Čudni ljudi došli su sa Istoka. Bili su to trojica mudraci. Nekada je na njihovoj zemlji živeo prorok po imenu Valam. Još u davna vremena predvideo je da će doći vreme kada će se u Izrailju roditi čovek, pozvan da vlada narodima, odnosno Mesija, Spasilac. Čovek koji će promeniti živote ljudi. A znak da je rođen biće zvezda koja će izaći na nebo: „Vidim ga, ali ne sad; gledam ga, ali ne izbliza; izaći će zvezda iz Jakova i ustaće palica iz Izrailja, koja će razbiti knezove Moavske i razoriti sve sinove Sitove“ (Br 24,16-17).
Mudraci su proučavali drevne knjige i takođe čitali o drevnim proroštvima. Svaki dan su posmatrali nebo, a onda su jednog dana ugledali zvezdu na nebu koje ranije nije bilo. Ova zvezda se čudno ponašala: pomerila se! Mudraci su se odmah setili drevnog proročanstva. Naravno, hteli su da vide Mesiju, Spasitelja, pa su se mudraci odmah spremili i otišli tamo gde ih je nova zvezda vodila.
I u početku ih je zvezda vodila u glavni grad Judeje – Jerusalim. Mudraci nisu tačno znali gde da traže Dete koje je trebalo da postane Car. Odlučili su da to istraže sa vladarem Judeje, carem Irodom. „Ko, ako ne car“, razmišljali su, „da zna da se drevno proročanstvo ostvaruje u njegovim zemljama!“ O, mudraci bi znali da njihova neočekivana Irodova poseta nimalo ne bi prijala…I u početku ih je zvezda vodila u glavni grad Judeje – Jerusalim. Mudraci nisu tačno znali gde da traže Dete koje je trebalo da postane Car. Odlučili su da to saznaju u susretu sa vladarem Judeje, carem Irodom. „Ko, ako ne car“, razmišljali su, „zna da se drevno proročanstvo ostvaruje u njegovim zemljama!“ Međutim, mudraci nisu znali da njihova neočekivana poseta Irodu nimalo ne prija…
Čega se Irod plašio?
Poslednjih godina u Jerusalimu vlada uznemirenost. Vladavina cara Iroda izazvala je strah kod mnogih stanovnika Judeje. Zašto su ga se toliko bojali? Jer se i sam plašio. Plašio se da će biti izobličen, svrgnut sa prestola, da će neko zauzeti njegovo mesto… Uostalom, Irod nije bio iz jevrejskog naroda kojim je vladao, a svoju vlast je dobio uz pomoć intriga, lukavstva, novca. Da, postigao je svoj cilj – postao je car, ali mu je od samog početka strah vrebao u duši. Činilo mu se da će Jevreji doći i reći: „Ko si ti?! Pa, izlazi iz palate! Na tvoje mesto stavićemo svog vladara!“
U početku je Irod odlučio da zadrži presto sa „šargarepom“: počeo je da čini sve da ugodi ljudima. I zaista uradio mnogo! Na primer, obnovio je Hram u Jerusalimu za ogromne sume novca, podigao palate, tvrđave, pozorišta, cirkuse… Nastali su čak i čitavi novi gradovi! Za plemstvo, Irod je priređivao luksuzne gozbe, priređivao grandiozne predstave, a kada je glad došla u zemlju, svojim novcem kupovao je žito i hleb za gladne! Čini se da je velikodušan, veseo, brižan … Ali – ne. Narod nije voleo Iroda. I ne samo zato što ga nije smatrao svojim, legitimnim carem. Postajavši iz godine u godinu sve sumnjičaviji, Irod je počeo da vidi neprijatelja u svima. Svuda je video zavere! Car je započeo egzekucije. Poslao je dželatu svakoga ko je u njemu budio i najmanju sumnju: pametne zbog pameti, bogate zbog bogatstva, hrabre zbog hrabrosti… Počeo je da vidi izdajnike u dvorjanima, u stražama, čak i u najbližim ljudima! Irod je pobio celu porodicu svoje žene: njenog oca, njenog brata… Ubio je svoju ženu, pa čak i svoja tri sina!
