Научници кажу да емисије гасова које настају услед људских активности имају већи утицај на нашу планету него што можемо да замислимо. Једна од последица је продужавање дана због топљења ледених капа на половима.
Ново истраживање показало је да ова последица климатских промена успорава брзину којом се Земља ротира, а то повећава дужину дана.
Продужење износи само неколико милисекунди, али би могло да има значајан утицај у модерном свету високе технологије. Наиме, многи рачунарски системи које свакодневно користимо ослањају се на веома прецизне атомске сатове.
Брзина којом се Земља окреће диктира колико је тачно дан дуг. Што се планета спорије окреће, то је дан дужи. На то утиче компликована мрежа различитих фактора који укључују гравитационо привлачење Месеца на наше океане и копно.
Већ миленијумима, Месец је био доминантан фактор, додајући неколико милисекунди дану током једног века. Месец привлачном силом према Земљи узрокује да се океани избоче према њему, што постепено успорава окретање планете.
Пошто се ледени покривачи Гренланда и Антарктика топе због глобалног загревања, ова вода се прераспоређује са полова планете у океане ближе екватору. Ово мења облик Земље, изравнава полове и чини је дебљом у средини, што успорава њену ротацију.
„То је као када уметничка клизачица прави пируету – прво држи руке уз тело, а затим их испружи“, рекао је Бенедикт Соја, аутор студије и професор свемирске геодезије на универзитету ЕТХ у Цириху.
Међутим, уколико људи наставе да сагоријевају више фосилних горива и Земља се у складу с тим буде додатно загријавала, то би на крају имало већи утицај на брзину ротације Земље него ефекат Месеца. Климатске промене би могле да постану доминантни фактор, показује истраживање.
Дужина дана би до краја века могла да се повећа за 2,62 милисекунде.
