Жири је једногласно донео одлуку да награду добије „несумњиво водећи савремени српски песник“ Матија Бећковић. Удружење књижевника Републике Српске саопштило је данас да је „Кочићеву награду“ за 2024. годину добио песник Матија Бећковић.
Жири у коме су били Ранко Рисојевић, Предраг Бјелошевић и Душко Певуља донео је једногласно одлуку да награду добије Бећковић, „несумњиво водећи савремени српски песник“, наведено је у саопштењу.
Приметивши да је Бећковић током свог дугог песничког века био слављен, хваљен и често награђиван, жири је додао да „тим више чуди чињеница да му до сада није додељена ‘Кочићева награда'“.
„Коју он по свему заслужује, јер је високим дометима свога дела постао, попут Кочића, истински народни писац, чије су речи одавно ушле у пословички речник језика и народа којима припада“, навео је, између осталог, жири у образложењу.
Матија Бећковић, рођен 29. новембра 1939. године у Сенти, је истакнути српски књижевник и академик. Његово дело је обележило српску књижевност, а његова поезија и проза су дубоко укорењени у српској култури и историји. Бећковић је редовни члан Српске академије наука и уметности и члан Крунског савета престолонаследника Александра Карађорђевића. Током своје каријере, био је председник Удружења књижевника Србије од 1988. до 1992. године. За свој рад је добио преко 80 награда и признања, што говори о значају његовог утицаја на књижевност.
Бећковићева поезија је позната по својој емотивности и искрености, а често се бави темама идентитета, националне историје и личне носталгије. Његова прва збирка песама „Вера Павладољска“ објављена је 1962. године и одмах је стекла велику популарност. Остала значајна дела укључују „Метак луталица“, „Тако је говорио Матија“, „Че – Трагедија која траје“, „Рече ми један чо’ек“, „Међа Вука Манитога“, „Леле и куку“, „Два света“, „Служба Светом Сави“, „Његошу“, „Кажа“, „Чији си ти, мали“, „Надкокот“, „Служба“, „Сабране песме“, „Косово – најскупља српска реч“ и „Ћераћемо се још“.
Његова дела су преведена на многе светске језике, што доприноси глобалном признању српске књижевности. Бећковић је такође познат по свом друштвеном ангажовању и често је коментарисао политичке и друштвене теме у својим радовима и јавним наступима. Његова поезија је инспирисала многе генерације читалаца и писаца, и остаје значајан део српског културног наслеђа.
Бећковићев живот је такође био пун изазова и промена. Рођен у Сенти, провео је детињство у различитим деловима бивше Југославије, укључујући Веље Дубоко, Колашин и Славонски Брод, пре него што је завршио гимназију у Ваљеву. Његов отац, Вук Бећковић, био је официр војске Краљевине Југославије и касније се придружио четницима током Другог светског рата. Матија је наставио да се образује и уписао Филолошки факултет Универзитета у Београду, где је студирао југословенску и општу књижевност.
Његова књижевна каријера почела је рано, а већ у шестом разреду гимназије освојио је прво место на Литерарном конкурсу. Први књижевни хонорар добио је за песму „Прелудиум“, коју је објавио као гимназијалац. Његова поезија и данас одјекује снагом и емоцијом, а његова дела су често предмет студија и анализа у академским круговима.
Матија Бећковић је живи пример утицаја књижевности на културу и друштво, и његов рад ће остати трајно усађен у српској књижевности и историји.
