Међународни дан породице обележава се сваке године 15. маја. Празник наглашава значај породице у међународној заједници. Први пут је прослављен 15. маја 1994. године.
Међународни дан пружа прилику да се подигне свест о питањима везаним за породице и да се повећа знање о друштвеним, економским и демографским процесима који утичу на породице.
Током 1980-их, Уједињене нације су почеле да усмеравају своју пажњу на питања везана за породицу.
Генерална скупштина је 1993. године одлучила да се 15. мај сваке године слави као Међународни дан породице.
Овај дан пружа прилику да се подигне свест о питањима везаним за породице и да се повећа знање о друштвеним, економским и демографским процесима који утичу на породице.
Породица је нуклеус друштва
Породица је темељ сваког друштва, носиоц правих вредности и стуб стабилности. Њена улога је незамењива у формирању појединца и друштва у целини.
Зашто је породица важна?
Породица је прво окружење у којем појединац ступа у интеракцију с другима. Овде се формира основни идентитет и усвајају основне вредности попут поштовања, љубави, одговорности и солидарности. Ове вредности касније обликују понашање и ставове појединца у друштву.
Породична атмосфера игра кључну улогу у емоционалном развоју сваког члана.
То је место где се учи изражавање емоција, решавање конфликата и развијање здравих односа. Стабилност породичних веза пружа осећај сигурности и поверења, што је од виталног значаја за емоционално благостање појединца.
Образовање и учење: Породица је прва институција у којој се одвија образовање и учење. Родитељи су први учитељи деце, преносећи им основна знања, вештине и моралне принципе. Кроз породичне активности попут заједничког читања, дискусија и игре, деца развијају своје интелектуалне способности и стичу темељ за будуће академске и професионалне успехе.
Подршка и нега: Здрава породица пружа непроцењиву подршку у тешким тренуцима. Кроз међусобну подршку и бригу, чланови породице се осећају вољенима и важнима. Тако се ствара осећај за емпатију, које је у данашње време све мање међу људима. Ово је посебно важно у време криза, као што су болести, губитак посла или емоционални проблеми, када је подршка породице кључна за превазилажење изазова.
Социјализација: Кроз породичне интеракције, појединац учи о друштвеним нормама, правилима и очекивањима. Породица игра кључну улогу у преношењу културног наслеђа и традиција с генерације на генерацију. Кроз ове процесе, појединац постаје свестан своје улоге у друштву и развија способност прилагођавања различитим социјалним окружењима.
Превенција девијантног понашања: Стабилна породична структура може деловати као заштита од девијантног понашања, као што су криминал, злоупотреба супстанци или насиље. Кроз подршку, љубав и надзор, породица може помоћи у формирању морално одговорних појединаца који доприносе позитивном развоју друштва.
Економска сигурност: Породица пружа основну економску подршку, обезбеђујући основне потребе попут хране, смештаја и здравствене заштите. У многим друштвима, породица је основна јединица за економску подршку и солидарност, што доприноси општем благостању и смањењу социјалних неједнакости.
Живот у породици игра важну улогу у развоју личности: Циљеви које постављамо себи у животу врло зависе од начина и квалитета живота који смо имали у породици. Деца која потичу из породица које су образоване и у којима се вреднује образовање имају већу вољу да уче и усавршавају се. Деца која потичу из породица у којима су чланови породице успешни спортисти, теже и сама спорту и показују велико интересовање за усавршавање у области спорта.
Укратко, породица је стуб друштва који обликује идентитет појединца, пружа емоционалну подршку, омогућава образовање и учење, преноси вредности и норме, те служи као основа за стабилност и напредак друштва у целини.
Стога је улагање у породицу кључно за изградњу просперитетног и хармоничног друштва.
Многа деца су ускраћена за безбрижно детињство
Живот је компликованији када породицу муче немаштина и болест. Многа деца су ускраћена за безбрижно детињство, приморана да преузимају одговорност и послове одраслих.
У најтежим случајевима, измештају се из своје породице и смештају у установе социјалне заштите. У Звечанској је око 400 деце.
„Наша деца већином, 98 одсто њих има родитеље али су ван функције из различитих разлога, да ли привремено или трајно. Један од разлога јесу и озбиљни здравствени проблеми, нарочито код деце са сметњама у развоју, запостављање, злостављање деце, економска ситуација у породици“, каже Зоран Милачић, директор Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Београд.
Пре него што се дете одвоји од родитеља, треба учинити све да породица, ипак, остане на окупу. За увођење породичног сарадника у систем социјалне заштите, залажу се бројни стручњаци. У Звечанској је та услуга тестирана.
У Србији су нажалост најприсутније породице са једним дететом
У Републици Србији, према резултатима Пописа 2022, има укупно 1.311.712 породица с децом (69 одсто од укупно 1.904.314 породица), наводи stat.gov.rs.
Најзаступљеније су породице са једним дететом (54,3%), следе породице с двоје деце (36,1%), затим породице с троје деце (7,8%), док је удео породица са четворо и више деце мањи од 2%.
Посматрано по типу породице, удео породица са једним дететом највећи је код породица „мајка с децом“ (73,1%) и „отац с децом“ (71,2%). Код породица типа „брачни пар с децом“ не постоје значајне разлике у уделима породица са једним и са два детета (45,5% са једним дететом, односно 42,8% са два детета), док је код породица типа „ванбрачни пар с децом“ 50% породица са једним дететом, а нешто више од трећине породица је са двоје деце (34,2%).
Удео породица са троје и више деце најнижи је код типа „мајка с децом“ и „отац с децом“ (око 4,5%), а највиши код породица типа „ванбрачни пар с децом“ (15,8%).
Ивана Мушкиња, породични психотерапеут, каже да када недостаје и када фали базичне сигурности у друштву, у које смо ми у дубоко уроњени, ни ми не можемо на индивидуалном, а ни породичном нивоу, да се осећамо добро и да се развијамо.
„Убрзан темпо живота, један велики раскорак између традиционалних и савремених вредности и очекивања која се стављају пред појединица јесу тема која мучи породицу. Константна трка за неким квалитетом живота, за постизањем одређене материјалне добробити и осигуравањем неких базичних средстава, за један велики значајан део породица у Србији јесте огроман стресор који свакако утиче на квалитет живота свих чланова“, рекла је Мушкиња.
Егоцентричност и индувидуалност као проблем
Међутим, велик проблем данашњице јесте егоцентричност. Породица је деградирана кроз медије, деградирана је кроз идеје разних покрета, манифестација и организација које упорно намећу да је породица терет, непотребна одговорност, ускраћује слободу, не дозвољава нам да се развијамо итд.
Non sense данашњег друштва и парадоксалан начин живота у поређењу са животом наших предака који су проливали крв да заштите своју породицу, отаџбину и истинске вредности, доживео је врхунац у индивидуализму данашњице.
Да би се то променило, потребне су промене из корена и вредносни систем где се цене заједништво, љубав према ближњима, емпатија, традиција, а не преокупираност собом и својим егоистичним циљевима, похлепа, непотизам, материјализам итд.
