Лекови за дијабетес и скидање вишка килограма, познати под заједничким именом као агонисти ГЛП-1 рецептора, постали су глобални феномен због своје потврђене учинковитости. Један од најпопуларнијих је свакако је Оземпик.
У 2024. години око 15 милиона Американаца (6% одрасле популације) користило је разне лекове те врсте (семаглутид, лираглутид, тирзепатид итд.) који, поједностављено говорећи, делују тако што имитирају хормон ситости ГЛП-1.
Но, стопа задржавања на терапијама тим лековима показала се релативно ниском, а анкете показују да већина људи и даље радије покушава смршавјети без лекова, међу осталим због великих трошкова, нуспојава и потребе за дуготрајном употребом.
Како ГЛП-1 делује на ситост?
Агонисти ГЛП-1 рецептора (agonist подстиче, док antagonist блокира) делују тако што повећавају ниво хормона ГЛП-1 (глукагону сличан пептид-1), шаљу сигнал ситости у мозак, смањују апетит, подстичу излучивање инзулина, успоравају пражњење желуца и снижавају шећер у крви. Они уједно инхибирају деловање ензима ДПП-4 који брзо разграђује ГЛП-1 и тако продужују учинак хормона с неколико минута на цели недјељу.
Проф. др. сц. Дарија Вранешић Бендер, директорица Витаминотеке и клиничка нутриционистица на Оделу за клиничку прехрану КБЦ-а Загреб каже да се ГЛП-1 излучује из L-станица у цревима као одговор на унос хране.
“Излучивање ГЛП-1 након оброка подстакнуто је осетом храњивих материјом, а може бити смањено код одраслих особа с претилошћу, односно прекомерном телесном масом или дијабетесом типа 2”, тумачи.
Но, иако агонисти ГЛП-1 повећавају ниво тог хормона више од 1000 пута (због фармаколошки стабилне верзије ГЛП-1, а не повећања лучења природног хормона) у односу на природне нивои, одређене намирнице, време уноса хране и начин прехране такође могу природно стимулирати пораст нивоа ГЛП-1, и то без нуспојава.
Храна богата влакнима повећава нивои ГЛП-1
Један од природних начина повећања нивоа ГЛП-1 јест конзумација хране богате влакнима.
Прехрамбена влакна, нарочито она из грахорица, зоби, поврћа, семенки и орашастих плодова, топива су у води у којој стварају гел. У дебелом цреву подлежу ферментацији и стварају кратколанчане масне киселине. Ове молекуле стимулирају L-станице да луче више ГЛП-1.
Маслиново уље, авокадо и орашасти плодови
Маслиново и авокадово уље, као и орашасти плодови попут пистација, садрже мононезасићене масти које такође подстичу излучивање ГЛП-1. У једној студији, нивоа ГЛП-1 била је виша након конзумације хлеба с маслиновим уљем него с маслацем. Иста логика вреди и за комбинацију авокада и доручка – авокадо уз пециво резултује вишим нивоима ГЛП-1 него само пециво.
Важност протеина и доручка
Редослед конзумације хране још је један фактор који утиче на хормонални одговор тела. Конзумација протеина из животињских и биљних извора пре угљених хидрата значајно повећава нивои ГЛП-1 и смањује пораст нивоа глукозе.
Слично делује и конзумација поврћа пре шкробне хране. ГЛП-1 следи циркадијални ритам, па оброк у 8 сати ујутро стимулира отпуштање знатно већих количина тог хормона него исти оброк у 17 сати. То је у складу са старом пословицом: “Доручкуј као краљ, ручај као принц, а вечерај као сиромах.”
Вранешић Бендер каже да су током протеклих неколико десетлећа бројне студије показале да особе које редовно доручкују лакше постижу и одржавају пожељну телесну масу те да имају бројне друге здравствене предности.
