Sinoć su kanali na Telegramu preplavljeni temom koja direktno utiče na njih i ne samo na njih. Na pariskom aerodromu „Burže“ francuske obaveštajne službe privele su osnivača Telegrama Pavela Durova.
Sudeći po izveštajima lokalnih medija, Durov je optužen za svaki mogući zločin – od terorizma i masovnih ubistava do trgovine narkoticima i pedofilije, piše u svom autorskom tekstu novinar David Narmanija.
Autor ističe da se ovo desilo, jer je Durov odbio da sarađuje sa lokalnim bezbednosnim agencijama, što znači da je bio saučesnik u svim ovim zločinima. Sada mu preti kazna do 20 godina zatvora.
Narmanija navodi da su posebno pikantni detalji privođenja: prema pisanju medija, Durov je stavljen na poternicu samo nekoliko minuta pre nego što je njegov lični avion sleteo na aerodrom. Pri tome je avion leteo iz Azerbejdžana, gde je, prema pisanju medija, osnivač Telegrama mogao da se sastane sa Putinom, ali do sastanka nije došlo.
Durovu će suditi kao francuskom državljaninu – pasoš je dobio 2021. godine. Zbog toga se, sa pravnog stanovišta, njegovo izručenje ili razmena čini izuzetno teškim, ako ne i nemogućim.
Istovremeno, Telegram je naveo da su bili spremni za takav razvoj događaja i propisali su algoritam postupanja u slučaju da osnivač kompanije bude uhapšen. Sada je on stupio na snagu. Koliko je detaljno osmišljen i koliko dugo može da radi autonomno, nije poznato, dodaje autor.
Pojavio se ruski Asanž
Ali zato se pouzdano zna da se sada u svetu pojavio „ruski Asanž“. I samo pritvaranje, i način na koji je izvedeno, i optužbe koje su podnete protiv Durova, uništiće omiljenu mantru Zapada o slobodi govora. Sve ostale mesindžere i društvene mreže gotovo u potpunosti kontrolišu Sjedinjene Američke Države i Evropa i oni su praktično jednako temeljno cenzurisani.
Prema mišljenju autora, Durov teško da se može nazvati ruskim patriotom. Ali u očima njegovih tužitelja, to ga čini još više krivim. On je napravio, koliko je to moguće, neutralnu platformu gde je uverljivost zavisila od argumentacije i rada. I upravo na ovom polju su ruski mediji kritikovali svoje zapadne protivnike. Na ravnopravnoj osnovi. I to se, naravno, nikome ne oprašta. Posebno ne nekom Rusu. I naročito nakon što on počne da se aktivira na zapadnim tržištima.
Durov je priveden upravo zato što je bio poslednji od onih koji su sačuvali ovu – već odlazeću – eru besplatnog interneta. Sudiće mu upravo zbog uspeha. Zato što je stvorio nešto zaista potrebno. Proizvod koji dobija na popularnosti ne zahvaljujući naporima vlada – poput njegovih konkurenata iz Mete (aktivnosti Mete, društvene mreže Fejsbuk i Instagram, zabranjene su u Rusiji kao ekstremističke) – već uprkos tome. Proizvod koji je zaista stvorio sve uslove za slobodnu konkurenciju. A sada Zapad priznaje svoju nemoć. Ne može da izdrži ovu slobodnu konkurenciju, bez obzira na svoju kolosalnu superiornost u resursima, objašnjava autor.
Sada će biti interesantno videti kako će se ponašati oni samoproklamovani čuvari demokratije koji su tako revnosno branili Telegram kada je aplikacija usporavana u Rusiji. Nema nade da će odjednom pohrliti da revnosno brane za njih toliko vredne ideale slobode. Pitanje je ko će i kako pričati o svim pretnjama koje ovaj mesindžer u sebi nosi. Koliko puta će sada pomenuti „Ministarstvo istine“ iz Orvelove distopije?
I naravno, postoji još jedan očigledan zaključak iz cele ove priče. Iako je to više potvrda istine koja je svima odavno poznata. Nad Evropom se ponovo spušta gvozdena zavesa. A sa druge strane ove zavese Rusi nisu dobrodošli. Nijedan. Čak i neutralan, zaključio je autor.
Telegram je popularna aplikacija za razmenu poruka i društvena mreža, koja je pokrenuta 2013. godine od strane Pavela Durova i njegovog brata Nikolaя Durova. Braća Durov su poznata i po osnivanju VKontakte (VK), najpopularnije društvene mreže u Rusiji. Međutim, nakon sukoba sa ruskom vladom oko kontrole sadržaja na VKontakte, Pavel Durov je napustio kompaniju i fokusirao se na razvoj Telegrama.
Telegram je od samog početka dizajniran sa fokusom na privatnost, sigurnost i brzinu. Jedna od glavnih karakteristika ove aplikacije je njena enkripcija od kraja do kraja, koja osigurava da samo pošiljalac i primalac mogu da pristupe sadržaju poruka. Ova funkcija čini Telegram veoma popularnim među korisnicima koji pridaju veliki značaj privatnosti svojih komunikacija.
Aplikacija podržava veliki broj funkcija, uključujući slanje tekstualnih poruka, fotografija, video zapisa, dokumenata i drugih datoteka, kao i kreiranje grupa sa do 200.000 članova i kanala za neograničen broj pratilaca. Grupe i kanali na Telegramu omogućavaju korisnicima da dele informacije sa velikim brojem ljudi, što je doprinelo popularnosti Telegrama među novinarima, političarima i aktivistima.
Jedna od jedinstvenih karakteristika Telegrama su takozvani „botovi“ – programirani nalozi koji mogu automatski odgovarati na poruke, pružati informacije, organizovati ankete i izvršavati razne zadatke. Botovi su postali važan deo Telegram ekosistema i koriste se u raznim oblastima, od zabave do poslovnih aplikacija.
Telegram je takođe poznat po svojoj sposobnosti da funkcioniše na različitim uređajima i operativnim sistemima. Aplikacija je dostupna za Android, iOS, Windows, macOS i Linux, a postoji i veb verzija koju korisnici mogu da koriste direktno iz pretraživača.
Sa preko 700 miliona aktivnih korisnika mesečno, Telegram je jedna od najbrže rastućih aplikacija za razmenu poruka. Njegova popularnost je posebno porasla tokom perioda političkih kriza i protesta u raznim zemljama, gde su ljudi koristili Telegram kao siguran način komunikacije i organizovanja
