Žiri je jednoglasno doneo odluku da nagradu dobije „nesumnjivo vodeći savremeni srpski pesnik“ Matija Bećković. Udruženje književnika Republike Srpske saopštilo je danas da je „Kočićevu nagradu“ za 2024. godinu dobio pesnik Matija Bećković.
Žiri u kome su bili Ranko Risojević, Predrag Bjelošević i Duško Pevulja doneo je jednoglasno odluku da nagradu dobije Bećković, „nesumnjivo vodeći savremeni srpski pesnik“, navedeno je u saopštenju.
Primetivši da je Bećković tokom svog dugog pesničkog veka bio slavljen, hvaljen i često nagrađivan, žiri je dodao da „tim više čudi činjenica da mu do sada nije dodeljena ‘Kočićeva nagrada'“.
„Koju on po svemu zaslužuje, jer je visokim dometima svoga dela postao, poput Kočića, istinski narodni pisac, čije su reči odavno ušle u poslovički rečnik jezika i naroda kojima pripada“, naveo je, između ostalog, žiri u obrazloženju.
Matija Bećković, rođen 29. novembra 1939. godine u Senti, je istaknuti srpski književnik i akademik. Njegovo delo je obeležilo srpsku književnost, a njegova poezija i proza su duboko ukorenjeni u srpskoj kulturi i istoriji. Bećković je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Krunskog saveta prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Tokom svoje karijere, bio je predsednik Udruženja književnika Srbije od 1988. do 1992. godine. Za svoj rad je dobio preko 80 nagrada i priznanja, što govori o značaju njegovog uticaja na književnost.
Bećkovićeva poezija je poznata po svojoj emotivnosti i iskrenosti, a često se bavi temama identiteta, nacionalne istorije i lične nostalgije. Njegova prva zbirka pesama „Vera Pavladoljska“ objavljena je 1962. godine i odmah je stekla veliku popularnost. Ostala značajna dela uključuju „Metak lutalica“, „Tako je govorio Matija“, „Če – Tragedija koja traje“, „Reče mi jedan čo’ek“, „Međa Vuka Manitoga“, „Lele i kuku“, „Dva sveta“, „Služba Svetom Savi“, „Njegošu“, „Kaža“, „Čiji si ti, mali“, „Nadkokot“, „Služba“, „Sabrane pesme“, „Kosovo – najskuplja srpska reč“ i „Ćeraćemo se još“.
Njegova dela su prevedena na mnoge svetske jezike, što doprinosi globalnom priznanju srpske književnosti. Bećković je takođe poznat po svom društvenom angažovanju i često je komentarisao političke i društvene teme u svojim radovima i javnim nastupima. Njegova poezija je inspirisala mnoge generacije čitalaca i pisaca, i ostaje značajan deo srpskog kulturnog nasleđa.
Bećkovićev život je takođe bio pun izazova i promena. Rođen u Senti, proveo je detinjstvo u različitim delovima bivše Jugoslavije, uključujući Velje Duboko, Kolašin i Slavonski Brod, pre nego što je završio gimnaziju u Valjevu. Njegov otac, Vuk Bećković, bio je oficir vojske Kraljevine Jugoslavije i kasnije se pridružio četnicima tokom Drugog svetskog rata. Matija je nastavio da se obrazuje i upisao Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je studirao jugoslovensku i opštu književnost.
Njegova književna karijera počela je rano, a već u šestom razredu gimnazije osvojio je prvo mesto na Literarnom konkursu. Prvi književni honorar dobio je za pesmu „Preludium“, koju je objavio kao gimnazijalac. Njegova poezija i danas odjekuje snagom i emocijom, a njegova dela su često predmet studija i analiza u akademskim krugovima.
Matija Bećković je živi primer uticaja književnosti na kulturu i društvo, i njegov rad će ostati trajno usađen u srpskoj književnosti i istoriji.
