Zalihe iranskih balističkih projektila oporavile su se nakon prošle američke operacije, ali upotreba kasetne municije protiv Izraela ukazuje da Teheran ponovo ostaje bez ključnog naoružanja. Na početku sukoba sa Izraelom i SAD, Iran je raspolagao oko 2.500 balističkih projektila koji su se mogli lansirati sa kamiona ili iz podzemnih silosa, prema podacima izraelskog think tanka Alma Research Centre.
Smanjene, ali otporne zalihe
Taj broj sada je pao na oko 1.000 projektila, procenjuje centar u novom izveštaju. Ipak, Iran je već ranije pokazao izuzetnu otpornost. Alma procenjuje da je Teheranu na kraju 12-dnevnog rata prošle godine preostalo oko 1.500 projektila, ali je u narednih osam meseci uspeo da proizvede još 1.000, piše The Times.
To pokazuje da bi Teheran mogao brzo obnoviti svoje zalihe uprkos američkoj i izraelskoj kampanji bombardovanja usmerenoj na njegov vojno-industrijski kompleks.
Potpukovnica Sarit Zehavi, oficip koji nije u stalnoj službi Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) i rukovodilac centra, izjavila je da ju je „iznenadilo“ koliko je uspešno Iran uspeo da obnovi svoje snage nakon rata u julu prošle godine. „Ako iranski narod ne završi posao, Islamska Republika ostaće na vlasti i učiniće sve što može da obnovi te kapacitete, a pomoć će dobiti od Rusije i Kine“, rekla je.
Kasetna municija kao nova pretnja i znak slabosti
Sve češća upotreba kasetne municije od strane Irana poljulala je poverenje Izraelaca u neprobojnost njihove protivvazduhoplovne odbrane. Prošle nedelje ubijen je stariji par u napadu na Ramat Gan, predgrađe Tel Aviva. Međutim, za izraelski bezbednosni vrh, kiša podmunicije koja se sručila na jedan od najgušće naseljenih delova Izraela dokaz je da Iranu možda ponestaje balističkih projektila, prenosi Indeks.
Dok je na početku tronedeljnog sukoba lansirao desetine balističkih projektila dnevno, Teheran je značajno smanjio broj napada. Sada Iran napada Izrael sa desetak projektila dnevno, što ukazuje na to da je skoro mesec dana američkih i izraelskih vazdušnih udara smanjilo sposobnost Teherana za izvođenje osvetničkih napada.
Privlačenjem kasetne municije – borbenih glava koje su zabranjene međunarodnim pravom, a koje raspršuju „bombice“ na širokom području kako bi se povećala razorna moć projektila – Iran je, prema mišljenju pojedinih, pokazao da mu se zalihe projektila smanjuju i da traži načine kako da pojača efekat svojih sve ređih napada.
Za Izrael kasetna municija predstavlja dodatni izazov. Balistički projektili koji je nose moraju biti oboreni pre nego što se raspadnu. Iako su napadi ređi, potencijalno su smrtonosniji. „To je izazov jer je vremenski okvir za presretanje kraći. Morate ih presretati pre nego što kasetne bombe napuste projektil“, pojasnila je Zehavi.
Asimetrično ratovanje i pretnja svetskoj ekonomiji
Iranski balistički projektili glavno su oružje za nošenje štete regionalnom neprijatelju. Zbog toga su SAD i Izrael gađali iranska podzemna skladišta i fabrike balističkih projektila u Širazu, Tabrizu, Ahvazu, Karadžu, Isfahanu, Bušeru i Kermanšahu.
Ipak, Teheran se može okrenuti i manje sofisticiranom oružju kako bi zatvorio Hormuški prolaz i naoštetio ostatak sveta. Čak i jednostavan napad na naftni tanker u Zalivu, na primer protivbrodskim projektilom ili pomorskim dronom, dovoljan je da paralizuje globalnu ekonomiju i poveća cene energenata u nebesa.
Govoreći u ponedeljak u Memfisu, predsednik Tramp pohvalio se da su američki i izraelski vazdušni udari „uništili“ iransku odbrambenu industriju, „eliminisali“ njihove vazdušne snage, mornaricu i protivvazduhoplovnu odbranu te „razmontirali“ pretnje režima Sjedinjenim Državama.
Ipak, predsednik je svestan da ne može garantovati siguran prolaz svakom trgovačkom brodu koji plovi Hormuškim prolazom – a to bi moglo biti dovoljno da Iranci pobede u „asimetričnom“ ratu.
Mateju Savil, direktor vojnih nauka u odbrambenom think tank-u Royal United Services Institute, rekao je: „Dovoljno im je da povremeno nešto lansiraju i unese nemir u pomorski saobraćaj. Tako mogu održavati utisak pretnje sa vrlo malim zalihama.“
Dodao je: „Potrebni su im krstareći projektili, mine, eksplozivni jurišni čamci. Mnogo od tih oružja ne bi mogla potopiti naftni tanker, ali deluju dovoljno opasno da ugrože posadu i povećaju premije osiguranja.“
Pentagon procenjuje da se broj lansiranja iranskih balističkih projektila i dronova kamikaza smanjio za 90% od prvog dana sukoba, 28. februara. Problem za SAD je što je potrebno samo nekoliko eksplozija na glavnom katarskom terminalu za izvoz tečnog gasa ili na naftnom tankeru koji snabdeva nekog od američkih saveznika da bi zapadna tržišta reagovala i izazvala ekonomsku štetu.
Stoga, čak i ako su iranske zalihe balističkih projektila iscrpljene, čini se verovatnim da će Teheran moći da vodi rat još neko vreme.
