Jedan od darova Duha Svetoga onima koji su svojim životom Njega i zadobili, jeste i prozorljivost. Blagodatni dar koji čini da čovek može dogledati buduće događaje. Neretko, budućnost im biva otkrivena i posredstvom drugih svetih Božijih ljudi. Takav slučaj zbio se i sa Svetim Jovanom Kronštatskim kome se javio Sveti Serafim Sarovski opisujući mu događaje koji će nastupiti na kraju istorije sveta i čoveka, što je sveti i posvedočio ostavivši o tome zapis.
Početak viđenja
Gospode, blagoslovi! Ja, mnogogrešni sluga Jovan, jerej Kronštatski, pišem ovo Viđenje.
Ono što sam video i što predajem pismeno, napisao sam svojom rukom. Na noć uoči 1. januara 1908. godine, posle večernje molitve, seo sam da malo odahnem za stolom. U mojoj keliji je bio polumrak, a pred ikonom Majke Božije je gorelo kandilo. Nije prošlo ni pola časa, začuo sam šum. Neko se tiho dotakao mog desnog ramena i laki i tihi, umilni glas reče mi: „Ustani, slugo Božiji Jovane, pođi sa mnom!“
Ja sam brzo ustao. Preda mnom je stajao divni, čudni starac, bled sa sedim vlasima, u mantiji i sa brojanicama u levoj ruci. Pogledao me je strogo, no oči su mu bile umilne i blage. Od straha ja za malo nisam pao, no čudni starac me je pridržao. Ruke i noge su mi drhtale, hteo sam nešto reći, ali jezik mi se nije pokretao.
„Starac me je prekrstio i meni je postalo lako i radosno“
Starac me je prekrstio i meni je postalo lako i radosno, i ja sam se prekrstio, takođe. Zatim je on štapom ukazao na zapadnu stranu zida i tim istim štapom je napisao: 191Z, 1914, 1917, 1922, 1930, 1933, 1934. godina. Odjednom, taj zid je nestao i ja sam sa starcem pošao po zelenom polju.
Vidim, stoji masa krstova; hiljade, milioni raznovrsnih: malih, velikih, drvenih, kamenih, gvozdenih, bakarnih, srebrnih i zlatnih. Išao sam pored tih krstova, prekrstio se i ohrabrio da upitam starca kakvi su to krstovi? On mi je umilno odgovorio: „To su oni koji su za Hrista i Reč Božiju postradali!“
Idem dalje i vidim, čitave reke krvi teku u more koje se crveni od krvi. Od straha sam se užasnuo i opet zapitao čudnog starca: „A, što je proliveno toliko krvi?“ On me pogledao i rekao mi: „To je hrišćanska krv!“
Padanje svetilnika
Zatim je starac pokazao rukom na oblak. Ja videh masu gorećih, jarko užarenih svetilnika. I gle, oni počeše padati na zemlju: jedan, dva, tri, pet, deset, dvadeset… Zatim počeše padati u stotinama, sve više i više, i svi su goreli. Ja sam vrlo žalio što oni nisu goreli jasno, nego su samo padali i gasili se, pretvarajući se u prah i pepeo.
Starac reče: „Pogledaj!“ I ja videh na oblacima samo sedam svetilnika, pa zapitah starca: „Šta to znači?“ A, on sagnuvši glavu reče: „Svetilnici koje ti vidiš da padaju znače da će crkva pasti u jeres. A sedam goryćih svetilnika što je ostalo, znači da će sedam crkava Apostolskih Sabornih ostati pri kraju sveta.“
Nebeska povorka
Opet mi je starac kazao: „Pogledaj!“ I gle, ja gledam i vidim čudno viđenje, anđeli su pevali: Svjat, Svjat, Svjat Gospod Savaot! Velika masa naroda sa svećama u rukama i radosnim, sijajućim licima išla je za njima.
To su bili: kneževi, patrijarsi, mitropoliti, episkopi, arhimandriti, igumani, shimnici, jereji, đakoni, posnici, otšelnici Hrista radi, mirjani, mladići, dečaci, deca… Heruvimi i serafimi su ih pratili u nebesku, rajsku obitelj.
