Dijabetes tipa 2 često je povezan sa faktorima načina života, kao što su loša ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti.
Međutim, nova istraživanja sugerišu da okruženje u kojem danas živimo može biti posebno štetno za ljude koji već imaju genetski veći rizik od razvoja bolesti.
Studija koju su vodili istraživači sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju otkrila je da osobe sa visokim genetskim rizikom od dijabetesa tipa 2 sada razvijaju ovo stanje češće nego u prošlosti.
Nalazi su objavljeni u časopisu The Lancet Diabetes & Endocrinology. Istraživači su analizirali podatke više od 86.000 ljudi, koristeći skoro 200.000 zdravstvenih merenja prikupljenih tokom nekoliko decenija kroz dugotrajnu HUNT studiju u Norveškoj.
To im je omogućilo praćenje promena u stopama dijabetesa od osamdesetih do 2010-ih.
Otkrili su da se jaz između ljudi sa visokim i niskim genetskim rizikom vremenom povećao.
Drugim rečima, osobe sa jakom genetskom sklonošću dijabetesu pogođene su više nego pre, dok su one sa nižim genetskim rizikom videle malo promena.
Istraživači veruju da je ova promena tesno povezana sa velikim promenama u modernom društvu. U poređenju sa osamdesetim godinama, današnji svet nudi daleko više mogućnosti za nezdrave navike.
Visokokalorična hrana je široko dostupna, pristupačna i snažno se reklamira. Istovremeno, mnogi ljudi provode više vremena sedeći, bilo da gledaju televiziju, koriste pametne telefone ili rade na računarima.
U prošlosti su ljudi manje obolevali
U prošlosti su ljudi uživali u poslasticama i manje zdravoj hrani, ali to je često bilo ograničeno na posebne prilike. Svakodnevni život uključivao je više fizičkog kretanja, a pristup stalnom grickanju bio je ograničeniji. Danas je kombinacija praktičnosti, tehnologije i promena načina života stvorila okruženje koje olakšava gojaznost i razvoj metaboličkih problema.
Prema istraživačima, ovo okruženje može imati jači uticaj na ljude koji su već genetski ranjivi. Te osobe mogu biti osetljivije na faktore kao što su višak kalorija, neaktivnost i gojaznost, što može povećati njihove šanse za razvoj dijabetesa.
Zanimljivo je da je studija otkrila da su osobe sa niskim genetskim rizikom od dijabetesa manje pogođene tim promenama. Njihove stope dijabetesa tipa 2 ostale su relativno stabilne tokom vremena. To sugeriše da neke osobe mogu imati oblik genetske zaštite, iako naučnici još ne razumeju u potpunosti kako to funkcioniše.
Nalazi ističu složen odnos između gena i načina života. Dok genetika može povećati rizik, faktori okruženja igraju glavnu ulogu u određivanju da li će se bolest zaista razviti.
Jednostavno rečeno, moderni život može otežati ljudima sa određenim genetskim osobinama da ostanu zdravi. Studija sugeriše da bi stvaranje zdravijeg okruženja i podrška boljim životnim izborima mogla biti posebno važna za one sa većim rizikom.
Razumevanje ove interakcije između gena i okruženja može pomoći u usmeravanju budućih strategija prevencije i smanjenju rastućeg tereta dijabetesa tipa 2 širom sveta.
