Министар културе Никола Селаковић изјавио је да је ћирилица угрожена, јер је према проценама Српске академије наука и уметности (САНУ) у јавном простору сведена на само на 10 одсто. Као једну од мера за спас писма министар предлаже набавку искључиво двоазбучних тастатура у јавном сектору, као и да на конкурсима за откуп књижевних дела држава откупљује искључиво књиге штампане на ћирилици.
Овакав предлог министра културе наишао је на опречне реакције у јавности. И док једни сматрају да се на тај начин дискриминише латиница, други су становишта да је то добар начин да се заштити „идентитетско писмо“.
Професор српског језика и књижевности Бошко Сувајџић сматра да ћирилица јесте угрожена у јавном простору. Акцију министра културе схвата као симболички значајну. Не схвата је као дискриминацију латинице или прогањање латинице.
„Када је реч о двоазбучним тастатурама сматрам да је то симболички врло добро, као што је добро и оснивање Савета за српски језик. Нећемо ми латиници дискриминисати тиме што ћемо неговати ћирилицу у јавном простору“, рекао је Сувајџић за Еуроњуз Србија.
Додаје да живимо у 21. веку да је латиница свуда око нас. Баш из тог разлога треба неговати ћирилицу.
„Богатство два писма“
Професорка Филозофског факултета у Новом Саду Дубравком Валић Недељковић сматра да је богатство имати два писма. Додаје да се данас 70 одсто књига у Србији штампа на ћирилици. Латиница, сматра она, омогужава да „наша литература и култура“ продре на цео Балкан.
„Ми учимо стране језике који су на латиници и зашто не би савладали ћирилицу и латиницу“, рекла је она за Еуроњуз Србија.
Иницијативу министра око набавке двоазбучних тастатура види као неку врсту „спиноване акције“. На тај начин се, како је рекла, замагљују неке друге важне ствари, које се потискују у други план, као што је Косово, високе цене.
„Истовремено, треба имати у виду да сви рачунари који иду у школе треба да буду са двоазбучним тастатурама. То ми вуче да треба сада зарадити додатни новац, тако што нека фирма већ штампа такве тастатуре да би прва могла да се јави на тендер, да зарада буде врло замашна. Рачунајте колико има школа у Србији, колико јавних установа“, навела је она.
Додаје да ћирилица јесте важно писмо, али да је „Даничићева латиница исто важна као Вукова ћирилица“.
„Инсистирати да библиотеке неће моћи да откупљују књиге које су на латиници, то је дискриминаторски. Морате купити тастатуре на ћирилици, књиге на ћирилици…Треба неговати свој језик и писмо. Али српско писмо није само ћирилица већ и Даничићева латиница. Треба научити и једно и друго. Треба дати могућност да свако одабере“, навела је она.
Слаже се да је ћирилица потиснута из јавног простора због савремених технологија. Али сматра да нису потребне двоазбучне тастатуре, већ коме сметају постојеће може да „налепи стикере са ћириличним словима преко постојећих“.
„Очигледна је доминација латинице“
Управник Српске књижевне задруге Душко Бабић каже да нема дилему да ли је ћирилица угрожена- јесте.
„Она је угрожена тим што је гурнута на маргину. Да је тако не треба посебно истраживање већ је довољно само да прошетате од Славије до Палате Албанија и да погледате колико ћете наћи ћириличних натписа. Осим моје Српске књижевне задруге наћићете још можда само по неки натпис, не рачунајући државне установе. Све продавнице, апотеке, бутици, занатске радње, све је на латиници“, рекао је он.
За њега је упитан податак проф. Валић Недељковић да се сада 70 одсто књига штампа на ћирилици. То се, како је рекао, лако може проверити већ на следећем сајму књига.
„Ја бих пре рекао да је очигледна доминација латинице, ако се погледа колико се књига штампа у Србији на латиници, а колико на ћирилици“, рекао је он.
Сматра добрим и предлог министра културе да на конкурсу за откуп књижевних дела држава треба да откупљује само дела штампана на ћирилици.
„Држава у склопу бриге о националном писму треба да финансира откуп ћириличних књига. То значи да неће бити забрањене књиге на латиници, али ако хоћеш да пишеш на матичном писму то држава треба да стимулише“, закључио је он.