“Данас такође знамо да систем гена циркадијалног ритма има кључну улогу у усклађивању дневних ритмова већине метаболичких процеса. Он је синкронизиран с циклусом светла и таме те интервалима уноса хране и поста. Доручак има снажан учинак на оптимизацију мреже циркадијалних гена. Неусклађен образац уноса оброка, попут прескакања доручка, може довести до несклада између времена оброка и циркадијалних гена те је повезан с претилошћу и дијабетесом типа 2. Осим тога, истраживања су показала да доручак богат протеинима поспешује регулацију гликемије и повољно утиче на природно лучење ГЛП-1”, каже Вранешић Бендер.
Споро једење и темељно жвакање
Студије су показале да споро конзумирање хране такође повећава ниво ГЛП-1. На пример, једење сладоледа током 30 минута резултује вишом нивоом хормона него ако се поједе у 5 минута.
Важну улогу има и жвакање хране. Примерице, конзумација рибаног купуса повећава ГЛП-1 више него конзумација истог купуса у облику пиреа.
Додаци прехрани
Додаци прехрани такође могу утицати на нивои ГЛП-1. Примерице, природни спој из хмеља, који се, међу осталим, користи у производњи пива, може активирати рецепторе у цревима који стимулирају лучење ГЛП-1.
Зове се хумулон, а у неким истраживањима користи се и изохумулон. Ови спојеви активирају тзв. горке рецепторе у цревима. Њихова активација може подстакнути лучење ГЛП-1 хормона, што помаже у смањењу апетита и регулацији шећера у крви.
Прехрана није толико моћна као лекови, али је дугорочно одржива и здрава
Чињеница је да ни једна природна метода не подиже ГЛП-1 на тако високе нивои уз трајни учинак како то чине лекови. Примерице, семаглутид подиже ГЛП-1 на ниво од 65 нг/мЛ, док најбоља прехрамбена стратегија, медитеранска дијета, досеже око 59 пг/мЛ. Дакле, лекови подижу нивои хормона ситости око 1000 пута више од хране.
Но, с друге стране, дугорочне студије показале су да медитеранска прехрана смањује ризик од срчаног удара за 30%, док ГЛП-1 лекови то чине за 20%. Другим речима: иако је губитак килограма спорији, уз правилну прехрану здравствени исход може бити бољи.
Препоручена стратегија
У складу са свиме наведеним, стручњаци препоручују неколико прехрамбених правила за повећање нивоа ГЛП-1 без лекова:
У сваки оброк укључите влакнима богату храну и довољно протеина
- Не прескачите доручак
- Користите маслиново уље као основну масноћу
- Конзумирајте протеине и поврће пре шкробних намирница
- Једите споро и пажљиво жвачите
- Повремено користите додатке прехрани попут екстракта хмеља, куркуме и полифенола.
- Грицкајте повремено током дана орашасте плодове
Разни фокуси
Вранешић Бендер каже да је револуција коју су донели нови лекови за лечење претилости променила фокус истраживања и у подручју нутриционизма.
“Но, ипак, на крају увек долазимо до сличних принципа који делују на метаболичко здравље, а то су медитеранска прехрана и специфични биолошки активни спојеви из биља и хране попут полифенола. Пре 30 година ти су се обрасци и састојци посматрали кроз призму антиоксидацијског и протуупалног деловања на ћелије. Затим се фокус усмерио на микробиом, а сада и на L-ћелије танког црева, односно лучење ГЛП-1 и инхибицију ДПП-4. Храна и састојци хране делују на безброј механизама у телу па зато и фокус на поједини аспект често делује као ново револуционарно откриће.
Начин прехране одређује нас дугорочно, кумулативно кроз живот. Све корисне спознаје треба свакако инкорпорирати у властити модел прехране, било да је реч о превенцији, смањењу телесне масе без фармакотерапије или о бољој учинковитости уз фармакотерапију дебљине, а потом и дугорочном одржавању постигнутих резултата. Нема одржавања резултата без промене прехране и без телесне активности”, каже научница.