Ja sam zapitao starca: „Kakvi su to ljudi?“ Starac kao da je znao moju misao, reče: „Sve su to sluge Hristove, koji su postradali za svetu Hristovu Sabornu i Apostolsku Crkvu.“ Ja sam se opet usudio da zapitam: „Da li se i ja mogu pridružiti njima?“ Starac reče: „Ne. Još je rano эa tebe, strpi se i pričekaj!“
Opet sam zapitao: „Reci mi oče, a otkud deca?“ Starac reče: „Ta deca su takođe postradala эa Hrista od cara Iroda (14 hiljada). A, takođe su dobila venac od Cara i ona bezimena deca koja su pogubljena u utrobi svoje majke!“ Ja sam se prekrstio: „Kakav će veliki i strašni greh biti majci – neoprostivi!“
Idemo dalje i ulazimo u veliki hram
Idemo dalje i ulazimo u veliki hram. Hteo sam da se prekrstim, ali starac mi reče: „Ovde je mrzost i zapuštenje.“ Vidim mračan i taman hram i u njemu mračan i taman presto. Nema ikonostasa pred oltarom. Umesto ikona, neki tuđi portreti sa zverinjim licima i oštrim kalpacima, a na prestolu nije krst nego velika zvezda i evanđelje sa zvezdom.
Smolane sveće gore i pršte kao drva. Na prestolu stoji putir iz koga dolazi strašan smrad i otuda gamižu svakakvi gadovi: žabe, škorpije, pauci – strašno je gledati sve to. Prosfore su takođe sa zvezdom, a pred prestolom stoji sveštenik u svetlo crvenoj odeždi po kojoj gmižu zelene žabe i pauci. Lice mu je strašno i crno kao ugalj, oči crvene a iz grla ide dim i crni žalci kao u ose.
Ah, Gospode, kako je to strašno gledati. Zatim je na presto skočila neka mrska, gadna i bezobrazna crna žena, sva u crveno obučena, sa zvezdom na čelu. Zavrtela se na prestolu, potom kriknula kao noćna sova čiji glas se strašno razlegao po čitavom hramu: „Sloboda!“ – i stala. A, ljudi su kao bezumni počeli da trče oko prestola, radujući se nečemu.
Vikali su, zviždali i pevali nekakvu pesmu, iz početka tiho, zatim jače, kao psi, zatim se sve pretvorilo u zversko rikanje i režanje. Odjednom bljesnu jarka munja i udari silan grom. Zemlja zadrhta i hram se surva i propade u zemlju. Presto, sveštenik, crvena žena, sve se u kovitlacu survalo u bezdan.
Gospode, spasi! Gledajući ovaj strašan prizor hladan znoj mi je izbio po čelu i ja sam se prekrstio. Osvrnuo sam se i starac se osmehnuo na mene, upitavši: „Jesi li video ?“ „Video sam oče. Reci mi šta je to bilo, tako strašno i užasno?“
Starac mi odgovori: „Hram, sveštenici i ljudi, to su jeretici, odstupnici i bezbožnici koji su odstupili od Vere Hristove i od Svete, Saborne i Apostolske Crkve, i priznali jeretičku novo-živoobnovljeničku crkvu koja nema blagodati Božije. U njoj je nemoguće ni postiti, ni ispovedati se, ni primiti miropomaэanje.“
„Gospode, spasi mene grešnoga, pošalji mi pokajanje, smrt hrišćansku!“, prošaputao sam. No, starac me umirio: „Ne žalosti se“, reče. „Moli se Bogu!“
Stradanja i duhovno neznanje
Pošli smo dalje. Gledam, ide masa ljudi strašno izmučenih. U svakoga od njih zvezda na čelu. Oni, ugledavši nas, povikaše: „Molite se za nas, sveti oci, Bogu. Nama je vrlo teško, i mi sami ne možemo! Očevi i majke nas nisu učili эakonu Božijem i čak nemamo ni ime hrišćansko. Mi nismo dobili pečat dara Duha Svetoga, nego crveni эnak!“ Ja sam zaplakao i pošao za starcem.
