Prepodobni Petar Koriški je pravoslavni hrišćanski svetitelj. Rodom je bio iz sela Koriše, blizu manastira Svetog Marka kod Prizrena. Sveti Petar Koriški se rodio između 1211. i 1215. godine, od pobožnih i bogatih roditelja.
Bogonosni Petar od rane mladosti zavoli Hrista i za razliku od svojih vršnjaka vreme provođaše u molitvi i postu. Posle očeve smrti reši da pronađe opitnog monaha i da uz njega provede svoj zemaljski život ali posle moljenja svoje majke i sestre, a radi svoje poslušnosti, ostade u roditeljskom domu.
Nezlobiv i krotak
Do današnjih dana je ostalo predanje o velikoj Petrovoj nezlobivosti i krotkosti. Naime, čak su i ptice nebeske sletale na njega i čupale mu kosu ali se nikad nije branio da se ne bi nekako ogrešio i da se, dok je obrađivao zemlju sa slepim, prestarelim volom nikada nije naljutio niti podviknuo na vola.
Ubrzo po majčinoj smrti, odlučivši da se povuče u tihovanje, razdeli svoje imanje siromašnima i predloži svojoj sestri Jeleni da se uda i da je zbrine ne želeći da je ostavi samu. Jelena to odbi i takođe izrazi želju da sačuva devstvenost i da se i ona preda podvigu.
Primio je postrig u manastiru Petrovica
Zajedno otiđoše u obližnji manastir Petrovicu, zadužbinu Svetog kralja Uroša, kod opitnog starca gde vreme provodiše u velikom podvigu i gde primi monaški postrig. Međutim, u Svetom Petru se još više razgori ljubav za podvižništvom pa namisli tajno da napusti sestru i da se udalji u pustinju. Čim pokuša da ode sestra ga primeti i brzo sustiže.
Putujući, stigoše do visoke gore iznad grada Prizrena, povrh sela Koriša. Umorni od puta zastadoše da se odmore i kada mu sestra zaspa, Sveti Petar vatreno se pomoli za svoju sestru i njeno spasenje i odbeže još dalje u goru, u deo zvano „Sveta“ gde se nastani i od tog trenutka, reči su ništavne da opišu trud, dela i podvige Svetog Petra jer od tada počinje svetiteljski život Petrov.
Jedno vreme, bežeći od ljudske slave, nastani se u Crnoj Reci da bi se konačno nastanio u mestu svog podviga, na gori iznad Koriše, gde osnovaše svoj manastir, u koji dolaziše mnogi radi molitve i pomoći.
Upokojio se 18. juna
Upokojio se mirno 5. juna (18. juna po gregorijanskom kalendaru) 1270. ili 1275. godine u svojoj isposnici. U noći kada se upokojio monasi videše obasjanu isposnicu i čuše umilno pojanje bezbroj pojaca.
Gospod proslavi njegove mošti gde se dešavaše čudesna isceljenja i koje počeše obilno da miomirišu. Sa svih strana počeše nevoljni da dolaze, bez obzira na veru i svima Sveti Petar pomagaše i isceljivaše ih od bolesti.
Posle propasti srpskog carstva i usled velike najezde Arbanasa, 1709. godine, mošti svetog Petra prenete su iz Koriše u manastir Crna Reka, gde se i danas nalaze i gde, čudesno, svakodnevno sveti Petar brzo pomaže svima koji mu se sa verom obrate.
Mošti Svetog prepodobnog Petra Koriškog
Mnogi bračni parovi, koji godinama nisu mogli da imaju dece, ubeđeni su da im je boravak ispod ćivota s moštima svetog Petra Koriškog pomogao da dobiju potomstvo, nekima da ostave cigarete, a ima i onih kojima je spasao život u suludoj vožnji po magistrali. Ponekad je dovoljno da se umiju vodom ili prozbore koju reč o svojoj muci u sobici gde počiva svetac-čudotvorac.
