Početna » Geoanalitika » Da li je general Sulejmani sprečio stvaranje „drugog Izraela“?

Arhitekta iranskog interesa na Bliskom Istoku

Da li je general Sulejmani sprečio stvaranje „drugog Izraela“?

Kolona vozila pod rotacijom kretala se putem nedaleko od aerodroma u Bagdadu. Zvuk sirena za trenutak se pomešao sa motorom drona „raptor“ koji se iznenada pojavio iznad kolone vozila sa čijih su krovova treperili blinkeri, odajući važnost ličnosti koje su se nalazile u njima. U sledećem trenutku oba zvuka nadjačao je treći – zvuk eksplozije. Vatra i dim podigli su se prema nebu nakon što su smrtonosne letelice pogodile svoj cilj na zemlji. Kolona se više nije kretala.

Nekoliko minuta kasnije, odjeknula je vest – general je mrtav. Komandant elitnih jedinica iranske Revolucionarne garde Kasem Sulejmani identifikovan je po burmi, ostatak tela bio je raznet.

Amerikanci su ubili drugog najmoćnijeg čoveka u Iranu. Iznad njega je bio samo ajatolah.

Četiri godine kasnije, grad Kerman, kolona od nekoliko hiljada ljudi kretala se prema lokalnom groblju kako bi odali počast ubijenom generalu Kasemu Sulejmaniju. I ponovo eksplozije.

Nekoliko detonacija kasnije, na ulicama grada nastao je haos, a desetine ljudi ležalo je mrtvo, na stotine ranjenih dobijalo je pomoć, a teroristički napad u Iranu bio je glavna vest na svetskim medijima. General Sulejmani ponovo u centru pažnje kao da već odavno nije bio mrtav.

Predsednik Irana Ebrahim Raisi istakao je da se uzrok terorističkih napada u njegovoj zemlji može pronaći u odnosu cionista prema generalu Kasemu Sulejmaniju koji je, kako je naveo, ugrozio planove za stvaranje „drugog Izraela“.Iako je odgovornost za napad u Iranu preuzela islamska fundamentalna organizacija Islamska država, Raisi nju naziva „drugim Izraelom“.

Raisi u svom govoru, na sahrani žrtava terorističkog napada, ponovo vraća u prošlost i sugeriše da su planovi uspostave Islamske države na prostoru Sirije i Iraka zapravo bili deo šireg projekta diktiranog spoljnim faktorima.

Napominjući da je izraelski režim uspostavljen sa navodnim ciljem odbrane Jevreja i zloupotrebom imena Jevreja, Raisi je rekao: „Neprijatelj je želeo da marionetska grupa Islamska država vlada u Iraku i Siriji pod imenom Islamski kalifat.“

To je, objasniće dalje Raisi, sprečio upravo general Sulejmani. I ne samo to, Raisi navodi da se zaostavština legendarnog generala vidi u ruševinama Gaze koju sada brani „front otpora“.

Foto: Oslobođenje / General Kasem Sulejmani

Islamska država

Uspostavljanje kalifata na velikom prostoru koji je obuhvatao deo teritorije Sirije i Iraka, zapravo bi presekao vojno-logistički pravac koji kontroliše Teheran, a koji se prostire od Irana, pa sve do Izraela.

Upravo se podsećanjem Raisija na pokušaj stvaranja Islamske države može videti kako se tokom rata u Siriji na istom prostoru sukobilo nekoliko potpuno različitih interesa čak i onih strana koje su formalno saveznici.

Amerikancima zaista jeste odgovaralo dok je Islamska država ratovala protiv sirijske vojske i zvanične vlasti u Damasku predvođene predsednikom Sirije Bašarom Al Asadom. Islamska država uspela je da zauzme veliki deo teritorije Sirije koja je kasnije oslobađana teškim i krvavim borbama, a po mnogima je presudan trenutak rata bio poziv koji je vlada u Damasku uputila Moskvi i trenutak kada je Rusija odlučila da interveniše.