„Pogledaj!“, pokazao mi je starac rukom. „Vidiš li?“ „Vidim brda!“ „Ne! To je brdo leševa ljudskih, ogrezlo u krvi.“ Ja sam se prekrstio i upitao starca: „Šta to эnači? Kakvi su to leševi?“ „To su monasi i monahinje, otšelnici i otšelnice, ubijeni эa Svetu Sabornu i Apostolsku Crkvu; koji nisu hteli da prime antihristov pečat nego su želeli da prime mučenički venac i umru эa Hrista.“ Ja sam se molio: „Spasi Gospode i pomiluj sluge tvoje i sve hrišćane.“
Stradanje cara
No odjednom, starac se okrenuo ka severnoj strani i pokazao rukom: „Gledaj!“ Pogledao sam i video carski dvorac, a okolo trče životinje raznih vrsta, zveri razne veličine, aždaje i svakakvi gadovi koji šište i ulaze u dvorac i već su pojurili na tron pomazanika Nikolaja Drugog. Njegovo lice je bledo ali hrabro. On čita Isusovu molitvu.
Odjednom, tron se poljuljao, kruna je spala i otkotrljala se. Zveri su režale, tukle se i davile pomazanika. Rastrzale su ga, izgazile, kao zli dusi u adu. Odjednom, sve ovo je nestalo i ja sam gorko zaplakao: „Ah, Gospode, spasi i pomiluj od svakoga zla, neprijatelja i protivnika!“ Starac me je uzeo za rame: „Ne plači! Tako je ugodno Bogu!“.
I reče: „Gledaj!“ Gledam i vidim kako se pokazalo belo sijanje. S početka nisam mogao razlikovati, no zatim je postajalo sve jasnije: pristupao je nevoljni pomazanik. Na glavi mu venac od zelenih listova, a lice bledo i okrvavljeno, sa zlatnim krstićem na vratu. Tiho je šaptao molitvu.
Prišao je i sa suzama rekao: „Moli se za mene oče Jovane, i reci svim pravoslavnim hrišćanima da sam umro kao mučenik, čvrsto i hrabro za veru Pravoslavnu i za Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu, postradao za sve hrišćane. Reci svim pravoslavnim pastirima da služe opšti bratski parastos za sve vojnike, postradale na bojnom polju: izgorele u ognju, u moru potopljene, i za mene grešnoga i postradalog. Grob moj ne tražite, njega je teško naći. Još molim, moli se za mene oče Jovane, i oprosti mi dobri pastiru.“
Zatim se sve pokrilo maglom. Ja sam se prekrstio: „Upokoj Gospode dušu usnulog sluge Tvog Nikolaja! Večni mu spomen!“ Gospode, kako je strašno. Ruke i noge su mi drhtale, plakao sam. Starac mi je opet rekao: „Ne plači, tako je ugodno Gospodu. Moli se Bogu, i još pogledaj?“
Gle, vidim masu ljudi koji se valjaju umirujući od gladi
Gle, vidim masu ljudi koji se valjaju umirući od gladi. Jeli su travu, zemlju, jeli su jedan drugoga, a psi su jeli leševe. Svuda strašan smrad, bestidnost. Gospode spasi nas i u svetoj Hristovoj Veri ukrepi, jer smo nemoćni i slabi bez vere. Starac mi opet govori: „Gledaj tamo!“ I gle, vidim čitava brda raznih knjiga, malih i velikih. Među tim knjigama gmižu smradni crvi koji šire strašan zadah.
Ja sam zapitao: „Kakve su to knjige, oče?“ On je odgovorio: „Bezbožne, jeretičke, koje zaražuju sve ljude sveta svojim bogohulnim učenjem.“ Starac se krajem svoga štapa dotaknuo tih knjiga i sve se pretvorilo u oganj i izgorelo do kraja. Vetar je razneo pepeo. Zatim gle, vidim crkvu oko koje leži masa pomenika i spiskova.
Sagnuo sam se i hteo podići jedan da pročitam, no starac mi reče da su to pomenici i pisma koja leže pri crkvi mnogo godina, i na koje su sveštenici zaboravili pa ih ne čitajy nikada, a usnule duše traže da se molimo za njih, no nema ko da čita ni da pominje. Ja upitah: „Pa, ko će onda ?“ „Anđeli!“, reče starac. Ja. sam se prekrstio: „Pomeni Gospode duše usnulih slugu Tvojih, u Carstvu Tvome!“
Demoni i otpadnici
Pošli smo dalje. Starac je išao brzo, tako da sam jedva uspevao da ga stignem.
