Зима, иако је синоним за снег и његове радости, носи и скривене опасности које узрокује поледица и лед. У овом периоду повећава се број пријема у болницама због тешких прелома. Један од великих изазова јесте како да се заштитимо од незгода у ситуацијама када је све залеђено, јер морамо ићи на посао, у набавке, водити децу у вртиће и школе.
Избегавање непотребних излазака Када је напољу “кијамет” или је баш поледило, препорука лекара јесте да не излазимо без преке потребе, поготову старији и најмлађи. Ово посебно важи за старија лица, јер је њима равнотежа погоршана, а самим тим су изложенији падовима и повредама. Упозорење је усмерено и на децу, јер су склонија несмотреном кретању. Одређене категорије становништва имају додатне факторе који их чине рањивијима у овим условима, а међу њима су труднице, особе са инвалидитетом и одређеним здравственим стањима, радници на отвореном.
Како избегнути оклизнуће и падове током поледице За почетак, обућа и одећа морају да буду прилагођени зимским условима – јакне топле и да прекривају већи део тела, рукавице на рукама, капа на глави. Што се тиче обуће, треба да имају дубоко “прошарани” ђон, никако онај који је гладак.
Кључно је да избегавамо неочишћене улазе, улице, степеништа, прилазе, тротоаре. Треба обратити пажњу и на то да и кад су површине очишћене постоји потенцијална опасност од пада, па морамо бити опрезни и ићи полако, ситнијим корацима. Избегавати степеништа, а ако баш морамо да их користимо, онда нека то буде уз придржавање.
Посебну пажњу треба обратити на постојање црног леда – који је често невидљив, али веома опасан за возаче и неопрезне пешаке. Када су ледени дани у јеку, а ми смо на путу до посла и један део идемо пешке, препорука је да избегавамо коришћење телефона и ношење тешких предмета.
Превенција
Наше руке морају да буду слободне како би нам помогле да одржимо равнотежу, никако у џеповима, а не би требало да трчимо или јуримо за на пример, аутобусом или зеленим светлом на семафору.
Шта урадити ако дође до повреде Ако се оклизнемо на леду и паднемо, прво што треба да урадимо јесте да утврдимо да ли смо повређени. Уколико смо у могућности, треба сести пар минута да бисмо се смирили и орјентисали. Уз нечију помоћ, требало би полако да устанемо, а ако не можемо и осећамо болове, мора одмах да се зове хитна помоћ.
Најчешћи фактори ризика за настанак падова у току зиме, али и у другим годишњим добима јесу старост, проблеми са видом, хронична обољења, пре свега она која погађају мишиће, кости и зглобове, употреба више лекова истовремено, ранији пад и повећан страх од поновног пада.
Иако се падови не могу увек спречити, придржавање одређених савета може помоћи. Важно је избегавати обућу са глатким ђоном и штиклама. Ходајте по површинама које су третиране од леда. Не трчите за градским превозом и не претрчавајте преко пешачког прелаза.
Стручњаци широм света препоручују ових дана ходање попут пингвина, пошто је он најстабилнији. Приликом хода раширите стопала мало више него што је уобичајено и лагано се нагнете унапред како би центар равнотеже био на предњој нози, са тежиштем преко стопала.