No, Rusi su svakako imali i motiv više, budući da su njihove vojne baze opstale u Siriji i nakon raspada Sovjetskog Saveza, a kao ozbiljna sila nisu mogli da dozvole gubitak strateški važnog položaja koji izlazi na Sredozemno more odakle je moguće nadgledati situaciju na čitavom Bliskom istoku.

Istovremeno, Islamska država poremetila je planove Amerikanaca u Iraku, pa su podržali borbu vlade u Bagdadu protiv terorista. Priča je još zamršenija ako je verovati da su se Islamskoj državi pridružili nekadašnji borci formacija lojalnih Sadamu Huseinu i iz osvete krenuli u rat protiv vlasti koja je uspostavljena pod patronatom Vašingtona.

SAD su, takođe, vešto iskoristile ovaj trenutak kako bi pod plaštom borbe protiv terorizma opravdali svoje vojno prisustvo u Iraku. Pored toga, monstruma je valjalo obuzdati, ko god da ga je stvorio, a Islamska država sa tolikim ljudstvom, naoružanjem i kontrolisanom teritorijom svakako nije nikla iz peska.

U okviru borbe protiv Islamske države, američka vojska dala je pomoć sirijskim Kurdima na severu i severoistoku zemlje, a potom utvrdila svoje položaje i na tom prostoru, a raspored baza volšebno se poklopio sa naftnim poljima Sirije.

Foto: 6ABC

General Sulejmani

Predsednik Irana Ebrahim Raisi kaže da je general Kasem Sulejmani zaslužan za bezbednost čitave zapadne Azije, odnosno prostora koji mi nazivamo Bliski istok.

„Kasem Sulejmani i regionalne vojne sile onesposobile su plan SAD za stvaranje drugog Izraela u regionu. Zbog toga, cionistički režim mrzi ime, put i poštovaoce generala Sulejmanija. On je pružio ključnu podršku otporu Islamskoj državi u regionu i ostavio Izrael u okruženju moćnih sila koje sprečavaju njegovu dalju ekspanziju – kaže Raisi.“

Iranski predsednik ovde povlači paralele između Izraela i Islamske države, ali dodaje da se sve odvijalo pod patronatom SAD, odnosno političara iz redova obe dominante političke partije demokrata i republikanaca. Raisi se u svojim tvrdnjama poziva na bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.

U avgustu 2016. godine Donald Tramp, tada republikanski predsednički kandidat, govorio je da Islamska država odaje počast tadašnjem američkom predsedniku Baraku Obami jer je on njihov osnivač. Obama i „pokvarena“ Hilari Klinton koja je bila suosnivač Islamske države. Povlačenje američkih trupa iz Iraka ostavilo je prazninu koju je trebalo da popuni Islamska država – citirao je Raisi reči Trampa.

Raisi je potom podsetio i na priznanje kandidata za predsednika SAD iz redova demokrata Roberta Kenedija Mlađeg.

Takođe u martu 2023. godine Robert Kenedi Mlađi priznao je da su SAD stvorile Islamsku državu, okrivljujući Vašington za zločine koje je počinila teroristička grupa i priliv miliona izbeglica u Evropu. Stvorili smo Islamsku državu. Oterali smo dva miliona izbeglica u Evropu i destabilizovali demokratiju za jednu generaciju u Evropi – citirao je Raisi reči Kenedija Mlađeg. Reisi dodaje da su SAD izvršile invaziju na Irak 2003. godine pod lažnim izgovorom da ta zemlja poseduje oružje za masovno uništenje.

Invazija je označila početak američke ratne kampanje u Iraku i širem regionu zapadne Azije. Nekoliko godina kasnije, Amerika je izvršila invaziju na Siriju sa izgovorom da se bori protiv terorista – kaže on.
Irak je proglasio pobedu nad terorističkom Islamskom državom u decembru 2017. nakon trogodišnje vojne kampanje u kojoj su jednu od glavnih uloga imali vojni savetnici iz Irana, među kojima naravno i general Sulejmani.

Ipak, ostaci Islamske države nastavljaju da izvode sporadične napade širom Iraka i Sirije, dok su poslednjih godina sve aktivniji u Avganistanu, posebno nakon povlačenja snaga SAD iz ratom razorene zemlje.

