Nedavna studija objavljena u časopisu European Journal of Social Psychology sugeriše da gledanje istorijske propagande koja veliča diktatore ima tendenciju da ublaži negativne emocije koje ljudi osećaju prema prošlim zločinima.
Naučnici su otkrili da mešanje slika nasmejanog, pristupačnog Adolfa Hitlera sa fotografijama zločina Holokausta umanjuje osećaj krivice i povećava pozitivne emocije kod savremenih nemačkih ispitanika. Ovi nalazi pružaju dokaze da istorijska propaganda i decenijama nakon svog nastanka može da manipuliše ljudskim emocijama.
Dilema muzeja i istoričara
Muzeji i edukatori često se suočavaju sa problemom kako predstaviti istorijske artefakte iz mračnih perioda istorije. Neki stručnjaci strahuju da prikazivanje pozitivnih, svakodnevnih fotografija diktatora može mladim generacijama preneti iskrivljenu sliku prošlosti. Drugi smatraju da su takvi materijali jednostavno istorijski dokazi bez moći da utiču na savremeni um.
Istorijski gledano, nacistička partija se u velikoj meri oslanjala na propagandu kako bi obezbedila podršku javnosti. Veliki deo te propagande bio je usmeren na veličanje Adolfa Hitlera. On je često prikazivan kao blizak, običan čovek iz naroda, ali i kao poštovani spasitelj.
Šta su naučnici želeli da otkriju?
Naučnici su opsežno proučavali degradirajuću propagandu, koja dehumanizuje marginalizovane grupe. Međutim, mnogo manje vremena posvetili su ispitivanju psiholoških efekata propagande koja veliča vođe. Istraživači su sproveli ovu studiju kako bi utvrdili da li laskavi prikazi Adolfa Hitlera i danas utiču na način na koji ljudi doživljavaju zločine koje je počinio nacistički režim.
Lara Ditrih, postdoktorski istraživač u Leibniz-Institut für Wissensmedien, objasnila je da su naučnici započeli ovaj rad nakon razgovora sa jednim muzejskim kustosom. Kustos je pomenuo da se propagandne slike koje veličaju Adolfa Hitlera u njegovoj struci smatraju „zlonamernim slikama“.
„Kada smo počeli da istražujemo tu tvrdnju, bili smo iznenađeni što u psihologiji do sada nije bilo istraživanja o efektima takvih slika, uprkos priznatoj ulozi koju je propaganda imala u usponu nacista na vlast i kontinuiranom postojanju relevantnog propagandnog materijala“, rekla je Lara Ditrih za PsyPost.
Kolektivna krivica i emocije
Ona je dodala da je istraživački tim želeo da utvrdi da li su ove slike zaista zlonamerne i, ako jesu, na koji način. Konkretno, želeli su da saznaju da li ove slike utiču na osećaj grupne krivice.
Grupna krivica je emocija koju ljudi osećaju zbog pripadnosti određenoj grupi, čak i ako lično nisu počinili nikakvo nedelo. Na primer, savremeni Nemci mogu osećati kolektivnu krivicu zbog Holokausta, iako su rođeni dugo nakon završetka Drugog svetskog rata.
Prvi laboratorijski eksperimenti
Da bi istražili ovaj koncept, naučnici su prvo sproveli dva preliminarna laboratorijska eksperimenta sa 66 i 77 učesnika. Istraživači su učesnicima prikazivali slajd-šou crno-belih fotografija iz perioda od dvadesetih do četrdesetih godina prošlog veka. U jednoj grupi, učesnici su gledali samo 16 fotografija koje prikazuju zločine počinjene tokom nacističke ere.
Drugi učesnici gledali su mešovitu prezentaciju koja je sadržala osam fotografija zločina i osam propagandnih fotografija koje veličaju režim. Nakon slajd-šoua, učesnici su ocenjivali svoje emocije. Istraživači su primetili prve znake da mešovita prezentacija smanjuje emocije povezane sa krivicom.
Veći eksperiment sa studentima
Kako bi proširili ova početna testiranja, naučnici su sproveli veći laboratorijski eksperiment sa 172 učesnika. Učesnici su uglavnom bili studenti univerziteta koji su odgovarali na pitanja u privatnim računarskim kabinama. U ovom eksperimentu, istraživači su prvoj grupi prikazali 16 fotografija nacističkih zločina.
Druga grupa gledala je 32 fotografije u nasumičnom redosledu. Taj slajd-šou sastojao se od 16 fotografija zločina i 16 propagandnih fotografija koje veličaju režim. Nakon gledanja slajd-šoua, učesnici su na upitniku ocenjivali svoje trenutne emocije. Istraživači su otkrili da su učesnici iz mešovite grupe prijavili značajno manji osećaj krivice i stida u odnosu na ljude koji su gledali samo fotografije zločina.
Da li propaganda menja način razmišljanja?
Nakon toga, istraživači su sproveli još jednu potvrđujuću laboratorijsku studiju sa 114 učesnika. Postavka je bila gotovo identična prethodnom eksperimentu, ali su naučnici dodali nove upitnike. Želeli su da testiraju da li propaganda izaziva kognitivnu promenu. Kognitivna promena nastaje kada ljudi menjaju način na koji razmišljaju o nekoj situaciji kako bi umanjili njen emocionalni uticaj.
