Lekovi za dijabetes i skidanje viška kilograma, poznati pod zajedničkim imenom kao agonisti GLP-1 receptora, postali su globalni fenomen zbog svoje potvrđene učinkovitosti. Jedan od najpopularnijih je svakako je Ozempik.
U 2024. godini oko 15 miliona Amerikanaca (6% odrasle populacije) koristilo je razne lekove te vrste (semaglutid, liraglutid, tirzepatid itd.) koji, pojednostavljeno govoreći, deluju tako što imitiraju hormon sitosti GLP-1.
No, stopa zadržavanja na terapijama tim lekovima pokazala se relativno niskom, a ankete pokazuju da većina ljudi i dalje radije pokušava smršavjeti bez lekova, među ostalim zbog velikih troškova, nuspojava i potrebe za dugotrajnom upotrebom.
Kako GLP-1 deluje na sitost?
Agonisti GLP-1 receptora (agonist podstiče, dok antagonist blokira) deluju tako što povećavaju nivo hormona GLP-1 (glukagonu sličan peptid-1), šalju signal sitosti u mozak, smanjuju apetit, podstiču izlučivanje inzulina, usporavaju pražnjenje želuca i snižavaju šećer u krvi. Oni ujedno inhibiraju delovanje enzima DPP-4 koji brzo razgrađuje GLP-1 i tako produžuju učinak hormona s nekoliko minuta na celi nedjelju.
Prof. dr. sc. Darija Vranešić Bender, direktorica Vitaminoteke i klinička nutricionistica na Odelu za kliničku prehranu KBC-a Zagreb kaže da se GLP-1 izlučuje iz L-stanica u crevima kao odgovor na unos hrane.
“Izlučivanje GLP-1 nakon obroka podstaknuto je osetom hranjivih materijom, a može biti smanjeno kod odraslih osoba s pretilošću, odnosno prekomernom telesnom masom ili dijabetesom tipa 2”, tumači.
No, iako agonisti GLP-1 povećavaju nivo tog hormona više od 1000 puta (zbog farmakološki stabilne verzije GLP-1, a ne povećanja lučenja prirodnog hormona) u odnosu na prirodne nivoi, određene namirnice, vreme unosa hrane i način prehrane takođe mogu prirodno stimulirati porast nivoa GLP-1, i to bez nuspojava.
Hrana bogata vlaknima povećava nivoi GLP-1
Jedan od prirodnih načina povećanja nivoa GLP-1 jest konzumacija hrane bogate vlaknima.
Prehrambena vlakna, naročito ona iz grahorica, zobi, povrća, semenki i orašastih plodova, topiva su u vodi u kojoj stvaraju gel. U debelom crevu podležu fermentaciji i stvaraju kratkolančane masne kiseline. Ove molekule stimuliraju L-stanice da luče više GLP-1.
Maslinovo ulje, avokado i orašasti plodovi
Maslinovo i avokadovo ulje, kao i orašasti plodovi poput pistacija, sadrže mononezasićene masti koje takođe podstiču izlučivanje GLP-1. U jednoj studiji, nivoa GLP-1 bila je viša nakon konzumacije hleba s maslinovim uljem nego s maslacem. Ista logika vredi i za kombinaciju avokada i doručka – avokado uz pecivo rezultuje višim nivoima GLP-1 nego samo pecivo.
Važnost proteina i doručka
Redosled konzumacije hrane još je jedan faktor koji utiče na hormonalni odgovor tela. Konzumacija proteina iz životinjskih i biljnih izvora pre ugljenih hidrata značajno povećava nivoi GLP-1 i smanjuje porast nivoa glukoze.
Slično deluje i konzumacija povrća pre škrobne hrane. GLP-1 sledi cirkadijalni ritam, pa obrok u 8 sati ujutro stimulira otpuštanje znatno većih količina tog hormona nego isti obrok u 17 sati. To je u skladu sa starom poslovicom: “Doručkuj kao kralj, ručaj kao princ, a večeraj kao siromah.”
Vranešić Bender kaže da su tokom proteklih nekoliko desetleća brojne studije pokazale da osobe koje redovno doručkuju lakše postižu i održavaju poželjnu telesnu masu te da imaju brojne druge zdravstvene prednosti.
