Ministar kulture Nikola Selaković izjavio je da je ćirilica ugrožena, jer je prema procenama Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u javnom prostoru svedena na samo na 10 odsto. Kao jednu od mera za spas pisma ministar predlaže nabavku isključivo dvoazbučnih tastatura u javnom sektoru, kao i da na konkursima za otkup književnih dela država otkupljuje isključivo knjige štampane na ćirilici.
Ovakav predlog ministra kulture naišao je na oprečne reakcije u javnosti. I dok jedni smatraju da se na taj način diskriminiše latinica, drugi su stanovišta da je to dobar način da se zaštiti „identitetsko pismo“.
Profesor srpskog jezika i književnosti Boško Suvajdžić smatra da ćirilica jeste ugrožena u javnom prostoru. Akciju ministra kulture shvata kao simbolički značajnu. Ne shvata je kao diskriminaciju latinice ili proganjanje latinice.
„Kada je reč o dvoazbučnim tastaturama smatram da je to simbolički vrlo dobro, kao što je dobro i osnivanje Saveta za srpski jezik. Nećemo mi latinici diskriminisati time što ćemo negovati ćirilicu u javnom prostoru“, rekao je Suvajdžić za Euronjuz Srbija.
Dodaje da živimo u 21. veku da je latinica svuda oko nas. Baš iz tog razloga treba negovati ćirilicu.
„Bogatstvo dva pisma“
Profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dubravkom Valić Nedeljković smatra da je bogatstvo imati dva pisma. Dodaje da se danas 70 odsto knjiga u Srbiji štampa na ćirilici. Latinica, smatra ona, omogužava da „naša literatura i kultura“ prodre na ceo Balkan.
„Mi učimo strane jezike koji su na latinici i zašto ne bi savladali ćirilicu i latinicu“, rekla je ona za Euronjuz Srbija.
Inicijativu ministra oko nabavke dvoazbučnih tastatura vidi kao neku vrstu „spinovane akcije“. Na taj način se, kako je rekla, zamagljuju neke druge važne stvari, koje se potiskuju u drugi plan, kao što je Kosovo, visoke cene.
„Istovremeno, treba imati u vidu da svi računari koji idu u škole treba da budu sa dvoazbučnim tastaturama. To mi vuče da treba sada zaraditi dodatni novac, tako što neka firma već štampa takve tastature da bi prva mogla da se javi na tender, da zarada bude vrlo zamašna. Računajte koliko ima škola u Srbiji, koliko javnih ustanova“, navela je ona.
Dodaje da ćirilica jeste važno pismo, ali da je „Daničićeva latinica isto važna kao Vukova ćirilica“.
„Insistirati da biblioteke neće moći da otkupljuju knjige koje su na latinici, to je diskriminatorski. Morate kupiti tastature na ćirilici, knjige na ćirilici…Treba negovati svoj jezik i pismo. Ali srpsko pismo nije samo ćirilica već i Daničićeva latinica. Treba naučiti i jedno i drugo. Treba dati mogućnost da svako odabere“, navela je ona.
Slaže se da je ćirilica potisnuta iz javnog prostora zbog savremenih tehnologija. Ali smatra da nisu potrebne dvoazbučne tastature, već kome smetaju postojeće može da „nalepi stikere sa ćiriličnim slovima preko postojećih“.
„Očigledna je dominacija latinice“
Upravnik Srpske književne zadruge Duško Babić kaže da nema dilemu da li je ćirilica ugrožena- jeste.
„Ona je ugrožena tim što je gurnuta na marginu. Da je tako ne treba posebno istraživanje već je dovoljno samo da prošetate od Slavije do Palate Albanija i da pogledate koliko ćete naći ćiriličnih natpisa. Osim moje Srpske književne zadruge naćićete još možda samo po neki natpis, ne računajući državne ustanove. Sve prodavnice, apoteke, butici, zanatske radnje, sve je na latinici“, rekao je on.
Za njega je upitan podatak prof. Valić Nedeljković da se sada 70 odsto knjiga štampa na ćirilici. To se, kako je rekao, lako može proveriti već na sledećem sajmu knjiga.
„Ja bih pre rekao da je očigledna dominacija latinice, ako se pogleda koliko se knjiga štampa u Srbiji na latinici, a koliko na ćirilici“, rekao je on.
Smatra dobrim i predlog ministra kulture da na konkursu za otkup književnih dela država treba da otkupljuje samo dela štampana na ćirilici.
„Država u sklopu brige o nacionalnom pismu treba da finansira otkup ćiriličnih knjiga. To znači da neće biti zabranjene knjige na latinici, ali ako hoćeš da pišeš na matičnom pismu to država treba da stimuliše“, zaključio je on.