Na primer, učesnici bi mogli da krivicu prebace na nekolicinu moćnih lidera ili na manipulativnu prirodu propagande, umesto da čitavu grupu smatraju odgovornom. Još jednom, mešovita grupa prijavila je niži nivo lične krivice i stida. Međutim, istraživači nisu pronašli dokaze da je propaganda promenila način na koji su učesnici pripisivali krivicu. Propaganda nije uticala ni na šire prihvatanje kolektivne krivice.
Onlajn studija i različiti rezultati
Kako bi proverili da li se ovi efekti javljaju i van laboratorije, naučnici su osmislili veliku onlajn studiju sa 643 učesnika. Ova grupa bila je odabrana tako da predstavlja savremenu nemačku populaciju po starosti i polu. Istraživači su za ovu studiju formirali i treću eksperimentalnu grupu.
Ti novi učesnici gledali su 16 fotografija zločina pomešanih sa 16 pozitivnih, običnih istorijskih fotografija. Te slike su po sadržaju odgovarale propagandnim fotografijama, poput prikaza običnog čoveka koji gleda u jelku umesto Adolfa Hitlera koji gleda u jelku.
U ovom onlajn formatu, istraživači nisu pronašli isto direktno smanjenje krivice kao u laboratorijskim studijama. Različiti setovi fotografija nisu proizveli značajne razlike u prijavljenom osećaju krivice niti u podsvesnim mislima povezanim sa krivicom.
Širi emocionalni efekat propagande
Pošto je onlajn studija dala drugačije rezultate od laboratorijskih istraživanja, naučnici su kombinovali podatke iz svih eksperimenata u jednu veliku statističku analizu. Ta integrisana analiza obuhvatila je ukupno 860 posmatranja učesnika. Analizirajući kombinovane podatke, naučnici su otkrili širu emocionalnu promenu.
„Kroz sve studije bili smo iznenađeni koliko široko propagandne slike ublažavaju negativne emocije izazvane podsećanjem na zločine počinjene tokom vladavine nacista od strane nekadašnjih pripadnika nacionalne grupe naših učesnika“, rekla je Lara Ditrih.
Ona je navela da su prvobitno pretpostavljali da će fotografije pre svega smanjiti emocije povezane sa krivicom, ali da su ukupni podaci pokazali da propaganda smanjuje čitav spektar negativnih emocija i pojačava pozitivne emocije. Učesnici u mešovitoj grupi prijavili su da se osećaju srećnije, smirenije, uzbuđenije i opuštenije. Ovaj kombinovani efekat čini ove slike „čak i zlonamernijim nego što smo očekivali“, istakla je Lara Ditrih.
Kako propaganda deluje na psihu
Istraživači pretpostavljaju da se ova emocionalna promena dešava putem usmeravanja pažnje. Usmeravanje pažnje je psihološka strategija suočavanja u kojoj ljudi skreću fokus sa nečeg uznemirujućeg kako bi sebi odvratili pažnju. Nasmejane, pozitivne slike verovatno su pružile distrakciju koja je ublažila emocionalnu težinu fotografija zločina.
Jedno od ograničenja ovog istraživanja jeste to što onlajn studija nije ponovila početne laboratorijske nalaze u vezi sa krivicom. Istraživači sugerišu da ljudi koji učestvuju u onlajn anketi kod kuće možda manje pažljivo posmatraju fotografije nego učesnici koji sede u kontrolisanom laboratorijskom okruženju. Ljudi u laboratoriji takođe mogu biti motivisaniji da se dublje posvete materijalu.
Opasnost savremenih slika i veštačke inteligencije
Istraživači su takođe istakli da se studija isključivo bavila propagandom iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Ostaje da se vidi da li savremene političke slike proizvode iste efekte. Lara Ditrih osvrnula se i na moguće pogrešno tumačenje rezultata.
„Želimo da naglasimo da naši rezultati ne sugerišu da su svi učesnici počeli da odobravaju Adolfa Hitlera i njegove postupke samo zato što su videli propagandne slike koje ga veličaju“, izjavila je Lara Ditrih. „Naši rezultati ograničeni su na pokazivanje efekata na trenutne emocije učesnika; nismo pronašli uticaj na njihove stavove prema nacionalsocijalizmu.“
Govoreći o široj poruci istraživanja, Lara Ditrih naglasila je potrebu za oprezom kada je reč o medijima.
„Naš rad sugeriše da može biti opasno prihvatati slike, čak i stare, zdravo za gotovo“, rekla je ona. Navela je da su slike ponekad kreirane radi emocionalnog uticaja i da ne odražavaju punu istinu.
Iako prosečan čovek možda ne gleda istorijsku propagandu svakodnevno, ipak se susreće sa savremenim slikama čiji je cilj da izazovu ili ublaže određena osećanja. Ona je savetovala da se fotografije uvek upoređuju sa drugim izvorima.
„Ovo je posebno važno sa pojavom sve sofisticiranijih generatora slika zasnovanih na veštačkoj inteligenciji“, dodala je ona.
Studiju pod nazivom „Zlonamerne slike? Kako nacionalsocijalistička propaganda koja veliča Adolfa Hitlera utiče na emocije savremenih posmatrača“ potpisuju Lara Ditrih, Katarina Berneker, Jonas Rajnhart i Kai Zasenberg.