Kako objasniti neobične događaje u manastiru Crna reka (koji nema veze sa istoimenim Centrom za lečenje bolesti zavisnosti)?
Čudotvorna isceljenja nad moštima svetitelja
“Čudotvorna isceljenja, učinjena samim Gospodom ili posredstvom njegovih ugodnika, imaju za cilj samo jedno: da kroz prolazno spasenje tela od telesnih bolesti, vidljivo i opipljivo zasvedoče o mogućnosti večnog spasenja duše i tela.” Upravo su ovim rečima monasi manastira podno Mokre gore odgovorili na naše pitanje. I pokušali da objasne zbog čega se silni svet ovde svakodnevno sabira.
Svako bi da priđe čudotvornim moštima svetog Petra Koriškog, da proba kap vode s lekovitog izvora ili, jednostavno, da prozbori koju reč o svojoj muci ili nevolji. A čudima se, kažu ovde, odavno ne čude. Bilo ih je i za života samog svetitelja, pominjana su i tokom kasnijih vekova, ali ih je, možda, najviše bilo tokom prethodne tri decenije, od kada je manastir iznova zaživeo.
Naravno, pitanje je šta se čudom može nazvati?
Možda je to upravo iskustvo bračnog para Luković iz Pančeva, Mirjane i Časlava, koji šesnaest godina nisu imali dece. Pre otprilike dve decenije došli su u Crnu reku da od svetog Petra Koriškog izmole porod. Ispred ćivota sa svetim moštima čitane su im molitve da bi nedugo iza toga Mirjana ostala bremenita.
Nerotkinja rodila trojke
Najpre je rođena Sara, a potom su stigle i trojke – Dunja, Luka i Lana. Četvoro dece je rodila žena, kojoj su medicinske analize pokazale da nema nikakve šanse da zatrudni! Greška lekara ili čudo? Teško je reći, ali za Anđelku Boganović, rođenoj Filipović, dileme nije bilo: čuda su ovde ne samo moguća, već i lako ostvarljiva. Samo ako je i vera nevoljnika dovoljno iskrena i jaka.
Slučaj nesrećne žene u manastiru Crna Reka
Crnorečki monasi su u svojoj beležnici zapisali i slučaj ove nesrećne žene koji je, doista, teško objasniti:
“Leta gospodnjeg 2004, na dan kada naša crkva slavi prepodobnog Petra Koriškog (18. juna), u našem manastiru je krštena dvomesečna beba Petra. Posle krštenja, ispunjena osećanjima ljubavi i blagodarnosti prema svetitelju, njena majka nam je ispričala sledeće:
Pre rođenja Petre imala sam četiri porođaja. Dva puta su bebe bile mrtvorođene, a dva puta su deca bila živa, ali su posle kraćeg vremena umirala. Lekari su bili bespomoćni u otklanjanju uzroka koji su do toga dovodili, a mojoj tuzi nije bilo kraja.
Zbog toga sam i došla ovamo. Dok sam ležala ispod moštiju, zavetovah se svetitelju da ću, budem li rodila muško, detetu dati ime Petar, a ako bude žensko – Petra. Posle kraćeg vremena ostala sam u blagoslovenom stanju i nakon normalne trudnoće rodila sam zdravu devojčicu kojoj, ispunjujući zavet, nadenuh ime Petra.”
Snaga vere
Osim srećne majke, manastir podno Mokre gore redovno pohodi i bračni par iz Lazarevca Slobodanka i Goran Kalušević. I njima su lekari saopštili gorku istinu da neće imati dece, ali je vera bila jača! Na njihovu veliku radost, ali i na zaprepašćenje samih medicinara, posle posete svetinji, dobili su ćerku.
Moglo bi se zaključiti da se čuda događaju samo kada je reč o bračnim parovima bez dece. Srećom, nije tako. Mnogo je i primera isceljenja teških bolesti, neverovatnih iskustava da su nepokretne donosili na nosilima, a da su se vraćali na nogama, ali i nekih drugih, teže objašnjivih pojava.
