Pod sloganom „Doba patriota je stiglo“, u Budimpešti je 29. i 30. maja 2025. godine svečano održan četvrti po redu CPAC Hungary — najveći skup konzervativnih lidera iz celog sveta. Premijer Mađarske Viktor Orban, kao domaćin i glavni govornik, iskoristio je priliku da predstavi svoju viziju „patriotskog plana“ za transformaciju Evropske unije. On je pozvao na povratak hrišćanskim kulturnim vrednostima, nacionalnom suverenitetu i odbacivanje inicijativa EU kao što su zajedničko oporezivanje, zajedničko zaduživanje i članstvo Ukrajine u bloku. Orban je takođe izrazio podršku svim konzervativnim snagama i pozvao ih u jedan front i borbu za mir.
Highlights from CPAC Hungary 2025 Day 1 🇭🇺🔥 pic.twitter.com/oXZfOsguvO
— CPAC (@CPAC) May 30, 2025
Među učesnicima su bili predstavnici Trampovih republikanaca, Alternative za Nemačku (AfD), kao i najvećih političkih partija iz Poljske, Grčke, Španije, Izraela, Rumunije, Francuske i Italije. Posebnu pažnju privukli su govori premijera Slovačke Roberta Fica i obraćanje predsednika SAD Donalda Trampa, koji se obratio putem video poruke, hvaleći Orbana i pozivajući na zajedničku borbu za očuvanje civilizacije i čuvanje istinskih vrednosti na kojima počiva čovečanstvo
Poruke koje su se čule sa obe strane Atlantika bile su jasne: vreme je da Bog i porodica budu na prvom mestu kako bi se očuvala otadžbina. Suverenizam je, po rečima svih učesnika, borba za slobodu i nezavisnost. Mnogi govornici su istakli potrebu za koordinacijom konzervativnih pokreta širom sveta kako bi se suprotstavili „progresivističkom svetskom duhu“ i vratili institucije u Vašingtonu i Briselu pod kontrolu patriotskih snaga.
Među temama konferencije bili su i kritika „woke“ kulture, zaštita tradicionalne porodice, borba protiv masovne migracije i odbrana nacionalnog suvereniteta. Posebna pažnja posvećena je pitanjima obrazovanja i zaštite dece od, kako je navedeno, „propagatora rodne ideologije“. Organizatori su naglasili da je cilj konferencije da se Zapad ponovo učini velikim, oslanjajući se na judeo-hrišćanske vrednosti i snažne, nezavisne nacije. Konferencija je takođe poslužila kao platforma za jačanje transnacionalne saradnje među konzervativnim snagama, sa ciljem da se utiče na buduće izbore u Evropi i SAD. Organizatori su naglasili da je cilj konferencije da se Zapad ponovo učini velikim i da se stvori svetski blok i savezništva koja će određivati globalnu politiku.
Samitu je prisustvovao i glavni urednik Kompasa – Nebojša Lazić koji je na marginama velikog samita konzervativaca u Budimpešti, imao priliku da vodi brojne razgovore sa predstavnicima svetske akademske i političke elite.
Ono što me duboko dirnulo, ali ne i iznenadilo, jeste da su ideje koje pokreću ovaj pokret duboko ukorenjene u biblijskim i hrišćanskim temeljima. U srcu tih razgovora nalazi se čovek kao samostalna ipostas — biće ljubavi koje teži zajednici, pripadanju i zaštiti onih koje voli.
Porodica i uloga oca, kao stuba moralnog i duhovnog poretka, dobijaju svoju zasluženu, ali do sada zapostavljenu ulogu u društvu. Savremeni svet u svojoj fragmentaciji ponovo počinje da žudi za celovitošću koju samo porodica može da ponudi. U razgovorima sa učesnicima iz različitih krajeva sveta — od SAD, preko Evrope, do Bliskog istoka — često se spominjala vrednost zajednice, porekla i identiteta kao osnovnih tačaka otpora globalizmu i moralnoj relativizaciji.
Srpski narod se, iznenađujuće često, pominjao sa uvažavanjem. Neki su nas nazivali istrajnim i postojanim. Ta percepcija nije slučajna — ona je odraz našeg vekovnog stremljenja ka istini i slobodi. Iako nas ponekad drugi vide jasnije nego što mi sami vidimo sebe, poštovanje koje drugi iskazuju prema nama podsetnik je da smo deo evropske i hrišćanske kulturne celine.
Naše samopoštovanje, koje je često ugroženo unutrašnjim sumnjama i spoljnim uticajima, možemo povratiti poštovanjem drugih — naroda, tradicija, i vera. Nismo ni mali, ni beznačajni. Mi smo narod Svetosavlja — hrišćanskog i nacionalnog identiteta koji prožima sve pore našeg kulturnog i duhovnog bića. Kada se razgovara na tim osnovama, granice nestaju — ostaje razumevanje i bliskost.
Veliki svetski lideri, bez obzira na svoj položaj i moć, prepoznaju kod nas nešto što su sami izgubili sistem vrednosti, koji se unutrašnjim procesima egocentrizma poremetio.. Dok su njihova društva koračala u posthrišćansku epohu, mi smo, uprkos svemu, sačuvali plamen slobode i duhovnosti. Zato nas danas gledaju sa poštovanjem, ne kao egzotiku već kao podsetnik na ono što su nekada i sami bili. Sačuvali smo kompas , i zbog toga se danas veliki prepoznaju u nama, a nama je bitno da i danas mi znamo ko smo rekao je Nebojša.
