Današnjem čoveku, a izvesno je i svim ljudima svih vremena, nemoguće je shvatiti kako je to moguće da se Bog javi u ljudskom telu. Tajna ovaploćenja Božijeg nepojamna je tajna koja svoje razrešenje može imati samo i jedino u čovekovom srcu. A odatle, već je mnogo lakše shvatiti zašto je Bog to i učinio!
Rođenje Hrista Spasitelja, Boga Koji je postao Čovek, od Presvete Djeve Marije Bogorodice, najveće je čudo Neba i Zemlje, istorije i večnosti, ovoga i onoga veka i sveta. Jer na Božić, u pećini Vitlejema, toga „Doma Hleba“ Božijeg za nas ljude, Predvečni Sin Božiji postao je istorijski Sin Čovečiji, da nas ljude učini sinovima Božijim. Tvorac je postao stvorenje da nas kao stvorenja Božija učini besmrtnom i oboženom decom Božijom. Sa Neba, iz Carstva Božijeg, sišao je na zemlju u naše istorijsko biće i življenje Večni i Neprolazni, Beskonačni i Neizmenljivi Bog, da nas, prolazne i ograničene i promenljive i smrtne, učini večnim i neprolaznim, besmrtnim u jedinome Besmrtnome Bogu — u Bogočoveku Hristu Spasitelju.
Zašto je Bog postao Čovek? Zašto se Hristos ovaplotio, i uzeo na Sebe istinsku ljudsku prirodu, i postao pravi i potpuni čovek kao i mi ljudi? Kakav je krajnji cilj tog Božanskog Domostroja , „Božanske Ikonomije “ spasenja, kako kažu Sveti Oci naše Svete Pravoslavne i Apostolske, Saborno – Katoličanske Crkve? Evo odgovora na to pitanje Svetog i Bogonosnog oca našeg Grigorija Palame, Arhiepiskopa Solunskog (Beseda 16. na Božić, iz 14. veka):
„Ovaploćenje Boga Logosa donelo je nama ljudima neiskazana blaga, pa i samo Carstvo Nebesno. Koliko je do ovaploćenja i očovečenja Boga Logosa nebo bilo daleko od zemlje, toliko je daleko bilo od nas Carstvo Nebesno… Sin Božiji postao je čovek, da bi pokazao na kakvu nas visinu On uznosi; da ne bismo uobrazili kako smo sami sebe oslobodili robovanja đavolu;
da bi On, kao dvostruk prirodom (tj. Bog i Čovek = Bogočovek), postao posrednik, usklađujući svojstva obeju priroda;
da bi raskinuo okove greha;
da bi pokazao ljubav Boga prema nama;
da bi pokazao u kakav smo bezdan zla mi bili upali, te je bilo potrebno ovaploćenje Boga;
da bi postao za nas primer uniženja, koje je svezano sa telom i sa stradanjima;
da bi nama postao lek protiv gordosti;
da bi pokazao da je Bog stvorio našu prirodu dobrom;
da bi postao načalnik (= začetnik i prvenac ) novoga života, potvrdio naše vaskrsenje i prekratio beznađe;
da bi postavši Sin Čovečiji i uzevši udela u smrti, učinio ljude sinovima Božijim i učesnicima božanskog besmrća;
da bi pokazao da je ljudska priroda, za razliku od svih stvorenja, sazdana po liku Božijem;
da je ona toliko srodna s Bogom, da se može sjediniti s Njim u jednoj Ipostasi (=Ličnosti);
da bi počastvovao telo, i to smrtno telo;
da gordi dusi ne bi smeli smatrati sebe i misliti o sebi da su oni dragoceniji od čoveka, i da se mogu obožiti usled bestelesnosti i prividne besmrtnosti;
da bi sjedinio razdeljene prirodom ljude i Boga, sam Hristos postaje posrednik u obema prirodama…
Božanskom blagodaću Svojom Bog je stavio samoga Sebe u čovekovo biće, stvorivši ga po Svojoj slici i prilici, i uzvisio čoveka kao slobodno i samosvesno, lično biće… Bog je ukrasio našu ljudsku prirodu kao Svoje buduće obličje, u koje se On izvoleo obući ovaploćenjem…
Eto zašto se, dakle, po Svetim Ocima, Hristos na Božić ovaplotio i postao Dete od Presvete Bogomajke, u jaslama Vitlejemskim, u blagoslovenoj ovčijoj pećini, nad kojom su toga časa Anđeli Nebeski pevali sveradosnu pesmu:
„Slava na visini Bogu, i na Zemlji mir, među ljudima dobra volja! “
Ta pesma je naš hrišćanski, pravoslavni program za sve ljude i narode, kako pre dve hiljade godina tako i danas, tako i doveka. To je bio program života i rada i ponašanja i vladanja i čovekovanja (=humanosti) naših otaca i praotaca pravoslavnih, naših Srpskih Mučenika i Pravednika, naših vitezova Krsta časnog i Slobode zlatne, naših ratara i ratnika, naših radnika i poslenika na svakom čestitom ljudskom i narodnom, čovečanskom poslu i službi.
Ta nebeska slava Božija, i taj spasiteljni Mir Hristov, i ta bogodana Dobra Volja među ljudima – neka danas o Božiću, i u sve dane života našeg, bude sa svima nama, i svima Božjim ljudima i stvorenjima! Neka sva Zemlja postane Vitlejemske jasle, da primi Bogomladenca Hrista u srca sviju nas, i u domove svih vernih i pravih ljudi Božijih, posebno napaćenog naroda našeg Pravoslavnog, koji se evo već sedmo leto ne smiruje, rastrzavan spolja i iznutra, a žedan mira i ljubavi, pravde i slobode, žedan Hristovog Božića i Carstva, koje Hristos Spas donosi i daje za sve nas u ovaj svespasonosni dan i Praznik Božića. Mir Božji! Hristos se rodi! Srećan Božić! Blagoslovena Nova Godina blagosti Gospodnje!
Episkop Atanasije (Jevtić)
