Istorijsko ulaganje Nemačke u vojsku u Francuskoj se prati sa mešavinom divljenja i nelagode. U Parizu raste zabrinutost da se političko težište Evrope pomera ka istoku, dok Berlin povećava izdatke za odbranu na nivoe koje saveznici teško mogu da prate.
Berlin se obavezao da će potrošiti više od 500 milijardi evra na odbranu do 2029. godine, čime će dostići novi NATO cilj od 3,5% BDP-a šest godina pre zadatog roka. Iako NATO pozdravlja jačanje Berlina, u nekim evropskim prestonicama ponovno jačanje Bundesvera kao dominantne sile izaziva preispitivanje, piše Blumberg.
To je posebno izraženo u kontekstu rekordnog rasta podrške krajnje desnoj, nacionalističkoj stranci u Nemačkoj, što budi strahove da se proevropska vlada ne može uzimati zdravo za gotovo.
Nelagoda u Parizu
U Francuskoj, jedinoj nuklearnoj sili u Evropskoj uniji i zemlji sa jednom od najjačih vojski, raspoloženje je dvojako. S jedne strane, oseća se olakšanje jer Nemačka preuzima veći teret u odbrambenim pitanjima, ali istovremeno raste teskoba da bi nemačka industrija mogla da nadmaši francuski odbrambeni sektor. Te informacije potvrdila su četiri francuska zvaničnika.
Francuski poslanik u Evropskom parlamentu Fransoa-Ksavije Belami izjavio je:
„Francuska je u krhkoj situaciji, a činjenica da se Nemačka sa takvom odlučnošću obavezuje, naravno, stvoriće dinamiku koja bi nas mogla ostaviti po strani. Domaća krhkost slabi francusku geopolitičku težinu.“
Belami, član Evropske narodne partije, zalaže se za pristup „Kupuj evropsko“ i smatra da bi Francuska, kao jedan od vodećih svetskih izvoznika oružja, trebalo da se usredsredi na izvoz evropskim susedima.
„Moramo biti dosledni“, rekao je, dodavši: „Francuska se dugo žalila da posao obavlja sama.“
Promena evropske ravnoteže
Prema Klaudiji Major, višoj potpredsednici German Maršal fonda, Nemačka se nakon istorijskih sukoba zadovoljavala sporednom političkom ulogom, čak i dok je njena privreda jačala. Sada, dok se ponovo naoružava, težište kontinenta pomera se ka Berlinu, što izaziva nervozu u Francuskoj.
„Postojala je široko prihvaćena ravnoteža u Evropi da će Francuska biti geopolitička sila, dok će Nemačka biti ekonomska sila“, rekla je Major.
„Nemačka nije želela da bude politički div. Sada Nemačka radi oboje i ulaže napore da svoju novu moć ugradi unutar Evrope. To Francusku stavlja u težak položaj. Njihova teskoba govori više o samoj Francuskoj nego o Nemačkoj.“
Pod vođstvom kancelara Fridriha Merca, Nemačka je ukinula stroga ograničenja zaduživanja za odbrambenu potrošnju kako bi obezbedila sredstva za prenaoružavanje i odvraćanje Rusije. Iako nordijske zemlje, Baltik i Poljska takođe znatno ulažu u odbranu, retke države mogu parirati nemačkoj brzini i obimu. Nasuprot tome, istorijske odbrambene sile poput Francuske, Italije i Španije imaju ograničen fiskalni prostor za značajnije povećanje potrošnje.
Vojno jačanje Nemačke usko je koordinisano sa saveznicima. Tokom poseta Berlinu u decembru prošle godine, generalni sekretar NATO-a Mark Rute pohvalio je Nemačku, rekavši:
„Ovo je upravo ona vrsta odlučnosti koja nam je potrebna da osiguramo našu bezbednost. Nemačka predvodi primerom.“
Nesuglasice oko zajedničkih projekata
Uprkos saradnji, pojavile su se i tačke neslaganja. Kada je bivši kancelar Olaf Šolc predstavio Inicijativu Evropski nebeski štit, osmišljenu za jačanje protivraketne odbrane, Francuska se osećala isključeno. Frustracije su dodatno porasle nakon najave kupovine 35 američkih borbenih aviona F-35 za 10 milijardi evra umesto evropskih aviona. Iako je pod Mercom kupovina američkog oružja usporena, odbrambena saradnja sa Francuskom i dalje je složena.
Najambiciozniji evropski odbrambeni projekat, razvoj borbenog aviona šeste generacije (FCAS), nalazi se pred raspadom. Nakon godina pregovora, industrijski partneri — francuski „Daso avijacija“ i „Erbas“, koji predstavlja nemačku stranu — nisu uspeli da se dogovore o podeli proizvodnje.
Nova strateška uloga i pogledi iz susedstva
Nova vojna snaga Nemačkoj daje veći uticaj unutar EU i NATO-a. U Poljskoj se uspon Nemačke pažljivo prati, ali kako je rekao potpredsednik vlade Radoslav Sikorski:
„Sve dok je Nemačka članica EU i NATO-a, više se bojim nemačke averzije prema naoružanju nego nemačke vojske.“
Nemačka je takođe industrijski i ekonomski najbolje pozicionirana za pružanje protivvazdušne odbrane, svemirskih obaveštajnih podataka i logistike. Evropa se trenutno za te sposobnosti gotovo u potpunosti oslanja na SAD.
„Nadamo se da će ih Nemačka i dalje razvijati“, rekao je general Markus Laubental, jedan od najviših nemačkih generala u NATO-u.
„Iz perspektive NATO-a, i u smislu znanja i industrijskog kapaciteta, ima smisla raditi sa ključnim evropskim saveznicima. Zajedno smo jači. Trebalo bi da budemo u stanju da se dogovorimo o zahtevima i da isporučujemo stvari brže jer, kao korisnik, potrebne su mi.“
