Na globalnom nivou jedna trećina ukupne proizvodnje hrane ostane neiskorišćena i postane deo otpadnih tokova. To dovodi do značajnih gubitaka prirodnih resursa i povećanih emisija gasova staklene bašte. Hemijski fakultet u Beogradu razvio je interesantan projekat „Pure Way“ koji je privukao i veliku pažnju Evropske unije.
Vođa projekta, doktor Petar Ristivojević sa Hemijskog fakulteta rekao je za medije da otpad hrane predstavlja globalni izazov, jer je veliki ekonomski gubitak, dok sa druge strane, kako dodao, postoji oko 600, 700 miliona gladnih ljudi.
„To je i problem životne sredine. Taj otpad generiše gasove staklene bašte, smanjuje biodiverzitet, zagađuje vodu, vazduh. S tim u vezi smo želeli da razvijemo strategiju na nivou cele Evropske unije kojom bismo redukovali otpad i faktički taj linearan model ekonomije, koji proizvodi otpad, transformisali u cirkularni model ekonomije“, objasnio je profesor.
Dodao je da bi na taj način dobili proizvode visoke vrednosti i smanjili ugljenični otisak. Naveo je da bi se koristili zeleni rastvarači.
„Zeleni rastvarači su rastvarači koji su izgrađeni iz jedinjenja koja se nalaze u biljkama. Za razliku od konvencionalnih organskih rastvarača koji su zapaljivi, toksični, koji nisu biorazgradivi, mi koristimo jedinjenja koja se nalaze u listu biljke“, naveo je Petar Ristivojević.
Napomenuo je da su na osnovu toga dizajnirali prirodne eutektičke smeše.
„U prirodi imamo te prirodne eutektičke smeše. To je, na primer, nektar med i njih koristimo za ekstrakciju“, navodi profesor.
Napomenuo je da su izabrali otpad voće i povrće jer on čini 50 odsto otpada. Dodao je da je voće i povrće bogato biološki aktivnim jedinjenjima kao što su pigmenti i fenolna jedinjenja i njih ekstrahuju uz pomoć zelenih rastvarača i ugrađuju u proizvode visoke vrednosti.
Objasnio je i koji krajnji proizvodi se dobijaju od otpada voća i povrća.
„Sa kolegama iz Kluže, iz Grčke i Nemačke imamo cilj da proizvedemo dva funkcionalna pića, jedno koja bi se koristilo za imunitet za ljude koji idu u teretanu, a drugo zapravo utiče na gojaznost i na ljude koji imaju dijabetes kao prevencija“, rekao je profesor Petar.
Dodao je da će koristiti i molekularnu gastronomiju kako bi dizajnirali te proizvode. Svi proizvodi će biti testirani i kvaliteće biti proveren.
„Pored toga ćemo i fermentacijom dobijati vitamine i jedinjenja koja ćemo posle koristiti za dizajn tih rastvarača, kao i pametna đubriva nakon kompostiranja“, kazao je za Euronews Srbija Petar Ristivojević.
Projekat je startovao u januaru ove godine. Prema njegovim rečima, trajaće četiri godine. Konkretne rezultate očekuju već od druge godine.
