Zima, iako je sinonim za sneg i njegove radosti, nosi i skrivene opasnosti koje uzrokuje poledica i led. U ovom periodu povećava se broj prijema u bolnicama zbog teških preloma. Jedan od velikih izazova jeste kako da se zaštitimo od nezgoda u situacijama kada je sve zaleđeno, jer moramo ići na posao, u nabavke, voditi decu u vrtiće i škole.
Izbegavanje nepotrebnih izlazaka Kada je napolju “kijamet” ili je baš poledilo, preporuka lekara jeste da ne izlazimo bez preke potrebe, pogotovu stariji i najmlađi. Ovo posebno važi za starija lica, jer je njima ravnoteža pogoršana, a samim tim su izloženiji padovima i povredama. Upozorenje je usmereno i na decu, jer su sklonija nesmotrenom kretanju. Određene kategorije stanovništva imaju dodatne faktore koji ih čine ranjivijima u ovim uslovima, a među njima su trudnice, osobe sa invaliditetom i određenim zdravstvenim stanjima, radnici na otvorenom.
Kako izbegnuti okliznuće i padove tokom poledice Za početak, obuća i odeća moraju da budu prilagođeni zimskim uslovima – jakne tople i da prekrivaju veći deo tela, rukavice na rukama, kapa na glavi. Što se tiče obuće, treba da imaju duboko “prošarani” đon, nikako onaj koji je gladak.
Ključno je da izbegavamo neočišćene ulaze, ulice, stepeništa, prilaze, trotoare. Treba obratiti pažnju i na to da i kad su površine očišćene postoji potencijalna opasnost od pada, pa moramo biti oprezni i ići polako, sitnijim koracima. Izbegavati stepeništa, a ako baš moramo da ih koristimo, onda neka to bude uz pridržavanje.
Posebnu pažnju treba obratiti na postojanje crnog leda – koji je često nevidljiv, ali veoma opasan za vozače i neoprezne pešake. Kada su ledeni dani u jeku, a mi smo na putu do posla i jedan deo idemo peške, preporuka je da izbegavamo korišćenje telefona i nošenje teških predmeta.
Prevencija
Naše ruke moraju da budu slobodne kako bi nam pomogle da održimo ravnotežu, nikako u džepovima, a ne bi trebalo da trčimo ili jurimo za na primer, autobusom ili zelenim svetlom na semaforu.
Šta uraditi ako dođe do povrede Ako se okliznemo na ledu i padnemo, prvo što treba da uradimo jeste da utvrdimo da li smo povređeni. Ukoliko smo u mogućnosti, treba sesti par minuta da bismo se smirili i orjentisali. Uz nečiju pomoć, trebalo bi polako da ustanemo, a ako ne možemo i osećamo bolove, mora odmah da se zove hitna pomoć.
Najčešći faktori rizika za nastanak padova u toku zime, ali i u drugim godišnjim dobima jesu starost, problemi sa vidom, hronična oboljenja, pre svega ona koja pogađaju mišiće, kosti i zglobove, upotreba više lekova istovremeno, raniji pad i povećan strah od ponovnog pada.
Iako se padovi ne mogu uvek sprečiti, pridržavanje određenih saveta može pomoći. Važno je izbegavati obuću sa glatkim đonom i štiklama. Hodajte po površinama koje su tretirane od leda. Ne trčite za gradskim prevozom i ne pretrčavajte preko pešačkog prelaza.
Stručnjaci širom sveta preporučuju ovih dana hodanje poput pingvina, pošto je on najstabilniji. Prilikom hoda raširite stopala malo više nego što je uobičajeno i lagano se nagnete unapred kako bi centar ravnoteže bio na prednjoj nozi, sa težištem preko stopala.
