U ateljeu na Menhetnu pre skoro dve decenije nastala je skica spomenika Lavu Tolstoju i Nikolaju Rajevskom. Naručiocu posla dao sam zavet, kad se penzionišem i vratim u Srbiju, uradiću spomenik od najboljeg granita u znak ljubavi koju obojica imamo za Rusiju. Veliki čovek, dr Slobodan Branković više nije sa nama, ali spomenik je tu, završio sam ga.
Ovo za Sputnjik priča umetnik Slobodan Dane Mladenović, poreklom iz Aleksinca. Vratio se u rodni kraj. Ispunio posebnu misiju:
„Ovde sam godinu dana, pola godine sam samo tražio najbolji afrički granit, ploču ogromnih dimenzija. Kad sam ga konačno nabavio, uradio sam spomenik neverovatno brzo. Nadahnuće“.
Mladenović je iz rudarske porodice, početkom sedamdesetih otišao je u Pariz, samo sa olovkom i blokom za crtanje u džepu. Njegov jedinstveni stil portretisanja brzo je prepoznat. Posle izložbe portreta Žaka Širaka, postalo mu je tesno, pa je otišao u Njujork, gde je takođe radio portrete, velike formate renesanse. Poziv od koga je zaigralo srce
Dekorisao je enterijere novih zgrada koje su bile u granitu i staklu. Istovremeno, izlagao u Montrealu, Torontu. Bio je jako uspešan, pomagao sunarodnike koji su u SAD stigli gonjeni ratom, a onda je dobio poziv svog zemljaka, pukovnika, naučnika i pesnika Slobodana Brankovića:
„On je došao do ideje da se napravi spomenik u Gornjem Adrovcu kod crkve Svete Trojice, mi smo je uvek zvali Ruska crkva. Izgrađena je na mestu pogibije ruskog pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog, koji je Tolstoju bio inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu Ana Karenjina. Bio sam oduševljen! Odmah sam uradio skicu, kako bi to izgledalo. Dao je zeleno svetlo“.
Umetnik dodaje da je, prilikom prve sledeće posete Srbiji, otišao kod tadašnjeg episkopa niškog Jovana i dobio blagoslov za izradu spomenika, ali da rukovodstvo opštine nije bilo zainteresovano. Predlagao je i da o svom trošku obnovi biblioteku, pa čak i da uradi mini etno selo sa dačama, koje bi podsećalo na Rusiju. Nije bilo razumevanja. Vratio se u Njujork. A sada se konačno vratio u Srbiju i spomenik je tu:
„Obećao sam i sinu i Brankovićevoj supruzi, divnoj gospođi Spomenki, kad se zauvek vratim iz Njujorka, napraviču spomenik. Poslovanje je ovde mnogo drugačije nego na zapadu, namučio sam se da nađem ploču dimenzija 2,30 puta 1,30. Tražio sam granit, jer je spomenik trebalo da stoji vertikalno, da bude visok četiri metra. Kamenorazac u Novom selu kod Niša mi je rekao da bi to za ovaj kraj bilo rizično, da bi ga košava oduvala. Morao sam da ga uradim horizontalno“.