Odjednom, on se okrenuo i rekao: „Pogledaj!“ I, gle, ide gomila ljudi gonjena strašnim besima koji su ih nemilosrdno tukli i boli dugačkim šiljcima, vilama i motkama. „Kakvi su to ljudi?“, zapitao sam starca. „To su oni“, odgovorio je starac, „koji su otpali od Vere i od Svete, Saborne i Apostolske Crkve i primili jeretičku živoobnovljeničku crkvu.
To su bili episkopi, sveštenici, đakoni, svetovnjaci, monasi, monahinje koji su primili brak i živeli razvratno. To su bili bezbožnici, vračari, bludnici, pijanice, srebroljupci, jeretici, odstupnici od Crkve, sektanti i ostali.“
Oni su imali užasan i strašan izgled: lica crna, iz grla im je išla pena i smrad i strašno su vikali. No, demoni su ih tukli nemilosrdno i gonili ih u duboku provaliju. Otuda je izlazio smrad, dim, oganj i nečisti miris. Ja sam se prekrstio: „Izbavi, Gospode, i pomiluj!“ Strašno je sve to viđenje.
Žig antihrista
Zatim sam video kako masa naroda ide, stari i mladi. Svi su bili obučeni u crvene haljine i nosili su ogromnu crvenu zvezdu petokraku na čijem svakom uglu je sedelo po dvanaest besova. U sredini je sedeo sam satana sa strašnim rogovima i krokodilskim očima, sa lavljom grivom, strašnim čeljustima i velikim zubima, a iz čeljusti je rigao smrdljivu penu. Sav narod je vikao: „Prokletstvom žigosani!“.
Zatim se pojavila masa demona, svi crveni. Žigosali su narod stavljajyći svakome na čelo i ruku žig u vidu zvezde. Starac reče da je to žig antihrista. Ja sam se strašno uplašio, prekrstio sam se i pročitao molitvu: Da vaskrsne Bog … Posle toga sve je iščezlo kao dim.
Narod Božiji
Starac je išao brzo i ja sam jedva uspevao da ga pratim. Zaustavio se potom i pokazao mi je na. istok: „Gledaj!“ – veli. Ugledao sam masu naroda sa radosnim licima u čijim rukama su bili krstovi, crkveni barjaci i cveće. Na sredini među ovom masom visoko u vazduhu stoji presto sa zlatnom carskom krunom na kojoj je zlatnim slovima napisano: Za malo vremena! Oko prestola stoje patrijarsi, mitropoliti, episkopi, sveštenici. monasi i monahinje, pustinjaci i mirjani. Svi pevaju: „Slava vo višnjih Bogu i na zemlji mir.“ Ja sam se prekrstio i zablagodario Bogu.
Poslednja stradanja
Odjednom, starac je krstoliko tri puta zamahnuo u vazduh. I. gle, ja videh masu leševa i potoke krvi. Anđeli su leteli nad telima ubijenih i jedva su uspevali da duše hrišćanske uznose k Prestolu Božjem pevajući: Aliluja! Strašno je bilo gledati sve to. Ja sam gorko plakao i molio se.
Starac me je uzeo za ruku i rekao: „Ne plači! Tako je potrebno Gospodu Bogu za naše maloverje i kukavnost, ovo tako treba da bude. Spasitelj naš Isus Hristos je takođe postradao za nas i prolio Svoju prečistu krv na krstu. Biće, dakle, još mnogo mučenika za Hrista i to su oni koji neće ppimiti antihristov žig, no proliće krv i dobiti mučenički venac.
Zatim se starac pomolio, tri puta se prekrstio prema istoku i rekao: „Evo, ispunilo se proroštvo Danilovo. Konačna mrzost zapuštenja.“ U tom času sam ugledao jerusalimski hram na čijem vrhu je zvezda. Oko hrama se tiskaju milioni ljudi koji žele da uđu u hram. Ja sam hteo da se prekrstim, ali mi je starac opet zadržao ruku i rekao: „Ovde je mrzost zapuštenja!“ Ušli smo u hram u kome je bilo mnogo naroda.
