Данашњем човеку, а извесно је и свим људима свих времена, немогуће је схватити како је то могуће да се Бог јави у људском телу. Тајна оваплоћења Божијег непојамна је тајна која своје разрешење може имати само и једино у човековом срцу. А одатле, већ је много лакше схватити зашто је Бог то и учинио!
Рођење Христа Спаситеља, Бога Који је постао Човек, од Пресвете Дјеве Марије Богородице, највеће је чудо Неба и Земље, историје и вечности, овога и онога века и света. Јер на Божић, у пећини Витлејема, тога „Дома Хлеба“ Божијег за нас људе, Предвечни Син Божији постао је историјски Син Човечији, да нас људе учини синовима Божијим. Творац је постао створење да нас као створења Божија учини бесмртном и обоженом децом Божијом. Са Неба, из Царства Божијег, сишао је на земљу у наше историјско биће и живљење Вечни и Непролазни, Бесконачни и Неизменљиви Бог, да нас, пролазне и ограничене и променљиве и смртне, учини вечним и непролазним, бесмртним у јединоме Бесмртноме Богу — у Богочовеку Христу Спаситељу.
Зашто је Бог постао Човек? Зашто се Христос оваплотио, и узео на Себе истинску људску природу, и постао прави и потпуни човек као и ми људи? Какав је крајњи циљ тог Божанског Домостроја , „Божанске Икономије “ спасења, како кажу Свети Оци наше Свете Православне и Апостолске, Саборно – Католичанске Цркве? Ево одговора на то питање Светог и Богоносног оца нашег Григорија Паламе, Архиепископа Солунског (Беседа 16. на Божић, из 14. века):
„Оваплоћење Бога Логоса донело је нама људима неисказана блага, па и само Царство Небесно. Колико је до оваплоћења и очовечења Бога Логоса небо било далеко од земље, толико је далеко било од нас Царство Небесно… Син Божији постао је човек, да би показао на какву нас висину Он узноси; да не бисмо уобразили како смо сами себе ослободили робовања ђаволу;
да би Он, као двострук природом (тј. Бог и Човек = Богочовек), постао посредник, усклађујући својства обеју природа;
да би раскинуо окове греха;
да би показао љубав Бога према нама;
да би показао у какав смо бездан зла ми били упали, те је било потребно оваплоћење Бога;
да би постао за нас пример унижења, које је свезано са телом и са страдањима;
да би нама постао лек против гордости;
да би показао да је Бог створио нашу природу добром;
да би постао началник (= зачетник и првенац ) новога живота, потврдио наше васкрсење и прекратио безнађе;
да би поставши Син Човечији и узевши удела у смрти, учинио људе синовима Божијим и учесницима божанског бесмрћа;
да би показао да је људска природа, за разлику од свих створења, саздана по лику Божијем;
да је она толико сродна с Богом, да се може сјединити с Њим у једној Ипостаси (=Личности);
да би почаствовао тело, и то смртно тело;
да горди дуси не би смели сматрати себе и мислити о себи да су они драгоценији од човека, и да се могу обожити услед бестелесности и привидне бесмртности;
да би сјединио раздељене природом људе и Бога, сам Христос постаје посредник у обема природама…
Божанском благодаћу Својом Бог је ставио самога Себе у човеково биће, створивши га по Својој слици и прилици, и узвисио човека као слободно и самосвесно, лично биће… Бог је украсио нашу људску природу као Своје будуће обличје, у које се Он изволео обући оваплоћењем…
Ето зашто се, дакле, по Светим Оцима, Христос на Божић оваплотио и постао Дете од Пресвете Богомајке, у јаслама Витлејемским, у благословеној овчијој пећини, над којом су тога часа Анђели Небески певали сверадосну песму:
„Слава на висини Богу, и на Земљи мир, међу људима добра воља! “
Та песма је наш хришћански, православни програм за све људе и народе, како пре две хиљаде година тако и данас, тако и довека. То је био програм живота и рада и понашања и владања и човековања (=хуманости) наших отаца и праотаца православних, наших Српских Мученика и Праведника, наших витезова Крста часног и Слободе златне, наших ратара и ратника, наших радника и посленика на сваком честитом људском и народном, човечанском послу и служби.
Та небеска слава Божија, и тај спаситељни Мир Христов, и та богодана Добра Воља међу људима – нека данас о Божићу, и у све дане живота нашег, буде са свима нама, и свима Божјим људима и створењима! Нека сва Земља постане Витлејемске јасле, да прими Богомладенца Христа у срца свију нас, и у домове свих верних и правих људи Божијих, посебно напаћеног народа нашег Православног, који се ево већ седмо лето не смирује, растрзаван споља и изнутра, а жедан мира и љубави, правде и слободе, жедан Христовог Божића и Царства, које Христос Спас доноси и даје за све нас у овај свеспасоносни дан и Празник Божића. Мир Божји! Христос се роди! Срећан Божић! Благословена Нова Година благости Господње!
Епископ Атанасије (Јевтић)
