Međunarodni dan porodice obeležava se svake godine 15. maja. Praznik naglašava značaj porodice u međunarodnoj zajednici. Prvi put je proslavljen 15. maja 1994. godine.
Međunarodni dan pruža priliku da se podigne svest o pitanjima vezanim za porodice i da se poveća znanje o društvenim, ekonomskim i demografskim procesima koji utiču na porodice.
Tokom 1980-ih, Ujedinjene nacije su počele da usmeravaju svoju pažnju na pitanja vezana za porodicu.
Generalna skupština je 1993. godine odlučila da se 15. maj svake godine slavi kao Međunarodni dan porodice.
Ovaj dan pruža priliku da se podigne svest o pitanjima vezanim za porodice i da se poveća znanje o društvenim, ekonomskim i demografskim procesima koji utiču na porodice.
Porodica je nukleus društva
Porodica je temelj svakog društva, nosioc pravih vrednosti i stub stabilnosti. Njena uloga je nezamenjiva u formiranju pojedinca i društva u celini.
Zašto je porodica važna?
Porodica je prvo okruženje u kojem pojedinac stupa u interakciju s drugima. Ovde se formira osnovni identitet i usvajaju osnovne vrednosti poput poštovanja, ljubavi, odgovornosti i solidarnosti. Ove vrednosti kasnije oblikuju ponašanje i stavove pojedinca u društvu.
Porodična atmosfera igra ključnu ulogu u emocionalnom razvoju svakog člana.
To je mesto gde se uči izražavanje emocija, rešavanje konflikata i razvijanje zdravih odnosa. Stabilnost porodičnih veza pruža osećaj sigurnosti i poverenja, što je od vitalnog značaja za emocionalno blagostanje pojedinca.
Obrazovanje i učenje: Porodica je prva institucija u kojoj se odvija obrazovanje i učenje. Roditelji su prvi učitelji dece, prenoseći im osnovna znanja, veštine i moralne principe. Kroz porodične aktivnosti poput zajedničkog čitanja, diskusija i igre, deca razvijaju svoje intelektualne sposobnosti i stiču temelj za buduće akademske i profesionalne uspehe.
Podrška i nega: Zdrava porodica pruža neprocenjivu podršku u teškim trenucima. Kroz međusobnu podršku i brigu, članovi porodice se osećaju voljenima i važnima. Tako se stvara osećaj za empatiju, koje je u današnje vreme sve manje među ljudima. Ovo je posebno važno u vreme kriza, kao što su bolesti, gubitak posla ili emocionalni problemi, kada je podrška porodice ključna za prevazilaženje izazova.
Socijalizacija: Kroz porodične interakcije, pojedinac uči o društvenim normama, pravilima i očekivanjima. Porodica igra ključnu ulogu u prenošenju kulturnog nasleđa i tradicija s generacije na generaciju. Kroz ove procese, pojedinac postaje svestan svoje uloge u društvu i razvija sposobnost prilagođavanja različitim socijalnim okruženjima.
Prevencija devijantnog ponašanja: Stabilna porodična struktura može delovati kao zaštita od devijantnog ponašanja, kao što su kriminal, zloupotreba supstanci ili nasilje. Kroz podršku, ljubav i nadzor, porodica može pomoći u formiranju moralno odgovornih pojedinaca koji doprinose pozitivnom razvoju društva.
Ekonomska sigurnost: Porodica pruža osnovnu ekonomsku podršku, obezbeđujući osnovne potrebe poput hrane, smeštaja i zdravstvene zaštite. U mnogim društvima, porodica je osnovna jedinica za ekonomsku podršku i solidarnost, što doprinosi opštem blagostanju i smanjenju socijalnih nejednakosti.
Život u porodici igra važnu ulogu u razvoju ličnosti: Ciljevi koje postavljamo sebi u životu vrlo zavise od načina i kvaliteta života koji smo imali u porodici. Deca koja potiču iz porodica koje su obrazovane i u kojima se vrednuje obrazovanje imaju veću volju da uče i usavršavaju se. Deca koja potiču iz porodica u kojima su članovi porodice uspešni sportisti, teže i sama sportu i pokazuju veliko interesovanje za usavršavanje u oblasti sporta.