Po sred hrama sam video presto oko koga su u tri reda gorele smolane cveće. Na prestolu je, obučen u svetlo crvenu porfiru, sedeo svetski upravitelj, car, na čijoj glavi je bila zlatna kruna sa brilijantima i zvezdom. Zapitao sam starca ko je to? On je rekao: „To je antihrist!“ Bio je visokog rasta, oči crvene kao užareni ugalj, brada crna kao klin, lice svirepo, hitro i lukavo -podobno zveru, nos orlovski.
Odjednom, antihrist ustade na svom prestolu i uspravi se u celom rastu svom. Podiže visoko glavu i pruži desnu ruku narodu (na prstima su mu bili nokti kao u tigra), pa riknu svojim zverinjim glasom: „Ja sam vaš bog, car i upravitelj! Koji ne prime moj žig, smrt im je ovde!“ Svi su pali na kolena, poklonili se i primili žig na čelo.
„Mi smo hrišćani, verujemo u Gospoda našeg Isusa Hrista“
No, neki su smelo prišli i odjednom mu snažno uzviknuli: „Mi smo hrišćani, verujemo u Gospoda našeg Isusa Hrista!“ Tada je u trenutku bljesnuo mač antihrista i glave hrišćanskih mladića su sletele. Prolila se krv za veru Hristovu. Gle, potom dovode devojčice, žene i mladu decu.
Ovde se on još više razgoropadio i zarikao kao zver: „Smrt njima! Ti hrišćani su moji neprijatelji. Smrt njima!“ Odmah je sledila momentalna smrt. Glave su sletale na pod i prolila se krv pravoslavna po svem hramu.
Zatim dovode antihristu desetogodišnjeg dečaka da se pokloni i govore: „Padni na kolena!“ No, dečak je smelo prišao do prestola antihristovog i rekao: „Ja sam hrišćanin i verujem u Gospoda našeg Isusa Hrista, a ti si porod i sluga satanin, ti si antihrist!“ Strašnim i divljim režanjem zarežao je na njih: „Smrt!“ Svi su pali pred antihristom na kolena.
Odjednom hiljade gromova je zagrmelo i hiljade nebeskih munja su letele kao ognjene strele tukyći sluge antihristove. Iznenada, jedna najveća strela, ognjena i krstolika, sletela je sa neba i udarila antihrista u glavu. On je uzmahnuo rukom i pao, dok mu je kruna sletela sa glave i raspala se u prah. Milioni ptica su leteli i kljuvali leševe nečistih slugu antihristovih.
Završetak viđenja
Osetio sam tada da me je starac uhvatio za rame i rekao: „Idemo dalje, putem!“ Evo, opet vidim masu krvi do kolena, do pojasa.! Oh, kako je mnogo proliveno krvi hrišćanske! Tu sam se setio reči iz Otkrovenja Jovana Bogoslova: Biće krvi konjima do uzda! Ah. Bože spasi mene grešnoga! Na mene je napao veliki strah i bio sam ni živ ni mrtav.
Gle, vidim anđeli lete i pevaju: Svjat, Svjat, Svjat Gospod! Okrenuo sam se, a starac je klečao i molio se. Zatim je ustao i umiljato mi rekao: „Ne žalosti se! Brzo, brzo je kraj svetu, moli se Gospodu. On je milostiv slugama svojim. Nisu više preostale godine, nego sati, i brzo je kraj!“
Potom me je starac blagoslovio i pokazao rukama na istok. rekavši: „Ja idem eno tamo!“ Dok sam pao na kolena i poklonio mu se, vidim da se on brzo odvaja od zemlje. Tad sam zapitao: „Kako je tvoje ime, čudni starče?“ Zatim sam jače povikao: „Sveti oče, reci kako je tvoje sveto ime?“ „Serafim!“ -tiho i lako reče on meni.
„A to što si video napiši i ne zaboravi sve to radi Hrista.“
Odjednom kao da je nad mojom glavom udarilo veliko zvono. Ja sam se probudio i otvorio oči. Na čelu mi je bio hladan znoj, a u slepoočnicama je udaralo. Srce je jako lupalo i noge drhtale. Učinio sam molitvu: „Da voskresnet Bog… Gospode prosti me grešnog i nedostojnog raba Tvojega Jovana. Bogu našem slava. Amin.“
