Pismo na dve stranice koje je napisao Albert Ajnštajn u kojem upozorava Franklina D. Ruzvelta – tadašnjeg predsednika SAD – da bi nacistička Nemačka mogla da iskoristi nuklearna istraživanja za pronalazak atomske bombe biće na prodaju na aukciji „Kristiza“ u septembru sa procenjenom vrednošću od četiri miliona dolara.
Ajnštajnovo pismo – jedno od dva koje je teorijski fizičar sastavio u kolibi na severnoj obali njujorškog Long Ajlenda sa kolegom naučnikom Leom Silardom – upozorava da nemačka vlada aktivno podržava nuklearna istraživanja i da može da napravi „izuzetno moćne bombe” poput one koje su na kraju primenile SAD na kraju Drugog svetskog rata.
Ajnštajn poziva američku vladu da učini isto. Ruzvelt je odgovorio tako što je formirao komitet koji je bio preteča projekta „Menhetn“ na čelu sa Robertom Openhajmerom koji je izgradio bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki u Japanu, okončavši Drugi svetski rat i započevši nuklearno doba.
Pismo koje je otac opšte teorije relativnosti poslao predsedniku nalazi se u Ruzveltovoj biblioteci i muzeju u Hajd park u Njujorku. Ali drugu verziju – potpisanu i nešto kraću – prodaje imanje pokojnog suosnivača „Majkrosofta“, Pola Alena.
Alen, strastveni kolekcionar, sakupio je kolekciju umetničkih dela koja je nedavno prodata na aukicji u „Kristizu“ za 1,6 milijardi dolara, kao i skoro sve što se odnosi na Džimija Hendriksa, kupio je pismo od izdavača i trećeg predsedničkog kandidata Malkolma Forbsa 2002. godine za 2,1 miliona dolara.
Volstrit džornal navodi da je to prvi istorijski dokument 20. veka koji je plaćen milion dolara. Malkolm Forbs je pismo prethodno stekao iz Silardove kolekcije.
Aukcijska kuća „Kristiz“ ima iskustvo sa Ajnštajnovim suvenirima. Prethodno je prodao fizičarevo takozvano Božje pismo – u kojem je napisao da „reč Bog za mene nije ništa drugo do izraz i proizvod ljudske slabosti“ – za skoro tri miliona dolara 2018. godine.
Ali malo je verovatno da će pismo oboriti rekord od 13 miliona dolara postavljen 2021. za jedan od retkih preživelih zapisa koji detaljno opisuje njegovu teoriju opšte relativnosti.
S obzirom na to da je tržište umetničkih dela prilično zamrlo, aukcijska kuća predviđa da bi tržište istorijskih artefakata moglo privući ponuđače, posebno one koji dele trenutnu zabrinutost oko nove, trosmerne trke u nuklearnom naoružanju između SAD, Rusije i Kine, pored uspeha prošlogodišnjeg Oskarom nagrađenog biografskog filma o Openhajmeru.
Mark Porter, predsednik „Kristiz Amerika“ naveo je da je Pol Alen „nesumnjivo znao da je to jedan od najvažnijih dokumenata u istoriji 20. veka, i da to nije ona vrsta predmeta koji vise na zidu kancelarije”. Alen je, kako je istakao, pismo čuvao pažljivo i dalje od sunčeve svetlosti.
Pismo od 2. avgusta 1939, manje od mesec dana pre nego što je Nemačka napala Poljsku, počinje rečima: „Gospodine, Nedavni rad u nuklearnoj fizici učinio je verovatnim da se uranijum može pretvoriti u novi i važan izvor energije.“
U pismu koje je poslato Ruzveltu, Ajnštajn je napisao: „Možda je moguće uspostaviti nuklearnu lančanu reakciju u velikoj masi uranijuma… a ovaj novi fenomen bi takođe doveo do izgradnje bombi.“
Nuklearna reakcija trenutno zaokuplja pažnju Alenovog partnera iz „Majkrosofta“, Bila Gejtsa, koji je nedavno najavio da je spreman da uloži milijarde u projekat nuklearne elektrane sledeće generacije u Vajomingu.
Gejts je rekao za Si-Bi-Es da njegov startap „TerraPower“ očekuje da će 2030. godine završiti novi reaktor koji koristi tečni natrijum umesto vode kao rashladnu tečnost. „Uložio sam preko milijardu, a uložiću još milijarde“, naveo je Gejts.
Takođe kompanije poput „Majkrosofta“ i „Gugla“ su izrazile interesovanje za novu generaciju nuklearnih elektrana kako
bi zadovoljile rastuće potrebe za strujom za pokretanje centara za skladištenje podataka za koje se očekuje da će se dramatično povećati.
Međunarodna agencija za energiju je procenila da će globalna potražnja za električnom energijom za potrebe veštačke inteligencije, centara podataka i kriptovaluta 2026. godine porasti najmanje na 800 teravat sati, što je povećanje od skoro 75 odsto u odnosu na 460 TWh u 2022.
