На глобалном нивоу једна трећина укупне производње хране остане неискоришћена и постане део отпадних токова. То доводи до значајних губитака природних ресурса и повећаних емисија гасова стаклене баште. Хемијски факултет у Београду развио је интересантан пројекат „Pure Way“ који је привукао и велику пажњу Европске уније.
Вођа пројекта, доктор Петар Ристивојевић са Хемијског факултета рекао је за медије да отпад хране представља глобални изазов, јер је велики економски губитак, док са друге стране, како додао, постоји око 600, 700 милиона гладних људи.
„То је и проблем животне средине. Тај отпад генерише гасове стаклене баште, смањује биодиверзитет, загађује воду, ваздух. С тим у вези смо желели да развијемо стратегију на нивоу целе Европске уније којом бисмо редуковали отпад и фактички тај линеаран модел економије, који производи отпад, трансформисали у циркуларни модел економије“, објаснио је професор.
Додао је да би на тај начин добили производе високе вредности и смањили угљенични отисак. Навео је да би се користили зелени растварачи.
„Зелени растварачи су растварачи који су изграђени из једињења која се налазе у биљкама. За разлику од конвенционалних органских растварача који су запаљиви, токсични, који нису биоразградиви, ми користимо једињења која се налазе у листу биљке“, навео је Петар Ристивојевић.
Напоменуо је да су на основу тога дизајнирали природне еутектичке смеше.
„У природи имамо те природне еутектичке смеше. То је, на пример, нектар мед и њих користимо за екстракцију“, наводи професор.
Напоменуо је да су изабрали отпад воће и поврће јер он чини 50 одсто отпада. Додао је да је воће и поврће богато биолошки активним једињењима као што су пигменти и фенолна једињења и њих екстрахују уз помоћ зелених растварача и уграђују у производе високе вредности.
Објаснио је и који крајњи производи се добијају од отпада воћа и поврћа.
„Са колегама из Клуже, из Грчке и Немачке имамо циљ да произведемо два функционална пића, једно која би се користило за имунитет за људе који иду у теретану, а друго заправо утиче на гојазност и на људе који имају дијабетес као превенција“, рекао је професор Петар.
Додао је да ће користити и молекуларну гастрономију како би дизајнирали те производе. Сви производи ће бити тестирани и квалитеће бити проверен.
„Поред тога ћемо и ферментацијом добијати витамине и једињења која ћемо после користити за дизајн тих растварача, као и паметна ђубрива након компостирања“, казао је за Euronews Србија Петар Ристивојевић.
Пројекат је стартовао у јануару ове године. Према његовим речима, трајаће четири године. Конкретне резултате очекују већ од друге године.