“Danas takođe znamo da sistem gena cirkadijalnog ritma ima ključnu ulogu u usklađivanju dnevnih ritmova većine metaboličkih procesa. On je sinkroniziran s ciklusom svetla i tame te intervalima unosa hrane i posta. Doručak ima snažan učinak na optimizaciju mreže cirkadijalnih gena. Neusklađen obrazac unosa obroka, poput preskakanja doručka, može dovesti do nesklada između vremena obroka i cirkadijalnih gena te je povezan s pretilošću i dijabetesom tipa 2. Osim toga, istraživanja su pokazala da doručak bogat proteinima pospešuje regulaciju glikemije i povoljno utiče na prirodno lučenje GLP-1”, kaže Vranešić Bender.
Sporo jedenje i temeljno žvakanje
Studije su pokazale da sporo konzumiranje hrane takođe povećava nivo GLP-1. Na primer, jedenje sladoleda tokom 30 minuta rezultuje višom nivoom hormona nego ako se pojede u 5 minuta.
Važnu ulogu ima i žvakanje hrane. Primerice, konzumacija ribanog kupusa povećava GLP-1 više nego konzumacija istog kupusa u obliku pirea.
Dodaci prehrani
Dodaci prehrani takođe mogu uticati na nivoi GLP-1. Primerice, prirodni spoj iz hmelja, koji se, među ostalim, koristi u proizvodnji piva, može aktivirati receptore u crevima koji stimuliraju lučenje GLP-1.
Zove se humulon, a u nekim istraživanjima koristi se i izohumulon. Ovi spojevi aktiviraju tzv. gorke receptore u crevima. Njihova aktivacija može podstaknuti lučenje GLP-1 hormona, što pomaže u smanjenju apetita i regulaciji šećera u krvi.
Prehrana nije toliko moćna kao lekovi, ali je dugoročno održiva i zdrava
Činjenica je da ni jedna prirodna metoda ne podiže GLP-1 na tako visoke nivoi uz trajni učinak kako to čine lekovi. Primerice, semaglutid podiže GLP-1 na nivo od 65 ng/mL, dok najbolja prehrambena strategija, mediteranska dijeta, doseže oko 59 pg/mL. Dakle, lekovi podižu nivoi hormona sitosti oko 1000 puta više od hrane.
No, s druge strane, dugoročne studije pokazale su da mediteranska prehrana smanjuje rizik od srčanog udara za 30%, dok GLP-1 lekovi to čine za 20%. Drugim rečima: iako je gubitak kilograma sporiji, uz pravilnu prehranu zdravstveni ishod može biti bolji.
Preporučena strategija
U skladu sa svime navedenim, stručnjaci preporučuju nekoliko prehrambenih pravila za povećanje nivoa GLP-1 bez lekova:
U svaki obrok uključite vlaknima bogatu hranu i dovoljno proteina
- Ne preskačite doručak
- Koristite maslinovo ulje kao osnovnu masnoću
- Konzumirajte proteine i povrće pre škrobnih namirnica
- Jedite sporo i pažljivo žvačite
- Povremeno koristite dodatke prehrani poput ekstrakta hmelja, kurkume i polifenola.
- Grickajte povremeno tokom dana orašaste plodove
Razni fokusi
Vranešić Bender kaže da je revolucija koju su doneli novi lekovi za lečenje pretilosti promenila fokus istraživanja i u području nutricionizma.
“No, ipak, na kraju uvek dolazimo do sličnih principa koji deluju na metaboličko zdravlje, a to su mediteranska prehrana i specifični biološki aktivni spojevi iz bilja i hrane poput polifenola. Pre 30 godina ti su se obrasci i sastojci posmatrali kroz prizmu antioksidacijskog i protuupalnog delovanja na ćelije. Zatim se fokus usmerio na mikrobiom, a sada i na L-ćelije tankog creva, odnosno lučenje GLP-1 i inhibiciju DPP-4. Hrana i sastojci hrane deluju na bezbroj mehanizama u telu pa zato i fokus na pojedini aspekt često deluje kao novo revolucionarno otkriće.
Način prehrane određuje nas dugoročno, kumulativno kroz život. Sve korisne spoznaje treba svakako inkorporirati u vlastiti model prehrane, bilo da je reč o prevenciji, smanjenju telesne mase bez farmakoterapije ili o boljoj učinkovitosti uz farmakoterapiju debljine, a potom i dugoročnom održavanju postignutih rezultata. Nema održavanja rezultata bez promene prehrane i bez telesne aktivnosti”, kaže naučnica.
