Пре више од 100 година, те ноћи када је РМС Титаник ударио у санту леда код обале Њуфаундленда и потонуо за свега два сата и 40 минута, више од 1.500 људи нашло је смрт у леденом Атлантику.
Међутим, један од оних који је преживео био је главни бродски пекар, Чарлс Џугин (Charles Joughin), који је у историју ушао као човек који је катастрофу пребродио у поприличном пијаном стању.
Ко је био Чарлс Џугин?
Џугин је био главни пекар на Титанику. Када је брод ударио у санту леда 14. априла 1912, његова прва реакција била је да се напије. Након тога је неко време дословно бацао жене и децу у чамце за спасавање, а затим је, смирено, сишао са крме брода у океан.
Чудесно преживљавање у леденој води?
Док је 1.500 људи умирало од хипотермије и панике у мраку, Џугин је опуштено пливао по леденој води два сата, све док није наишао на преврнут чамац за спасавање на који се успео. Није добио ни промрзлине, а коса му је остала сува.
Његово преживљавање било је готово физиолошки немогуће. Ипак, британска истрага је закључила да га је управо алкохол, на неки чудан начин, одржао у животу – не тиме што га је загрејао, већ што га је учинио довољно мирним и неустрашивим.
Алкохол и хладна вода
Стручњаци су касније објаснили да алкохол заправо повећава ризик од смрзавања, јер шири крвне судове и повлачи топлоту са виталних органа ка кожи. Али у случају Џугина, екстремно хладна вода Атлантика (-2 °C) је одмах скупила крвне судове и поништила тај ефекат. Оно што му је остало било је – „течна храброст“.
Канадски стручњак за хипотермију, Гордон Гизбрехт, наглашава да алкохол иначе људе доводи у смртоносне ситуације, али у овом случају, дао је Џугину самопоуздање и хладнокрвност.
Како је изгледала ноћ потонућа Титаника?
Одмах након судара, Џугин је пробудио своје особље и послао их да у чамце за спасавање натоваре хлеб и кекс. Потом је отишао у своју кабину по пиће, а затим се вратио на палубу да помаже при укрцавању.
Одбио је своје место у чамцу и чак је, заједно са још неколицином, силом убацивао невољне жене у слободна места – спасивши им живот.
Када су чамци већ били скоро сви спуштени, вратио се у своју кабину по још једно пиће, а затим сео на кревет док је вода улазила кроз врата.
Касније је поново изашао на палубу, бацао столице у море како би служиле као импровизоване плутаче, а онда потражио мало воде да утоли жеђ.
Последњи човек са Титаника
Џугин је био на самој крми када се брод сломио. Уместо панике, он је то описао једноставно као „велико нагињање на леву страну“. Тачно у 2:20 ујутру, када је Титаник потонуо, он је мирно „сишао“ са брода у море.
То је био тренутак када је White Star Line престао да му плаћа плату – јер за све чланове посаде потонуће је значило и званичан крај радног односа.
Шта се дешава у леденој води?
Први стадијум уласка у хладну воду назива се „хладни шок“. Други официр Чарлс Лајтолер описао га је као осећај „хиљаду ножева који пробадају тело“. Обично људи тада упадну у панику, почињу да се гуше и убрзавају губитак топлоте.
Џугин, међутим, није паничио. Захваљујући алкохолу и својој смирености, остао је у води готово два сата, све док није угледао преврнути чамац Collapsible B. Успео је да се попне, а касније га је спасио један од чамаца који је плутао у близини.
Стање после спасавања
Када је ујутру пребачен на RMS Carpathia, Џугин је био углавном добро. Једино му је ноге отекле. Већ после неколико дана наставио је да ради као пекар.
У Другом светском рату поново је пекао хлеб – овог пута на бродовима који су превозили трупе.
Наслеђе „пијаног пекара“
Џугинова необична судбина у више наврата је приказана у филмовима и серијама, па чак и у познатом филму „Титаник“ из 1997. године. Његова прича била је тема и епизоде серије Drunk History.
Ипак, иза легенде о „пијаном пекару“ крије се више од комичне анегдоте. Његова хладнокрвност, одлучност и невероватна воља за животом учиниле су га једним од најфасцинантнијих преживелих Титаника.
Како је један стручњак закључио: „Неки људи врло брзо одустају, а друге као да је немогуће убити.“
