Pre više od 100 godina, te noći kada je RMS Titanik udario u santu leda kod obale Njufaundlenda i potonuo za svega dva sata i 40 minuta, više od 1.500 ljudi našlo je smrt u ledenom Atlantiku.
Međutim, jedan od onih koji je preživeo bio je glavni brodski pekar, Čarls Džugin (Charles Joughin), koji je u istoriju ušao kao čovek koji je katastrofu prebrodio u popriličnom pijanom stanju.
Ko je bio Čarls Džugin?
Džugin je bio glavni pekar na Titaniku. Kada je brod udario u santu leda 14. aprila 1912, njegova prva reakcija bila je da se napije. Nakon toga je neko vreme doslovno bacao žene i decu u čamce za spasavanje, a zatim je, smireno, sišao sa krme broda u okean.
Čudesno preživljavanje u ledenoj vodi?
Dok je 1.500 ljudi umiralo od hipotermije i panike u mraku, Džugin je opušteno plivao po ledenoj vodi dva sata, sve dok nije naišao na prevrnut čamac za spasavanje na koji se uspeo. Nije dobio ni promrzline, a kosa mu je ostala suva.
Njegovo preživljavanje bilo je gotovo fiziološki nemoguće. Ipak, britanska istraga je zaključila da ga je upravo alkohol, na neki čudan način, održao u životu – ne time što ga je zagrejao, već što ga je učinio dovoljno mirnim i neustrašivim.
Alkohol i hladna voda
Stručnjaci su kasnije objasnili da alkohol zapravo povećava rizik od smrzavanja, jer širi krvne sudove i povlači toplotu sa vitalnih organa ka koži. Ali u slučaju Džugina, ekstremno hladna voda Atlantika (-2 °C) je odmah skupila krvne sudove i poništila taj efekat. Ono što mu je ostalo bilo je – „tečna hrabrost“.
Kanadski stručnjak za hipotermiju, Gordon Gizbreht, naglašava da alkohol inače ljude dovodi u smrtonosne situacije, ali u ovom slučaju, dao je Džuginu samopouzdanje i hladnokrvnost.
Kako je izgledala noć potonuća Titanika?
Odmah nakon sudara, Džugin je probudio svoje osoblje i poslao ih da u čamce za spasavanje natovare hleb i keks. Potom je otišao u svoju kabinu po piće, a zatim se vratio na palubu da pomaže pri ukrcavanju.
Odbio je svoje mesto u čamcu i čak je, zajedno sa još nekolicinom, silom ubacivao nevoljne žene u slobodna mesta – spasivši im život.
Kada su čamci već bili skoro svi spušteni, vratio se u svoju kabinu po još jedno piće, a zatim seo na krevet dok je voda ulazila kroz vrata.
Kasnije je ponovo izašao na palubu, bacao stolice u more kako bi služile kao improvizovane plutače, a onda potražio malo vode da utoli žeđ.
Poslednji čovek sa Titanika
Džugin je bio na samoj krmi kada se brod slomio. Umesto panike, on je to opisao jednostavno kao „veliko naginjanje na levu stranu“. Tačno u 2:20 ujutru, kada je Titanik potonuo, on je mirno „sišao“ sa broda u more.
To je bio trenutak kada je White Star Line prestao da mu plaća platu – jer za sve članove posade potonuće je značilo i zvaničan kraj radnog odnosa.
Šta se dešava u ledenoj vodi?
Prvi stadijum ulaska u hladnu vodu naziva se „hladni šok“. Drugi oficir Čarls Lajtoler opisao ga je kao osećaj „hiljadu noževa koji probadaju telo“. Obično ljudi tada upadnu u paniku, počinju da se guše i ubrzavaju gubitak toplote.
Džugin, međutim, nije paničio. Zahvaljujući alkoholu i svojoj smirenosti, ostao je u vodi gotovo dva sata, sve dok nije ugledao prevrnuti čamac Collapsible B. Uspeo je da se popne, a kasnije ga je spasio jedan od čamaca koji je plutao u blizini.
Stanje posle spasavanja
Kada je ujutru prebačen na RMS Carpathia, Džugin je bio uglavnom dobro. Jedino mu je noge otekle. Već posle nekoliko dana nastavio je da radi kao pekar.
U Drugom svetskom ratu ponovo je pekao hleb – ovog puta na brodovima koji su prevozili trupe.
Nasleđe „pijanog pekara“
Džuginova neobična sudbina u više navrata je prikazana u filmovima i serijama, pa čak i u poznatom filmu „Titanik“ iz 1997. godine. Njegova priča bila je tema i epizode serije Drunk History.
Ipak, iza legende o „pijanom pekaru“ krije se više od komične anegdote. Njegova hladnokrvnost, odlučnost i neverovatna volja za životom učinile su ga jednim od najfascinantnijih preživelih Titanika.
Kako je jedan stručnjak zaključio: „Neki ljudi vrlo brzo odustaju, a druge kao da je nemoguće ubiti.“
