U nedelju 6. oktobra je u lombardskom gradiću Pontida, u blizini Bergama, održan tradicionalni, 36. po redu, skup članova, pristalica i vođstva italijanske stranke Liga (Lega), pod sloganom „odbrana granica nije krivično delo“ (ita. Non è un reato difendere i confini). Ova manifestacija, na kojoj gotovo svaki značajniji funkcioner Lige ima priliku da okupljenima predstavi rezultate sopstvenog rada u periodu od održavanja prethodne Pontide (po pravilu period od oko godinu dana), kao i buduće korake, predstavlja svetao primer održavanja i negovanja žive veze vođstva stranke sa članstvom i simpatizerima. Na ovogodišnjem skupu su se okupljenom narodu, pored samog federalnog sekretara Lige Matea Salvinija (Matteo Salvini), obratili i svi ministri i predsednici regiona iz redova ove stranke, kao i šefovi poslaničkih grupa u Domu poslanika (Camera dei deputati) i Senatu.
U ovom trenutku je u italijanskoj vladi, na čijem je čelu Đorđa Meloni, Liga zastupljena sa pet ministara. Dok je Salvini zadužen za infrastrukturu i saobraćaj, funkciju ministra obavljaju i “legisti“ Roberto Kalderoli (Roberto Calderoli – ministar za regionalne poslove i autonomije), Đankarlo Đorđeti (Giancarlo Giorgetti – ministar ekonomije i finansija), Alesandra Lokateli (Alessandra Locatelli – ministarka zadužena za brigu o osobama sa invaliditetom) i Đuzepe Valditara (Giuseppe Valditara – ministar prosvete i zasluge). Takođe, članovi Lige su predsednici regiona Lombardije, Veneta, Furlanije-Julijske krajine, Umbrije i autonomnog okruga Trento.
Sam izbor Pontide kao mesta održavanja ovog godišnjeg skupa, što je bila ideja osnivača i prvog lidera Severne Lige (Lega Nord – LN) Umberta Bosija (Umberto Bossi), ima ogroman simbolički značaj. Naime, prema tradiciji su upravo u Pontidi, odnosno pontidskom manastiru, predstavnici lombardskih/severnoitalijanskih gradova 1167. godine stvorili Lombardsku ligu (Lega Lombarda) i položili zakletvu vernosti oružanoj borbi za autonomiju protiv Svetog rimskog carstva, čiji je vladar u to vreme bio Fridrih Barbarosa (1122 – 1190). Barbarosa je prethodno sasvim potčinio lombardske gradove, obesmišljavajući njihovu komunalnu autonomiju donošenjem Constitutio de regalibus na saboru u Ronkalji (Roncaglia) 1158. godine (više: Paolo Grillo, Legnano 1176: Una battaglia per la libertà, str. 20-23.) i pustošeći neposlušni Milano 1162. godine. U konačnici je rat Lombardske lige protiv Barbarose bio uspešan, budući da je car Svetog rimskog carstva poražen u bici kod Lenjana (Legnano) 1176. godine.
Dok je protivnik Lombardske lige u borbi za autonomiju bio car Fridrih Barbarosa, Bosi i njegova Severna liga su neprijatelja nalazili u „rimskom centralizmu“, dok sredstva za ostvarivanje postavljenog cilja nikada nisu bila vojna, nego prevashodno institucionalna, usmerena ka promeni ustavnopravnog uređenja Italije. Tako su na prvom skupu u Pontidi održanom 1990. godine, izabrani predstavnici Lombardske lige, kao regionalne sekcije Severne lige, položili zakletvu vernosti borbi za autonomiju i slobodu lombardskog, venetskog, pijemontskog, ligurskog, emilijanskog, romanjolskog i toskanskog naroda.[1] Vredi spomenuti da je te iste 1990. godine Lombardska liga na regionalnim izborima u Lombardiji osvojila 18,94% glasova, ostvarivši bolji rezultat od Komunističke partije Italije (Partito Comunista Italiano – PCI, 18,76% glasova), i to pri za današnje uslove neverovatnoj izlaznosti od 91,21%. Tada je postalo više nego jasno da će ova stranka izvršiti ogroman uticaj na italijansku političku scenu.
Od prvog skupa do danas, u vremenskom razmaku od 34 godine, praćena izbornim usponima i padovima (Severne) Lige i unutrašnjim krizama i trzavicama, Pontida je bila pozornica na kojoj se na veoma borben i vatren način govorilo o raznim temama, počev od autonomije i federalizma (uključujući fiskalni federalizam) do odvajanja Padanije od Italije i pitanja koja se tiču ilegalnih migracija. Ni danas, iako Padanija više nije sadržana u službenom nazivu i statutu stranke, nije moguće zamisliti manifestaciju u Pontidi bez isticanja padanskih zastava i simbola u publici.
