина?
„Наш председник је јасно ставио да знања да Турска жели да учествује у свим важним платформама, па и у БРИКС-у“, изјавио је Омер Челик, портпарол владајуће странке турског председника Тајипа Реџепа Ердогана.
Он није потврдио извештаје да је Анкара поднела званичан захтев за чланство, али је рекао да је то „у процесу“.
Шта ако се Турска придружи БРИКС-у?
Ако Турска заиста буде била позвана да се придружи, биће то прва земља чланица НАТО која ће постати чланица БРИКС-а.
„Мислим да ће бити прилично симболично и важно, не само за Турску и БРИКС, већ и за НАТО и западни блок“, каже Керим Хас, експерт за турско-руске односе.
Наглашава како су Турској потребне стране инвестиције и да је морала да разграна односе имајући у виду дубоку економску кризу кроз коју пролази земља.
„Ако турска привреда буде колабирала, то ће се лоше одразити по европске банке, зато што турска привреда углавном зависи од њих“, каже он.
„Готово половина турске трговине је са земљама ЕУ.“
Према Савету Европске уније, тај блок је убедљиво највећи трговински партнер Турске, на коју одлази 31,8 одсто њене трговине.
Године 2022, укупна вредност трговине између ЕУ и Турске достигла је скоро 200 милијарди евра. Због тога, тврди он, европске земље жмуре над турским неучешћем у анти-руским санкцијама после избијања потпуног рата у Украјини.
„Запад толерише турско грађење економских односа са Русијом и другим земљама БРИКС-а“, каже Хас.
„Такође, ако као савезница НАТО Турска буде постала чланица БРИКС-а, једна од њених улога биће да смањи анти-западњачки тон у том блоку. Недекларисана улога Турске у БРИКС-у из перспективе поготово САД и Велике Британије била би да спречи да се БРИКС трансформише из не-западњачког блока у анти-западњачку организацију.“
Зашто се Турска окренула БРИКС-у?
Председник Ердоган отворено је незадовољан одсуством напретка у процесу приступања Анкаре Европској унији. Упорно говори да Турска мора да поправи односе и са Истоком и са Западом „истовремено“.
„Не морамо да бирамо између Европске уније и Шангајске организације за сарадњу (СЦО)“, рекао је Ердоган говорећи о регионалној организацији за сарадњу коју предводе Кина и Русија.
„Напротив, морамо да градимо наше односе са оба и другим организацијама заснованим на обостраној користи.“
Године 2022, турска трговина са Русијом износила је 11 одсто њене укупне трговине. Трговина са Кином била је на 7,2 одсто.
Керим Хас верује да би турско чланство у БРИКС-у „добило снажну подршку Русије“.
„Приоритет број један Русије је да одржи економију стабилном да би очувала рат у Украјини, како би осигурала да се руска привреда не уруши под санкцијама Запада“, каже он.
„И због тога ће Москва увек желети да држи Турску уз себе. Они имају много веза, од енергије преко трговине до туризма. Такође, за Москву је добро показати да је способна да изгради неке узајамно корисне блиске односе са једном земљом НАТО.“
Све веће интересовање Турске за БРИКС, СЦО и друга партнерства, не треба доживљавати као померање осе. Сматра ово Јусуф Кан из Вилсоновог Центра, америчке експертске групе.
„НАТО би могао да има користи од савезника који је активан у тим круговима“, тврди он.
Економија у кризи
Продубљивање турске економске кризе и њена зависност од страних инвестиција и финансирања дуга доживљава се као један од разлога Анкаре да жонглира у геополитичким односима.
Турска је 17. највећа економска сила на свету, према статистици ММФ-а из 2023. године.
Са годишњим индексом потрошачких цена од 71,6 одсто, Турска је одмах иза Зимбабвеа, Аргентине, Судана и Венецуеле, према подацима овог међународног тела. Сва скорашња истраживања јавног мњења у земљи истичу да су трошкови живота највеће оптерећење за Турке.
Председник Реџеп Тајип Ердоган одржао је притисак на турску централну банку да настави са одржавањем трошкова задуживања ниским, стављајући нагласак на раст. По његовом мишљењу, каматне стопе су узрок, а инфлација последица.
Али он је променио економску политику у протеклој години, а нова економска администрација пошла је „ортодокснијим“ путем. На пример, нови одбор турске централне банке подигао је каматну стопу са 8,5 на 50 одсто за девет месеци.
Иако актуелни министар трезора и финансија Мехмет Симсек тврди да нови програм добро функционише, а што се тиче инфлације да је „најгоре прошло“, многи су и даље неповерљиви кад је у питању будућност.
„Откако је Симсек наименован, инфлација се удвостручила. Вредност турске лире је значајно опала, упркос повећању каматних стопа са осам на 50 одсто“, каже доктор Умит Акчај, из берлинске Школе за економију и право.
„Ово указује на то да Симсеков ортодоксни програм, који доживљава прекомерну домаћу потражњу и повећање плата као примарне узроке инфлације, није ефикасан.“
Не зна се шта се десити са турском економијом у будућности, истичу експерти.
Политички или економски разлози?
„Инфлација ће наредних месеци опадати превасходно због ефекта базе. Међутим, пад инфлација не значи нужно да је криза трошкова живота окончана. Без правог повећања плата за ниже класе, ова криза ће потрајати“, каже доктор Акчај.
Ако пријава Турске за чланство у БРИКС-у буде била успешна, то може да има стабилизујући ефекат на њену економију. Али је такође вероватно да главни циљ планиране турске везе са БРИКС-ом лежи више у политичкој арени и да је само додатна манифестација стратегије председника Ердогана од 360 степени за спољну политику.
