Dva zlatna, tri srebrna i sedam bronzanih odličja – nesvakidašnji uspeh postigli su osnovci i srednjoškolci, reprezentativci Srbije na jubilarnoj, Desetoj evropskoj geografskoj olimpijadi. Uspeh je ostvaren u konkurenciji od oko 140 mladih talenata iz 12 država.
Naša domovina bila je domaćin ove smotre znanja koja je krajem prošlog i početkom ovog meseca održana u Beogradu i na Kopaoniku. Učesnici su se znanjem nadmetali u dve kategorije po uzrastu: seniorskoj (mladi od 16 do 19 godina) i juniorskoj (deca od 12 do 15).
Tim Srbije
Srbiju je predstavljalo 19 učenika, od toga je 12 ovenčano olimpijskim medaljama. Deset odličja zavredeli su polaznici beogradskog Regionalnog centra za mlade talente „Nikola Tesla”, a dva njihovi vršnjaci iz Regionalnog centra za talente „Mihajlo Pupin” u Pančevu.
Najuspešniji u našoj reprezentaciji bili su osvajači zlatnih medalja:
- Jakov Đondović, učenik Matematičke gimnazije, u kategoriji seniora, i
- među juniorima Petar Tolimir iz gimnazije „Ruđer Bošković”.
Srebrna odličja izborili su seniori
- Andrija Baldić iz Požarevačke gimnazije, i
- Denis Šabotić iz Pete beogradske gimnazije,
- u juniorskoj konkurenciji srebrni Pavel Sekulić iz somborske gimnazije „Veljko Petrović”.
Bronzanu medalju izvojevali su seniori
- Gabriel Lalić, iz pančevačke gimnazije „Uroš Predić”, i Ilija Ćulibrk iz novosadske gimnazije „Isidora Sekulić”.
Treće mesto u kategoriji juniora osvojili su:
- Aleksa Tomić, đak kikindske osmoletke „Sveti Sava”,
- Damjan Ćuk, iz užičke Prve osnovne škole kralja Petra Drugog,
- Milutin Pilipović iz Šabačke gimnazije, i
- Nikola Vujisić iz OŠ „Dragojlo Dudić” u Beogradu.
Takmičenje zahteva ogromno znanje
Budući da ova olimpijada daleko prevazilazi okvire takmičenja koja podrazumevaju rešavanje zadataka u ispitnoj sali, i zahteva daleko više znanja od onog koje je predviđeno našim planom i programom nastave i učenja, uspeh ove darovite dece time je još značajniji.
– Ovo takmičenje je izuzetno zahtevno. Ima tri segmenta. Jedan deo jeste pisani, ali oni tu više pišu eseje na određene teme nego odgovore na pitanja. Drugi deo je terenski, takmičari obilaze određeni prostor i daju predloge rešavanja konkretnog problema, a ovoga puta glavna tema bila je zaštita životne sredine i prirode na Kopaoniku. Treći segment je multimedijalni test, ili kviz, gde učenici treba da pokažu znanja iz aktuelnih geopolitičkih i drugih dešavanja u svetu. Naši đaci prvo treba da prođu četiri nivoa nacionalne olimpijade da bi učestvovali na evropskoj koja je na engleskom jeziku – objasnio je za „Politiku” Nikola Srzentić, direktor Regionalnog centra za mlade talente „Nikola Tesla”.
Za one koji sa talentima rade, napominje on, veliki uspeh na Evropskoj geografskoj olimpijadi nije veliko iznenađenje.
– To je zato što znamo da imamo izvanrednu decu. Posle 25 godina rada u centru i tolikih takmičenja, mislim da su naša deca najpametnija na svetu. Samo im treba pokazati dobar put, a ima profesora koji su prihvatili taj posao, iako im je to dodatak na prosvetni rad kojim se inače bave u školama u kojima su zaposleni – napominje Srzentić.
Profesori ponosni
Među profesore entuzijaste koji posvećeno rade s talentima on ubraja i Biljanu Krstin. Ona je mentor darovitima u RCT „Mihajlo Pupin”, inače nastavnik geografije u OŠ „Vasa Živković” u Pančevu.