Ukratko, porodica je stub društva koji oblikuje identitet pojedinca, pruža emocionalnu podršku, omogućava obrazovanje i učenje, prenosi vrednosti i norme, te služi kao osnova za stabilnost i napredak društva u celini.
Stoga je ulaganje u porodicu ključno za izgradnju prosperitetnog i harmoničnog društva.
Mnoga deca su uskraćena za bezbrižno detinjstvo
Život je komplikovaniji kada porodicu muče nemaština i bolest. Mnoga deca su uskraćena za bezbrižno detinjstvo, primorana da preuzimaju odgovornost i poslove odraslih.
U najtežim slučajevima, izmeštaju se iz svoje porodice i smeštaju u ustanove socijalne zaštite. U Zvečanskoj je oko 400 dece.
„Naša deca većinom, 98 odsto njih ima roditelje ali su van funkcije iz različitih razloga, da li privremeno ili trajno. Jedan od razloga jesu i ozbiljni zdravstveni problemi, naročito kod dece sa smetnjama u razvoju, zapostavljanje, zlostavljanje dece, ekonomska situacija u porodici“, kaže Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine Beograd.
Pre nego što se dete odvoji od roditelja, treba učiniti sve da porodica, ipak, ostane na okupu. Za uvođenje porodičnog saradnika u sistem socijalne zaštite, zalažu se brojni stručnjaci. U Zvečanskoj je ta usluga testirana.
U Srbiji su nažalost najprisutnije porodice sa jednim detetom
U Republici Srbiji, prema rezultatima Popisa 2022, ima ukupno 1.311.712 porodica s decom (69 odsto od ukupno 1.904.314 porodica), navodi stat.gov.rs.
Najzastupljenije su porodice sa jednim detetom (54,3%), slede porodice s dvoje dece (36,1%), zatim porodice s troje dece (7,8%), dok je udeo porodica sa četvoro i više dece manji od 2%.
Posmatrano po tipu porodice, udeo porodica sa jednim detetom najveći je kod porodica „majka s decom“ (73,1%) i „otac s decom“ (71,2%). Kod porodica tipa „bračni par s decom“ ne postoje značajne razlike u udelima porodica sa jednim i sa dva deteta (45,5% sa jednim detetom, odnosno 42,8% sa dva deteta), dok je kod porodica tipa „vanbračni par s decom“ 50% porodica sa jednim detetom, a nešto više od trećine porodica je sa dvoje dece (34,2%).
Udeo porodica sa troje i više dece najniži je kod tipa „majka s decom“ i „otac s decom“ (oko 4,5%), a najviši kod porodica tipa „vanbračni par s decom“ (15,8%).
Ivana Muškinja, porodični psihoterapeut, kaže da kada nedostaje i kada fali bazične sigurnosti u društvu, u koje smo mi u duboko uronjeni, ni mi ne možemo na individualnom, a ni porodičnom nivou, da se osećamo dobro i da se razvijamo.
„Ubrzan tempo života, jedan veliki raskorak između tradicionalnih i savremenih vrednosti i očekivanja koja se stavljaju pred pojedinica jesu tema koja muči porodicu. Konstantna trka za nekim kvalitetom života, za postizanjem određene materijalne dobrobiti i osiguravanjem nekih bazičnih sredstava, za jedan veliki značajan deo porodica u Srbiji jeste ogroman stresor koji svakako utiče na kvalitet života svih članova“, rekla je Muškinja.
Egocentričnost i induvidualnost kao problem
Međutim, velik problem današnjice jeste egocentričnost. Porodica je degradirana kroz medije, degradirana je kroz ideje raznih pokreta, manifestacija i organizacija koje uporno nameću da je porodica teret, nepotrebna odgovornost, uskraćuje slobodu, ne dozvoljava nam da se razvijamo itd.
Non sense današnjeg društva i paradoksalan način života u poređenju sa životom naših predaka koji su prolivali krv da zaštite svoju porodicu, otadžbinu i istinske vrednosti, doživeo je vrhunac u individualizmu današnjice.
Da bi se to promenilo, potrebne su promene iz korena i vrednosni sistem gde se cene zajedništvo, ljubav prema bližnjima, empatija, tradicija, a ne preokupiranost sobom i svojim egoističnim ciljevima, pohlepa, nepotizam, materijalizam itd.