… I mudri mudraci sa Istoka stigli su na teritoriju takvog zlikovca, koji, možda, nisu ni slutili o zverstvima jevrejskog cara. Želeli su samo da znaju kako da pronađu Dete, Car obećanog proroštvom.
Mudraci kod cara Iroda
Zamislite kako je vladar Judeje dočeko goste sa Istoka.
… Zatečeni luksuzom carske palate, mudraci su zbunjeno gledali oko sebe kada je Irod ušao i seo na visoki presto.
Mudraci su pognuli glave s poštovanjem:
„Gospodaru, reci nam gde da tražimo Cara koji je došao na svet u tvojoj zemlji?“ Ovde nas je dovela zvezda. Došli smo da Mu se poklonimo.
Irod podiže obrve. Kakva šokanta vest? Da li se to njegove najgore sumnje ostvaruju? Sigurno nisu svi zatvori bili popunjeni, a posla za dželate bilo je malo? Sakriveno od cara pojavio se novi pretendent na presto, koji može da svrgne sadašnjeg, a za ovo car sazna od nekih nepoznatih putnika?! Irod se strašno naljutio: hitno sazovite savetnike, književnike, prvosveštenike! Najpametniji, najčitaniji … naravno, od onih koji su i dalje ostali bliski vladaru, postepeno ludeći od sumnje. Uzmite drevne knjige! Pronađite u njima mesto, ime – sve što možete saznati o novom caru! Uplašeni pisari bacili su se na istraživanje drevnih rukopisa i ubrzo su zaista pronašli ta proroštva! Čak je i mesto za koje je pitao strašni vladar takođe pronađeno!
To je Vitlejem! Tamo se mora roditi novi car!
Irod se malo smirio. „To je lepo“, pomislio je. – Sada mi samozvani cara sigurno neće pobeći… Najvažnije da se ne razotkrijem pred gostima. Neka ovi persijski mudraci misle da se car raduje sa njima…“
Dragi gosti, sve ste čuli! – široko se osmehnuvši, okrenu se mudracima. – Idite u grad Vitlejem – nedaleko odavde – i pronađite to dete! A kad ga nađete, vratite se u Jerusalim i recite mi gde je! Hoću i ja da se poklonim jevrejskom „caru“… – jedva se suzdržao da se ne nasmeje. I mudri istočni gosti su Irodove reči uzeli zdravo za gotovo! Nisu mogli ni da pomisle da je car već odlučio da se oslobodi svog suparnika? Bez obzira što je to bilo malo dete: Ne sme da živi! Tako je Irod odlučio.
Mudraci su od Iroda otišli u odličnom raspoloženju: na kraju krajeva, dobili su ono po šta su došli!
I sada su u istoj kući gde su bili Marija i Isus. Mudraci padaju na kolena pred njima i pružaju kovčege sa darovima malom Hristu. Šta je bilo u tim sanducima? Mudraci su doneli ne samo vredne poklone, već i simbolčne! Bogomladencu su poklonili zlato, smirnu i tamjan – tri najskuplja dobra antičkog sveta. Zlato je metal koji je cenjen kroz vekove, znak moći, dar Isusu kao Caru nad carevima. Tamjan je mirisna smola drveta, dar Hristu kao Bogu. Miro je takođe smola prijatnog mirisa, ali drugačija, dar je rođenom Spasiocu kao Čoveku.
A šta je sa Irodom?
Car Irod je čekao povratak mudraca. Nestrpljivo čekao! U njemu je sve više kipteo bes! Ali… mudraci se nisu vratili.Zašto?
Jer Gospod nije mogao dozvoliti da ljudska zloba zasmeta početku puta Njegovog Sina na zemlji.