Glavna tema br. 1 – autonomija
Na ovogodišnjem skupu govornici su iskazali ogromno zadovoljstvo zbog usvajanja Zakona o ostvarivanju diferencirane autonomije, koji je u Službenom glasniku objavljen 26. juna ove godine, uz isticanje da on predstavlja prvi korak u procesu pretvaranja Italije u federalnu državu. Regioni Lombardija, Veneto, Pijemont i Ligurija su početkom oktobra već započeli pregovore sa italijanskom vladom, odnosno ministrom za regionalne poslove i autonomiju, takođe članom Lige, Robertom Kalderolijem (i sam Zakon o ostvarivanju diferencirane autonomije je u italijanskoj javnosti poznat kao Kalderolijev zakon/legge Calderoli), kako bi dobili veće nadležnosti i konkretizovali mogućnosti koje im pruža spomenuti pravni akt.[2]
Veoma je indikativno izlaganje federalnog sekretara Matea Salvinija, koji je naglasio da je autonomija „posle 30 godina borbi postala stvarnost i državni zakon“, te da je ne prihvataju jedino oni „nesposobni levičarski političari koji kradu glasove i poverenje svojim narodima 50 godina“. Takođe, iskazao je večnu zahvalnost osnivaču (Severne) Lige Umbertu Bosiju i njegovom nasledniku na čelu stranke, bivšem predsedniku regiona Lombardija (2013 – 2018) Robertu Maroniju (Roberto Maroni, 1955 – 2022) i istakao da je ova politička partija „rođena pre 40 godina, kako bi dala glas i snagu teritorijama, kulturama i identitetima protiv svake nepravde i nasilja“, i „dala društvenu koheziju i nadu našim narodima“. Ovakav diskurs, najvećim delom zbog korišćenja množine (kulturama – identitetima – našim narodima), nije svojstven Salviniju u poslednjih nekoliko godina i, bez ikakve sumnje, više podseća na period Bosijevog vođstva, pa i na iznad spomenutu zakletvu sa prvog okupljanja u Pontidi iz 1990. godine. Time je potvrđeno da Liga, kao stranka koja se zalaže za ostvarivanje autonomije i federalizaciju Italije, nikada nije izgubila suštinu sopstvenog postojanja.
Glavna tema br. 2 – ilegalne imigracije
Osim autonomije, govornike je zaokupilo i pitanje zaustavljanja ilegalnih migracija, posebno u svetlu krivičnog postupka koji se vodi protiv Salvinija pred sudom u Palermu, a u kome mu preti kazna zatvora u trajanju od šest godina zbog krivičnih dela otmice i propuštanja preduzimanja radnji po službenoj dužnosti. Naime, Salviniju se sudi zbog toga što avgusta 2019. godine, kada je obavljao dužnost ministra unutrašnjih poslova, nije dozvolio iskrcavanje na ostrvu Lampeduza (Lampedusa), južno od Sicilije, brodu jedne španske nevladine organizacije, koji je prevozio ukupno 147 migranata (proces Open Arms, po nazivu broda).[3]
Kako bi iskazali podršku Salviniju u ovom krivičnom posupku, na skupu su, kao specijalni gosti, učestvovali i brojni strani političari, uglavnom predstavnici stranaka članica frakcije Patriote za Evropu (Patriots for Europe) u Evropskom parlamentu, čime je ovogodišnja Pontida privukla pažnju evropskih, međunarodnih medija. Između ostalih, okupljenom narodu su se obratili lider portugalske stranke Dosta (Chega) Andre Ventura (André Ventura), vođa holandske Partije za slobodu (PVV) Gert Vilders (Geert Wilders), kao i bivši predsednik Brazila Žair Bolsonaro (Jair Bolsonaro), ovaj poslednji doduše preko video-poruke. Na taj način je došlo do učvršćivanja saradnje unutar spomenute frakcije.
Međutim, najveće interesovanje i najvatrenije odobravanje u publici je izazvalo izlaganje mađarskog premijera i lidera stranke Fides (Fidesz) Viktora Orbana, koji je podsetio da se Mađarska već 14 godina uspešno bori protiv „međunarodne levice“ i divlje ilegalne imigracije, ne dozvoljavajući da dođe do promene mađarske kulture. Dalje, Orban je provokativno zapretio da će, ukoliko evropske birokrate nastave da kažnjavaju Mađarsku zbog njene migrantske politike, dovesti migrante iz Budimpešte u Brisel, ostavljajući ih ispred kancelarija komunitarnih institucija, i osudio ekonomski neizdržljiv odnos Evropske Unije prema ratu u Ukrajini. Takođe, mađarski premijer je pozvao na „okupaciju Brisela“ i izbacivanje evrobirokrata, te na povratak evropskih institucija evropskim narodima. Nažalost, imajući u vidu budući sastav Evropske komisije, korenite promene, pod vođstvom Patriota za Evropu, će biti moguće tek posle narednih izbora za Evropski parlament 2029. godine.
Budući da je ovogodišnji skup u Pontidi održan dan pred godišnjicu krvavog napada Hamasa na Izrael (7. oktobar 2023. godine), većina prisutnih lidera je iskazala svoju bezrezervnu podršku ovoj bliskoistočnoj zemlji u borbi protiv islamskog terorizma. Takođe, simbolički značaj ove manifestacije je dodatno povećao još jedan, od strane učesnika više puta spomenuti, događaj – godišnjica pobede koju je Sveta liga, koju su, između ostalih, činili Mletačka Republika, Španija, Republika Đenova i Vojvodstvo Parma i Pjačenca, izvojevala u pomorskoj bici kod Lepanta protiv Osmanskog carstva 7. oktobra 1571. godine. Zbog toga je Salvini svoje izlaganje zaključio konstatacijom da niko „ne može zaustaviti svetu alijansu evropskih naroda koja se danas rađa iz Pontide“, koja je izazvala značajnu medijsku pažnju, svakako uvećanu zahvaljujući prisustvu specijalnih gostiju iz inostranstva.
[1] Ovde: http://www.caparini.com/storia%20della%20lega/1988-1990_new.htm.
[2] Ovde: Autonomia, Calderoli avvia negoziati con Regioni (regione.lombardia.it).
[3] Ovde: https://www.altalex.com/documents/news/2024/09/17/open-arms-pm-chiede-6-anni-reclusione-matteo-salvini.
Ivan Jokanović za Kompas
