Naučnici kažu da emisije gasova koje nastaju usled ljudskih aktivnosti imaju veći uticaj na našu planetu nego što možemo da zamislimo. Jedna od posledica je produžavanje dana zbog topljenja ledenih kapa na polovima.
Novo istraživanje pokazalo je da ova posledica klimatskih promena usporava brzinu kojom se Zemlja rotira, a to povećava dužinu dana.
Produženje iznosi samo nekoliko milisekundi, ali bi moglo da ima značajan uticaj u modernom svetu visoke tehnologije. Naime, mnogi računarski sistemi koje svakodnevno koristimo oslanjaju se na veoma precizne atomske satove.
Brzina kojom se Zemlja okreće diktira koliko je tačno dan dug. Što se planeta sporije okreće, to je dan duži. Na to utiče komplikovana mreža različitih faktora koji uključuju gravitaciono privlačenje Meseca na naše okeane i kopno.
Već milenijumima, Mesec je bio dominantan faktor, dodajući nekoliko milisekundi danu tokom jednog veka. Mesec privlačnom silom prema Zemlji uzrokuje da se okeani izboče prema njemu, što postepeno usporava okretanje planete.
Pošto se ledeni pokrivači Grenlanda i Antarktika tope zbog globalnog zagrevanja, ova voda se preraspoređuje sa polova planete u okeane bliže ekvatoru. Ovo menja oblik Zemlje, izravnava polove i čini je debljom u sredini, što usporava njenu rotaciju.
„To je kao kada umetnička klizačica pravi piruetu – prvo drži ruke uz telo, a zatim ih ispruži“, rekao je Benedikt Soja, autor studije i profesor svemirske geodezije na univerzitetu ETH u Cirihu.
Međutim, ukoliko ljudi nastave da sagorijevaju više fosilnih goriva i Zemlja se u skladu s tim bude dodatno zagrijavala, to bi na kraju imalo veći uticaj na brzinu rotacije Zemlje nego efekat Meseca. Klimatske promene bi mogle da postanu dominantni faktor, pokazuje istraživanje.
Dužina dana bi do kraja veka mogla da se poveća za 2,62 milisekunde.