Izašavši iz kuće Marije i Josifa, mudraci su se zaustavili da prenoće, nameravajući ujutru da odu k Irodu. Ali u snu im se javi anđeo.
Ne vraćajte se u Jerusalim! rekao je putnicima.
Mudraci su bili mudri ljudi. Shvatili su da nešto nije u redu na dvoru jevrejskog cara, poslušali su glasnika Božijeg i krenuli kući zaobilaznim putem, ne ulazeći u Jerusalim.
Irod je bio besan:
– Podsmejavaju mi se! Varalice!.. Pa ništa, ja sam ipak car, a u mojoj je moći da se i sam oslobodim prevaranta! Ne znam ko je, ali ja ću uništiti svu decu u ovom prokletom Vitlejemu! Među njima će sigurno biti onaj koji mi treba! Hej čuvaru!
I okrutni vladar posla ceo odred vojnika u Vitlejem, naredivši im da pobiju sve dečake mlađe od dve godine u gradu i okolini.
Strašna naredba! Da li će i Isus umreti? Na kraju krajeva, On je, kao Čovek, još uvek veoma mali, bespomoćan, i da bi projavio Svoju Božansku suštinu, vreme još nije došlo!
Ne. Nebeske sile to nisu mogle dozvoliti. I iste noći, anđeo se javio Josifu u snu! Krilati glasnik ga je upozorio:
– Ustani! Uzmi Dete i Njegovu Majku i bežite u Egipat i ostanite tamo dok vam ne kažem, jer Irod traži Dete da bi Ga ubio. Josif i Marija, ne čekajući jutro, brzo su se spremili, natovarili stvari na magarca i pobegli iz Vitlejema.
A šta se desilo u Vitlejemu nakon bekstva Svete porodice?
Tamo su se desile veoma strašne stvari! Odred koji je Irod poslao došao je u grad i pobio sve dečake do dve godine. Jauk i plač čuli su se Vitlejemom – mnogo dana majke su oplakivale svoje sinove. Ova deca postala su prvi sveti mučenici za Hrista.
Do Egipta i nazad
Zašto je Gospod preko svog anđela rekao Josifu da potraži utočište u Egiptu? Tih dana tamo je živelo mnogo ljudi iz naroda kojem su pripadali Marija i Josif – imali su kod koga da se sklone, da traže pomoć.
Od Vitlejema do Egipta put nije tako dugačak – ako idete uobičajenim putevima. Ali Josif, plašeći se carskih vojnika, izabrao je zaobilazne puteve i poveo svoju porodicu kroz planine, kroz pustinjske ravnice. Trpeli su tegobe i opasnosti na putu, doživljavali hladnoću, loše vreme, nisu uvek nalazili zaklon, nisu imali uvek hranu i vodu… Ali težak put je ostao iza. I nekoliko godina Sveta porodica je našla sigurno utočište.
I šta onda?
A onda se Josifu, Mariji i malom Hristu… ponovo javio anđeo! Ovoga puta poruka koju je doneo bila je sledeća: zli car Irod je umro. Opasnost je prošla. Možete se vratiti kući!
Car Irod, koji je doneo toliko bola i patnje narodu svoje zemlje, na kraju svog života i sam je dugo i surovo patio od teške bolesti. Umro je u mukama. Pre svoje smrti podelio je svoje carstvo na svoja tri sina. Sa jednim od ovih sinova – carem Irodom Antipom – Hristos tek treba da se srećne. Ali to će se dogoditi za mnogo godina.
U međuvremenu, stari Josif, Marija i mali Isus odlaze, ne krijući se, u Judeju, u grad Nazaret, u kojem će Sveta porodica živeti tiho i mirno, u trudu i kućnim poslovima, do Hristove tridesete godine. I tada će On izaći da propoveda, i iz Njegovih reči će postati jasno: Irod se naprasno plašio za svoj presto – nije se zemaljski Car rodio u njegovim imanjima u Vitlejemu, nego Car Nebeski, Spasitelj svih ljudi.
