Ovoga petka, u studiju podkasta Kompas smo ugostili legendarnog golmana vaterpolo reprezentacije Srbije i jednog od najboljih golmana u istoriji ovog sporta, Denisa Šefika. Trenutno je zaposlen u Vaterpolo savezu Srbije i predsednik je VK Šabac.
Denis Šefik je rođen u Beogradu 1976. godine i već sa osam godina krenuo je da trenira vaterpolo u VK Crvena Zvezda. Odlaskom njegovog trenera Nenada Vasilevskog u VK Partizan i Denis je krenuo za njim, te svoj razvoj nastavio u ovom klubu.
Vaterpolo klub Partizan slovi za rasadnik najvećih talenata vaterpolo sporta i naših reprezentativaca koji su osvojili sve što se osvojiti može. Nažalost, danas se VK Partizan nalazi u teškoj situaciji i to je naš sagovornik naglasio nekoliko puta u emisiji.
Karijera Denisa Šefika
Od 1992. do 1995. godine Šefik je bio član VK Partizan i nakon te tri godine prelazi u VK Bečej koji je u to vreme imao sjajan tim sastavljen uglavnom od naših reprezentativaca. Neka od imena koji su tada bili članovi VK Bečej su: Aleksandar Šapić, Aleksandar Ćirić, Alkesandar Šoštar itd.
Ipak, pre nego što je VK Bečej 2000. godine osvojio Ligu Šampiona, Denis Šefik se vratio u VK Partizan, a nakon kratke epizode u Partizanu prelazi u VK Jadran iz Herceg Novog i njegova karijera kreće uzlaznom putanjom. Nastupao je još u karijeri i za: Etnikos, Budvu, Ćivitavekiju, Crvenu Zvezdu i Radnički iz Kragujevca.
Sa Crvenom Zvezdom je u sezoni 2012/13. osvojio Ligu Šampiona i Superkup, a sa VK Partizan i VK Bečej je nekoliko puta bio prvak države i osvajač kupa. Trofeja nije manjkalo ni dok je bio član VK Budva, pa je tako u sezoni 2010. / 2011. bio šampion Crne Gore.
Posebna čast mu je pripala 2004. godine kada je bio proglašen za najboljeg sportistu Srbije i Crne Gore.
„Čast je nastupati za reprezentaciju“
Ovaj legendarni golman je u našoj emisiji posebno naglasio da je velika čast nastupati za reprezentaciju i nešto najlepše što može jedan igrač doživi u karijeri. Trofeja, kao ni u klupskoj, tako ni u reprezentativnoj karijeri Denisa Šefika nije manjkalo.
Sa reprezentacijom je osvojio tri puta evropsko prvenstvo, jednom Svetskom prvenstvo u Montrealu 2005. godine, dva puta Svetsku Ligu i jednom Svetski kup. Pored toga, ima 4 srebrne medalje i 3 bronzane „pod kapicom“ naše zemlje.
Iako je imao sjajnu karijeru, ostaje žal za tim Olimpijskim zlatom koje je generacija nakon Denisa osvojila 3 puta zaredom i tako obeležila jedan deo istorije ovog sporta.
Ipak, Šefik je istakao da je glavni razlog za to što njegova generacija nije uspela da se okiti Olimpijskim zlatom neslaganje i loši odnosi unutar tadašnje reprezentacije.
Ostaje upamćen po legendarnoj odbrani u finalu Evropskog prvenstva protiv reprezentacije Hrvatske u Kranju 2003. godine kada je na 8 sekundi do kraja odbranio šut u situaciji jedan na jedan sa Igorom Hinićem pri nerešenom rezultatu. SCG je slavila sa 9:8, a Denis Šefik je bio najbolji golman turnira.
Takođe, javnost ga pamti po golu koji je postigao u poslednjoj sekundi protiv Radničkog iz Kragujevca u finalu vaterpolo kupa Srbije 2014. godine. Ovo je jedan od najupečatljivijih momenata u istoriji ovog sporta.
„Ako tu ne uradim stvar kako treba, onda sam ništa u životu“
Pored pregršt sportskih uspeha u svojoj karijeri, proslavljeni golman je istakao koliko mu je bila važna uloga njegovog oca u karijeri koji mu je često pomagao svojim savetima, pogotovo dok je branio boje naše zemlje.
I sam Šefik se ostvario kao roditelj i sa velikim osmehom često priča o svojoj deci, Lazaru i Nini.
„Sin ima 21 godinu, ćerka 19. Kakvi oni budu izašli u životu, to će biti moj uspeh ili neuspeh. Najbolji golman na svetu, bio sam sportista godine kod nas, ali ako tu ne uradim stvar kako treba, onda sam niko i ništa u životu.“ rekao je Denis Šefik.
Vaspitanje je krucijalni zadatak jednog roditelja, ali i trenera mlađih kategorija u svim sportovima. Današnja deca iako imaju bolje uslove, nemaju adekvatan stručni kadar i trenere koji su dovoljno kompetentni i to je najveća boljka srpskog vaterpola.
U tom kontekstu, Šefik je govorio o tome kako se nekada treniralo i kakav je bio pristup tadašnjih trenera. Treneri su prvenstveno bili stručnjaci, a zatim i odlični pedagozi.
Deca trebaju da se bave sportom, a ne da budu na ulici
„Vi ste imali trenere koji prate napolju vas i gledaju vas kao decu da li mi prelazimo na crveno ulicu, a o stručnom radu da ne govorim. Naravno i da imate ljudske kvalitete. Morali ste da donesete knjižicu u svakom polugodištu da oni vide kakav si ti đak, da li si propalitet u školi.“
„Deca danas trebaju da se bave sportom, prvenstveno da provode vreme u sportu da ne bi provodila negde drugde. Mislim da je mnogo zdravije da odrastu u tom sportskom duhu, nego da provode vreme na ulici.“ naglasio je legendarni golman.
Ako želite da saznate kako je Novak Đoković ohrabrio naše „delfine“ na putu do treće uzastopne zlatne medalje na Olimpijskim igrama, kakva je budućnost srpskog vaterpola, koji su najteži i najlepši trenuci u karijeri Denisa Šefika, ali i koliko je važna uloga oca kao i roditelja, pogledajte novu emisiju podkasta Kompas sa čuvenim vaterpolo golmanom.