– Naši đaci uvek postižu izvanredne rezultate, ali ne mogu da kažem da je zato i ovaj uspeh očekivan. On je postignut zahvaljujući velikom trudu i radu. Simbiozi stečenih znanja koja su primenjena, što i jeste smisao učenja. Ova deca ne uče za ocenu nego da naučeno primene u životu i pritom oni se druže i ne pada im na pamet da od ovog takmičenja odustanu.
Ko krene od osnovne škole nastavlja i u srednjoj. Na ovom takmičenju učestvuju deca koja odrastaju uz atlase i enciklopedije i umeju da pokažu znanja koja su stekla iz različitih školskih predmeta i van škole. Ekologija je tu zastupljena na najvišem nivou. Ali tu su i fizika, matematika, tehnika i tehnologija, strani jezik i sve to primenjeno na određenom prostoru pod okriljem geografije koja jeste prostorna nauka – pojašnjava Krstinova za naš list.
Suština je, ističe ona, da đaci prepoznaju i razumeju sve što se nalazi u njihovom okruženju u prirodi. Da znaju, da time vladaju, ali ne da bi menjali prirodu već da bi joj se prilagodili.
– Naša nacionalna geografska olimpijada nema veze s takmičenjima koja organizuju stručna društva, ni dodirnih tačaka s planom i programom nastave i učenja našeg obrazovnog sistema jer ih daleko nadilazi. Ona je rađena po principima svetske i evropske olimpijade – naglašava Krstinova.
Kroz nacionalnu do međunarodne olimpijade
U finalu geografske olimpijade na nacionalnom nivou učestvovalo je oko 150 đaka iz Republike Srbije i Republike Srpske i tada su odabrani reprezentativci za međunarodna takmičenja.
– Ovo je prestižno takmičenje. Kod nas smo uveli mlađu, juniorsku kategoriju da bismo edukovali decu za budućnost. Kao domaćini, ovoga puta, dali smo šansu malo većem broju naše dece, ali to nećemo moći na narednoj evropskoj olimpijadi u Litvaniji, sledeće godine, gde će nas predstavljati jedan četvoročlani tim. Kod nas su se sada takmičila deca iz 12 država, među kojima su Litvanija, Češka, Danska, Slovenija, Rumunija, Bugarska, Rusija, Kazahstan… Naredni stepenik je Svetska geografska olimpijada koja će se održati od 20. do 24. avgusta u Dablinu. Tu će učestvovati samo deca od 16 do 19 godina, znači samo stariji. Naravno, imamo tim za svetsko takmičenje – kaže Srzentić.
Domaćini nedavno završene evropske smotre darovitih za geografiju pobrinuli su se da svi učesnici s ove olimpijade ne odu samo s utiscima i nagradama s takmičenja, već da ponesu i uspomene s kulturno-zabavnih aktivnosti, pešačkih tura, panoramskog razgledanja Kopaonika žičarom, ali i posete Botaničkoj bašti „Jevremovac”, Muzeju „Nikola Tesla”, Kalemegdanskoj tvrđavi i drugim znamenitostima našeg glavnog grada.
Svetska olimpijada iz geografije u Srbiji 2027. godine
Srbija je, podseća Nikola Srzentić, više puta bila domaćin Evropske geografske olimpijade, a 2017. godine prvi put ugostila je učesnike Svetske geografske olimpijade. Ova takmičenja kod nas na nacionalnom i međunarodnom nivou uvek organizuju RCT „Nikola Tesla” i Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu uz podršku opštine Brus. Zbog izuzetnih uspeha naše dece na ovim nadmetanjima, ističe Srzentić, više smo priznati u svetu nego kod nas. Najavljuje da će svetska olimpijada za mlade geografe ponovo biti organizovana u našoj državi 2027. godine.
Bolna tačka
Ove godine je geografska olimpijada za osnovce uvrštena u zvanični kalendar takmičenja i smotri učenika, međutim budući da ona ne prati naš nastavni plan i program već ide mnogo dalje, uspeh na ovom međunarodnom takmičenju, iako je prestižno, ne računa se kod nas na upisu u srednje škole, kako naglašava Biljana Krstin, mentor u RCT „Mihajlo Pupin”. – To je bolna tačka i teško je nositi se s tim da ovo takmičenje nema jačinu da obezbedi deci koja su najuspešnija iz geografije dodatne bodove na prelazu iz osnovnog u srednje obrazovanje. To treba ispraviti – ističe Krstinova.