Predsednik Irana Ebrahim Raisi je upozorio da će iranske oružane snage uzvratiti za nedavne terorističke napade u gradu Kerman u odgovarajuće vreme i na odgovarajućem mestu.

Foto: Reuters / Predsednik Irana Ibrahim Raisi

Izrael

Osvrćući se na izraelsku agresiju na Gazu koja je počela pre više od tri meseca, iranski predsednik je rekao da Izrael nije uspeo da pobedi palestinski otpor uprkos ograničenim vojnim kapacitetima, dodajući da je režim u Tel Avivu „očajan“ i da se zato „ubijaju nevina deca“.

Palestina je pravi pobednik, a cionistički režim je poražen na terenu – rekao je iranski predsednik.

Raisi je takođe naglasio da je zahvaljujući naporima generala Kasema Sulejmanija uspostavljena osovina otpora koja ratuje protiv Izraela.

Iako se Hezbolah, Hamas i drugi pokreti otpora moraju pohvaliti, uloga koju je general Sulejmani imao u ovim dostignućima je ogromna. Kraj „Oluja Al-Aksa“ je kraj cionističkog režima – poručio je Raisi.

Foto: Hronograf.net / Muslimani klanjaju ispred džamije Al-Aksa

Tramp

Da ironija bude veća, Donald Tramp kojeg je Raisi citirao je po dolasku na vlast, napustio nuklearni sporazum sa Iranom koji je Obama ranije postigao i pokazao još veću netrpeljivost prema Teheranu.

I ne samo to, Donald Tramp je lično izdao naređenje da se ubije general Sulejmani.

Trampova administracija navodno je imala saznanja da je „Al-Kuds jedinica“kojom je komandovao general Sulejmani glavni iranski mehanizam za podsticanje i podržavanje terorističkih grupa na Bliskom istoku, uključujući libanski Hezbolah i palestinski Islamski džihad – finansiranjem, obučavanjem, naoružanjem. Pored toga, zvaničnici SAD su krivili Sulejmanija za seriju napada na njihove jedinice stacionirane u Iraku, navodeći da ima američke krvi na svojim rukama.

Dalju naklonost Trampa kao američkog predsednika Izraelu nije potrebno posebno napominjati, od lobiranja da se Jerusalim prizna kao prestonica ove države do pokušaja da se uspostave kontakti između najmoćnijih arapskih zemalja i izraelske vlade čime bi se uspostavio novi poredak na Bliskom istoku, a situacija stavila pod kontrolu.

Foto: The Washington Institute / Al-Quds jedinica

Iran

U obzir treba uzeti i unutrašnju političku situaciju u Iranu.

Prethodni predsednik te zemlje Hasan Ruhani bio je nešto liberalnijih shvatanja nego danas Raisi. Moglo bi se čak i reći da određenim strukturama u Iranu odgovara zaoštravanje odnosa sa SAD i Raisi pripada upravo takvoj grupaciji političkih snaga.

General Sulejmani je bio siva eminencija Irana. Arhitekta iranskog interesa na Bliskom istoku i jedan od najvećih stratega borbe protiv Islamske države koji je, kako kažu, pružao pomoć i Asadu u Siriji i vladi u Bagdadu tokom odsudnih bitaka protiv fundamentalista. Imao je ogromnu moć koja je činila da ga mnogi vole, ali mnogi i mrze dok su se oko njegovog imena pleli brojni mitovi.

Možda je pripisivanje razvoja današnjih događaja njegovom delovanju još samo jedan od njih.

Izvor: Politika

Pripremila redakcija Kompas info
Povezani članci:

Portal Kompas Info posebnu pažnju posvećuje temama koje se tiču društva, ekonomije, vere, kulture, istorije, tradicije i identiteta naroda koji žive u ovom regionu. Želimo da vam pružimo objektivan, balansiran i progresivan pogled na svet oko nas, kao i da podstaknemo na razmišljanje, diskusiju i delovanje u pravcu boljeg društva za sve nas.